Саопштење: Приоритет очување Комбината алуминијума Подгорица

Министарство економије подсјећа да би пасиван приступ Владе Црне Горе проблемима Комбината алуминијума Подгорица АП вјероватно довео до затварање фабрике, а то би опет изазвало крупне проблеме у економији и друштву, како у пословној, тако и у социјалној сфери.
Умјесто тога Влада је пошла од чињенице да је интерес црногорске економије да се на одређеном нивоу одржи производња у КАП-у, како би се овај кризни период прошао са што мање лоших посљедица уз стварање услова да производња опстане на дужи рок.

Такође, свако ко позива на раскид уговора мора да објасни шта то значи и за компанију и запослене у њој. Наиме, раскид уговора са власником Комбината алуминијума Подгорица АП-а би значио стечај, јер Влада односно продавци не би могли прихватити обавезу измирења дугова КАП-а.
Поступак раскида, односно спровођење стечаја је дуг процес са неизвјесним исходом јер би највећи повјериоци могли утицати на исход провођења стечаја, у складу са законом о инсолвентности привредних друштава. Радници не би добили отпремнине. Било би потребно издвојити значајна средства за наставак производње и даље неопходне инвестиције.
Дакле, тај процес је много спорији, много скупљи и неизвјеснији.

У складу са претходно реченим Влада је умјесто стечаја изабрала да подржи програм реструктурирања КАП-а који је урадила реномирана Лондонска консултантска фирма Хоулихан Локеy и представља реалну шансу за одржавање КАП-а у функцији и његов излазак из кризе.

Да ли постоји ризик од неуспјеха програма реструктурирања и активирања државних гаранција?
Наравно да постоји, али је он много мањи од ризика да се КАП потпуно заустави и 2700 људи у КАП-у и 1200 људи у РБН остану без посла и било какве отпремнине, што би био сценарио да Влада није подржала програм реструктурирања тих компанија.

Програм реструктурирања је послат и Европској Комисији која је од почетка била упозната о намјери Владе да помогне угроженим предузећима. Европска комисија није имала никаквих примједби на додијељену државну помоћ, а у прилог тога иде и констатација из Мишљење комисије.

Наиме, у том документу ЕК се наводи да у одсуству фискалног простора Влада једино може да пружи гаранције погођеним фирмама које пријете да ће се материјализовати у растућем јавном дугу, као и да је државна помоћ мала и везана за подршку погођених предузећа.

У складу са Уговором о поравнању ЕН+ Група предаје Влади Црне Горе 50% акција у замјену за пружене гаранције Владе Црне Горе за финансијску подршку компанији. У споразуму су такође договорена питања узајамних тужби, реструктурирања дуговања, цијене за струју и техничких обавеза.
Економска анализа дјелатности предузећа говори да процес реструктурирања мора најприје да обухвати финансијску област, наиме у дијелу репрограмирања постојећих дугова, као и формирање цијене коштања производње алуминијума на основу смањења цијене електричне енергије и фонда зарада кроз смањење броја запослених.

Подсјећамо да се крајем 2005. године када је потписан купопродајни Уговор Комбинат алуминијума налазио у тешкој економској ситуацији, када је акумулирани губитак износио 271 мил. еура. Дуговања према добављачима су износила преко 50 мил. еура. У саставу Компаније налазиле су се и три кћерке компаније, које дуже времена нису имале своју производњу, са преко 600 запослених, којима је Комбинат алуминијума по купопродајном Уговору обавезан да исплаћује зараде. Комбинат не посједује сопствене изворе напајања електрицном енергијом и принуђен је да електричну енергију набавља по веома високим цијенама.

Узимајући у обзир и дјеловање негативних фактора у 2007. и 2008. год. предузеће је пословало са губицима, без обзира на позитивну коњуктуру и високе стопе на ЛМЕ. Крајем 2008. год. наступила је криза, нагло је пала цијена алуминијума. Да се подсјетимо цијена алуминијума на ЛМЕ је од 3.290 $ у јулу 2008. год. дошла на испод 1.300 $ крајем јануара 2009. год.
Просјечна тржишна цијена алуминијума за осам мјесеци 2009.год. је износила 1.517$.
Негативни резултати пословања компаније утицали су такођје и на обим обавеза комапније. Губици у последњој, 2008.год. износили су 58 мил. Еура. На крају 2008.год. укупне обавезе према повјериоцима износиле су 284мил. Еура.

Наставак дјеловања негативних фактора је онемогућавало да компанија благовремено извршава своје обавезе.
У вези са тиме основни фактори који су учинили да КАП буде неконкурентан на тржишту су сљедећи:
- одсуство могућности набавке електричне енергије по реалним цијенама - просјечним цијенама за ову грану индустрије;
- вишак запослених – број запослених са кћеркама компанијама износио је око 2.700, док фабрике у Европи са сличним производним капацитетима имају око 600-700 запослених;
- висока цијена коштања глинице која је условљена високом цијеном боксита;
- висок износ дуговања КАП-а.

На основу свега горе наведеног закључак је да у текућим условима, када се свјетска економија налазила у дубокој кризи, а прогнозе за краткорочно побољшање ситуације су биле врло песимистичке, једини начин како се Комбинат алуминијума Подгорица могао очувати као бизнис способан за живот је реструктурирање компаније уз подршку Владе Црне Горе.