Саопштење: Финализована тендерска документација за ХЕ на Морачи, бенефити неспорни

Влада Црне Горе би већ на сутрашњој сједници требало да усвоји Концесиони акт за пројекат изградње ХЕ на Морачи као коначни документ, а Уговор о концесији и Уговор о подршци спонзора у форми нацрта. Након тога, Концесиони акт се заједно са Тендерском документацијом (нацрт Уговора о концесији и нацрт Уговора о подршци спонзора, Инструкције за понуђаче) достављају квалификованим понуђачима ради израде понуда. Планирано је да квалификовани понудјачи своје понуде доставе до 15. априла 2011. године, истакнуто је на данашњој конференцији за новинаре које је Министарство економије организовало поводом пројекта изградње ХЕ на Морачи. Координатор пројекта Никола Јаблан је навео да се након избора најповољнијег понуђача, нацрти Уговора о концесији и Уговора о подршци спонзора се усаглашавају током преговора са тим понудјачем. Усаглашени нацрти Уговора о концесији и Уговора о подршци спонзора се достављају Скупштини Црне Горе на усвајање.
Када се одабере најповољнији понуђач, тј. када се буде знало његово техничко рјешење, то рјешење ће бити обрађено у Детаљном просторном плану и Стратешкој процјени утицаја на животну средину (СЕА). Ови документи ће бити предмет нове јавне расправе, а уговори са концесионаром неће ступити на снагу док се та документа не усвоје.

Владислав Караџић, члан експертске групе за израду анализе макроекономских ефеката је истакао да су у анализи макроекономских ефеката изградње ХЕ на Морачи, која ће бити објављена након што Влада Црне Горе је Влада усвоји обухваћена три сценарија и то нулти сценарио (у случају да се електране не граде), сценарио 1. (Андијево са котом 285 мнм) и сценарио 2 (ниже Андијево са котом 250 мнм). Караџић је презентовао дио анализе који се односи на сценарио 2 за ниже Андријево са котом 250 мнм које је неповољније са економског становишта у односу на сценарио 1, али је повољније са становишта заштите животне средине и експропријације земљишта. Он је навео да су анализирани макроекономски ефекти на БДП, затим на БДП по глави становника, на смањење стопе незапослености, на трговински салдо текућег рачуна платног биланса, као и на фискални утицај и то у току три периода: периоду изградње од 2011. до 2016. године, периоду концесије од 2017. до 2046. године и периоду након трансфера, тј. враћања електрана у власништво држави од 2047. до 2066. године.
У периоду изградње (2011-2016) БДП ће, показала је анализа, порасти 185 милиона еура у односу на варијанту да се електране не граде. У периоду концесије (2017-2046) БДП ће порасти за 276 милиона еура, док ће у периоду након трансфера (2047-2066) пораст БДП-а бити 722 милиона еура.
„БДП по глави становника ће у периоду изградње (2011-2016) порасти за 293 еура, у периоду концесије (2017-2046) за 371 еура, а у периоду након трансфера (2047-2066) за 877 еура а стопа незапослености ће у периоду изградње бити значајно смањена, максимално 1,1 одсто јер ће број запослених на изградњи ХЕ на Морачи варирати до максималних 2368” навео је Караџић.
„Фискални утицај у периоду изградње (2011-2016) износи 76 милиона еура, у периоду концесије (2017-2046) 622 милиона еура, а у периоду након трансфера (2046-2066) 751 милион еура” истакао је члан експертског тима уз напомену да ће, поред ових, држава имати и друге бенефите од изградње ХЕ на Морачи, кроз концесиону накнада која је утврђена на минимум 2% од прихода од произведене електричне енергије, а квалификовани понуђачи имају могућност да понуде и већу накнаду, што ће, такође, кроз вредновање понуда бити позитивно оцијењено. Оствариће се повећање прихода по основу директних пореза: пореза на доходак физичких лица и доприноса за обавезно социјално осигурање као и повећање прихода по основу индиректних пореза, у првом реду пореза на додату вриједност и пореза на међународну трговину и трансакције.
“Оствариће се повећање пореза на добит а Општина Колашин и главни град Подгорица, на чијој територији је планиран Пројекат, би имали директну корист кроз повећање запослености и по том основу повећање зарада, јер им, сходно законској регулативи, припада 10 % од наплаћеног пореза на доходак на њиховој територији. Осим тога, имали би повећане приходе од приреза на порез на доходак физичких лица. Ове двије општине би такође имале додатни приход од концесионе накнаде, зато што им, сходно важећој законској регулативи, припада 30 % од наплаћених накнада на њиховој територији” истакао је Краџић.
Осим директног утицаја, повећао би се приход у ове двије општине и по основу повећања средстава Егализационог фонда, који се дјелимично финансира од пореза на доходак физичких лица, и повећање пореза на непокретности. Концесионар ће плаћати и порез на додату вриједност на продату електричну енергију на домаћем тржишту.

„Имали смо прилике да чујемо како држава није ограничила своје учешће у пројекту. Напротив, прецизирано је да ће учешће Владе Црне Горе у пројекту бити 60 милиона еура за експроријацију земљишта и санацију манастира Мораче. До тог износа од 60 милиона се дошло на основу Закона о екпропријацији и та је цифра увтрђена на коту 285, док ће за коту 250 та цифра бити свакако мања, а не већа. Уложена средства држава враћа кроз пројектну накнаду тако да она суштински неће представљати трошак“ истакао је министар економије Бранко Вујовић образлажући недоумице које су се чуле током реализације пројекта изградње ХЕ на Морачи.

