Излагање министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутина Симовића на на годишњем радном састанку министара пољопривреде земаља југоисточне Европе у Загребу

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутин Симовић:

Даме и господо,

Уважене колеге министри,

Поштовани домаћине, колега Чобанковићу,

Задовољство ми је да Вас поздравим и прије свега желим да се захвалим нашем домаћину министру пољопривреде, рибарства и руралног развоја Хрватске г-дину Чобанковићу, Сталној радној групи за рурални развој земаља југоисточне Европе-суорганизатору нашег данашњег сусрета, поздрављам представнике Европске комисије као и представнике медјународних и донаторских организација-ФАО, ГТЗ, ИНВЕНТ-а.

Сигуран сам да ће и овај наш четврти сусрет бити успјешан и за све нас користан, као у осталом и сви претходни – први 2007. у Њемачкој, 2008. у Црној Гори и прошле године у Босни и Херцеговини. То су увијек биле добре прилике да анализирамо остварени напредак у пољопривредним секторима наших држава, да се упознамо са реформама Заједничке европске пољопривредне политке. Свакако, и чини ми се посебно важно, и овај данашњи сусрет је потврда наше сарадње, разумијевања и нови доказ да партнерство постаје препознатљивост нашег региона, доказ спремности да помогнемо једни другима, да разумијемо једни друге.

Најкраће мој извјештај о актуелним реформама гласио би: „У току је интезиван процес креирања и изградње европске архитектуре у сектору пољопривреде Црне Горе“. Ту европску кућу градимо усаглашавањем нашег законодавства са обимним и захтјевним ЕУ законодавством; усаглашавањем наше аграрне политике са европском, која се и сама значајно мијења; формирањем нових институција; регрутовањем новог и оспособљавањем укупних кадровских потенцијала; јачањем конкуретности сектора; одрживим газдовањем природним ресурсима; јачањем система безбједности хране. Посебан изазов за Црну Гору је питање како изградити ту кућу, која ће одговарати европским захтјевима, а истовремено бити одговарајућа за малу државу Црну Гору.

Процес приступања ЕУ и до сада, а посебно након очекиваног стицања статуса кандидата, послије већ добијеног позитивног мишљења Европске комисије, постаће још јачи стимуланс за трансформацију и реструктуирање пољопривредног сектора Црне Горе. ЕУ је за нашу пољопривреду посебан изазов, али поред тога и изнад тога посебна шанса.

Пољопривреда у Црној Гори, као и на глобалном нивоу је била у посебним искушењима због негативних ефеката свјетске финансијске и економске кризе, уз већ видне негативне ефекте климатских промјена. Након обнове независности 2006.године црногорска економија је биљежила високе стопе раста, до 11%. У 2009.години забиљежен је пад БДП од 5,7%. У тој години и у тако неповољном економском амбијенту, пољопривредни сектор је забиљежио реалну стопу раста од 1,8%. То је био више него јасан индикатор виталности овог сектора, значајних неискоришћених потенцијала и још једном се потврдило да сектор пољопривреде у таквим ситуацијама преузима улогу важног и економском и социјалног амортизера.

Претходно вријеме је дало потврду оправданости склапања медјународних споразума који гарантују и обавезују успостављање слободног протока роба, какав је и ЦЕФТА споразум. Али ипак, морамо бити реални и казати да је било примјера успостављања трговинских баријера, софистицираног протекционизма, кроз успостављање нецаринских баријера. О томе морамо отворено разговарати и ослободити од таквих поступака наше заједничко европско предворје, како смо симболично назвали регион ЦЕФТА споразума.

Користим ову прилику да искажем свој позитиван однос и оцјену за досадашње активности СWГ-а. С пажњом пратим активности од њеног успостављања, у јуну 2005.године. Цијеним да је оправдала свој циљ и била је важна платформа: за повезивање и регионалну сарадњу; за промоцију нове свеобухватне политике руралног развоја; за јачање кадровских капацитета за рурални развој; за размјену искустава; анимирање донаторске подршке. Сигуран сам да ће и у наредном периоду бити запажена активност СWГ-а, а посебно кроз реализацију пројеката, чији ће резултати бити видљиви и мјерљиви из угла руралног становништва. Преферирам конкретне пилот-пројекте са снажном демонстрационом функцијом, који ће на терену непосредно показати оно што је садржано у многим, већ урађеним студијама, или саопштено на многим радионицама, или пак виђено на студијским путовањима. Било би добро да се ти конкретни пројекти реализују у међуграничним областима.

Даме и господо,

Црна Гора, као надамо се, за двије недјеље најмладји кандидат за чланство у ЕУ, остаје привржена даљем јачању укупне регионалне сарадње. Добросусједски односи и регионална стабилност су приоритет свих нас и препорука за све нас, за цијели регион, за прогрес на европском путу.