Говор Министра здравља поводом Симпозијума „Дан антибиотске свијести“ у организацији Секције љекара микробиолога Црне Горе

Поштоване колегинице и колеге, уважени гости,

Откриће антибиотика довело је до револуционарног начина третирања пацијената са бактеријским инфекцијама. То су магични меци медицине, како је један нобеловац назвао антибиотике, који су до данас спасили милионе живота и добили велико повјерење нас који их користимо.

Али, стварност је окренула причу, и наука је на ногама, јер антибиотике из дана у дан све више искориштавамо, у тој мјери да је већ ријеч о злоупотреби.

Антимикробна резистенција, као најчешћа посљедица широке и нерационалне употребе ових лијекова, наметнула се као озбиљна пријетња здрављу у читавом свијету.

Комитет Европске уније (Цоунсил оф Еуропиан Унион) је 2001 године издао препоруке о рационалној употреби антибиотика у хуманој медицини (2002/77/ЕЦ), обавезујући чланице да осмисле стратегију и мјере имплементације за безбједну употребу антибиотика и спрјечавање ширења мултирезистентних бактерија.

Данас се цивилизација сријеће с новим опаким инфективним болестима, појавом старих опасних болести, али и поред препоручене предострожности у терапији бактеријских инфекција, растућом резистенцијом патогених микроорганизама на расположиве антибиотике.

Нови патогени микроорганизми развијају се алармантном брзином.

Некад се сматрало да отпорност бактерија на антибиотике неће бити проблем, јер ће фармацеутска индустрија стално производити нове антибиотике, али данас се зна да је у посљедњих 20 година било мало истраживања на овом пољу и да данас има врло мало нових антибиотика у фазама предклиничког и клиничког испитивања, те да се морамо окренути чувању постојећих антибиотика.

Научници упозоравају да ће већина модерне медицине постати бескорисна ако изгубимо способност лијечења инфекција.Порастом животног стандарда и развојем медицине сузбијене су многе епидемије заразних болести, медјутим све инвазивнији дијагностички и терапијски поступци уз продужење живота доносе и већи ризик од развијања болничких инфекција.

До сада је то био прихватљив ризик с обзиром да су постојали ефикасни антибиотици који су могли надвладати инфекције, али ако изгубимо дјелотворност антибиотика многа достигнућа модерне медицине биће доведена у питање.

Због свега наведеног у свим земљама Еуропске уније здравствене власти и стручне организације уз све активности у борби против резистенције, обиљежавају овај дан одржавањем научних скупова и промовисањем јавне кампање за рационалнијом употребом антибиотика.

Статистике говоре да се око 90% антибиотика користи изван болница, с тим да се око 75% антибиотика користи за инфекције дисајних путева које су најчешће узроковане вирусима. Давање антибиотика при таквим индикацијама не помаже изљечењу, али доводи до развоја мутанти отпорних на антибиотике међу бактеријама које природно настањују људско тијело и околину и које у одредјеном тренутку могу постати узрок инфекције.

Едукација грађана кроз јавну кампању у земљама западне Европе довела је до 20% редукције у ванболничкој потрошњи антибиотика у тим земљама.

АНТИБИОТИЦИ су стуб модерне медицине, али у врло блиској будућности уколико се не уложе максимални напори, на глобалном и на локалном нивоу, мора ћемо научити како се борити и лијечити без њих.

У Црној Гори имамо нормативно уредјену ову област и трудимо се да поштовањем прописаних правила учествујемо у глобалној борби против резистенције. Потрошња антибиотика један је од најзначајнијих узрока бактеријске отпорности и упркос томе што је то опште позната чињеница, статистике показују да она сталнорасте.

Режим издавања лијека је посебно важан и наглашен сегмент у дозволи за стављање лијека у промет, који мора бити истакнут на паковању лијека. Наравно режим издавања за антибиотике је само и увијек уз љекарски рецепт.

Проблем непоштовања режима издавања је још увијек, и поред предвидјене законске казне за прекршиоце изузетно велики и доприноси злоупотреби употребе антибиотика и свим посљедицама које из тога произилазе. Ригорозна инспекцијска контрола,апсолутно поштовање протокола и смјерница употребе антибиотика од стране љекара, као и едукација пацијената о посљедицама злоупотребе, једини је ефикасан начин у смањивању овог проблема.

Медјутим морамо сви, како здравствене институције и здравствени радници тако и градјани, заједно слиједити позитивна искуства, удвостручити напоре и дати допринос у реализацији активности потребних у спречавању злоупотребе и посљедичне резистенције антибиотика у нашој земљи.
Морамо стално бити свјесни да нерационална потрошња антибиотика и олако прописивање у одсутности доказане бактеријске инфекције, не пролази без посљедица, тако да и моје присуство данас овдје, је да подржим „Дан антибиотске свијести” и поручим љекарима да се присјете основног принципа у медицини: “Примум нил ноцере" (Примарно не штетити).

Хвала.