Министар је истакао да се чуло да држава није одредила максимални период трајања концесије а да је то, наводно, законска обавеза.
„И то није тачно јер Закон о концесијама, члан 19 јасно прецизира да мора бити наведен ИЛИ минимални ИЛИ максимални период трајања коцесије, а не оба. Ми смо се у Нацрту концесионог акта опредијелили за минимални рок од 25 година” подсјетио је министар Вујовић.

Замјерка је била и што извјештаји са јавних расправа о ДПП и СЕА нису објављени. Министар Вујовић је појаснио да се на сајту Министарства уређења простора постављени Извјештај са јавне расправе за Детаљни просторни план за простор вишенамјенских акумулација на ријеци Морач, Извјештај са јавне расправе за Стратешку процјену утицаја на животну средину за ДПП, База података за израду Стратешке процјене утицаја на животну средину, ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК за Геолошка испитивања стабилности речне падине на локацији Ђуђевина - манастир Морача, ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ИЗВЈЕШТАЈА О ДОПУНИ ПОСТОЈЕЋЕГ ФОНДА ПОДАТАКА О БИОДИВЕРЗИТЕТУ У ЗОНИ ЗАХВАТА ДППА ЗА ВИШЕНАМЈЕНСКЕ АКУМУЛАЦИЈЕ НА РИЈЕЦИ МОРАЧИ и Студије заштите биодиверзитета у зони захвата ДПП-а за ХЕ на Морачи, ПРОГРАМСКИ ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ У ОБУХВАТУ ДПП за ХЕ на Морачи, Анализа дистрибуције и промјене методолошких параметара у сливу ријеке Мораче након изградње ХЕ на Морачи (Климатски модел) као и Први национални извјештај Црне Горе о климатским промјенама према оквирној Конвенцији Уједињених нација о климатским промјенама (УНФЦЦЦ). Осим тога, јавност је имала на увид сва документа од значаја за пројекат у првом реду Нацрт ДПП и Нацрт СЕА, затим Нацрт концесионог акта, Нацрт Уговора о концесији, Нацрт Уговора о подршци спонзора, а након што је сутра усвоји Влада Црне Горе, биће објављена и економска анализа, као и Инструкције за понуђаче. То је и најбољи одговор онима који тврде да процедура није била транспарента, нагласио је Вујовић.

Код питања да ли ће струја бити јефтинија изградњом ХЕ на Морачи, министар економије је појаснио да ће 2015. године тржиште струје бити отворено и за домаћинства што значи да ће сви плаћати тржишну цијену. Ипак, логично је да ће струја произведена у Морачи бити јефтинија макар за трошкове преноса, јер ће и коцесионар, који сноси те трошкове, бити конкурентнију на домаћем тржишту и имаће бољу цијену макар за смањену цијену трошкова преноса него да је извози у другу државу.
„Такође је логично да се повећањем енергетских капацитета повећава и конкуренција а самим тим и регулација цијена електричне енергије. Поред тога, за стабилности електроенергетског система је веома важно да ће извор енергије бити у Морачи, а капацитети ХЕ на Морачи су дио енергетског система Црне Горе“ навео је Вујовић.

„Често се чуло и питање зашто Црна Гора сама не ради ХЕ на Морачи. Ако би држава реализовала све пројекте из области енергије које има у плану и дефинисане су Стратегијом енергетике до 2025. Требало би јој преко двије милијарде еура. Осим тога, држава има и друге стратешке пројекте, као што је нпр ауто-пут, и неозбиљно би било да држава све те трошкове стави на терет буџета и грађана. Парадоксално је да су управо он који су тврдили да пројекат није исплатив, тражили да га реализује држава. Такође је било и захтјева да се не ради ништа као и да се, умјесто Мораче, валоризују неки други потенцијали. Подјсећам да су Стратегијој развоја енергетике до 2025. Године предвиђене и ХЕ на Морачи као валоризација Комарнице, Крушева, Маоча, и кад би се данас сви ти пројекти реализовали, Црна Гора и даље не би задовољила домаће потребе за електричном енергијом“ истакао је министар економије.

Током јавне расправе се чуло да је пројекат у интересу приватног инвеститора и да је тај инвеститор познат- ииталијанска компанија А2А. Министар Вујовић је подсјетио да је Црна Гора у овај пројекат кренула много прије него што се А2А појавила у Црној Гори, тако да ни та тврдња нема основа.

”Била су актуелна и упозорења да ће Црна Гора због овог пројекта морати да се задужи додатних 200 милиона еура да би исфинансирала оно што су њене обавезе. Ово је потпуно нетачно и вољели би да видимо на основу којих анализа се дошло до тих података. Било би веома интересантно и корисно да савјетници Владе погледају и анализирају те рачунице” сугерисао је министар економије образлажући недоумице које су обиљежиле досадашњи ток реализације пројекта.

Он је навео да је за Црну Гору значајан број запослених радника за период градње око 2368 људи, као и инвестиције у грађевинске радове од око 248 милиона, плус путна инфраструктура 58 милиона за које је очекивати да ће их радити наши извођачи, или макар у највећем дијелу. Утрошиће се огромне количине челика а ми имамо сопственог произвођача за кога то може бити значајан подухват, ту је и плаћање царине на опрему, позитиван утицај на банкарски тј. финансијски сектор и оно што је најважније је да ће Црна Гора, послије периода концесије, да приходује најмање 60 милиона годишње само до производње струје.