Одржана сједница Координационог тијела за управљање ванредним ситуацијама

На данас одржаној сједници Координационог тијела за управљање ванредним ситуацијама, којом је предсједавао предсједник Владе и предсједник тог тијела Мило Ђукановић, анализирани су ситуација у поплављеним општинама и активности државних органа у помоћи становништву, а договорена је и координација будуће помоћи у циљу смањивања ризика за будуће сличне непогоде.

На сједници је констатовано да су надлежни државни органи, уз подршку локалних самоуправа и организације Црвеног крста, предузели све оно што се у датим околностима могло предузети да се смањи штета и заштити становништво. Поред већ предузетих мјера, истакнуто да се не смију губити из вида ни приоритетне потребе погођеног становништва, у циљу ублажавања посљедица поплава и олакшавања живота у предстојећем зимском периоду. То се превасходно односи на обезбјеђивање одређене количине огријева за критична подручја и потребан обим колективног смјештаја за оне који се не могу вратити кућама.

Што се тиче објеката инфраструктуре, наглашено је да се приоритетно, и у мјери могућег, мора санирати оштећена путна инфраструктура, с обзиром да смо на прагу зиме, те да је уочи зимске туристичке сезоне неопходно омогућити нормално функционисање саобраћаја.

За најнужнију помоћ становништву и санирање путне инфраструктуре, средства ће бити обезбијеђена из буџетских резерви за ову и из буџета за наредну годину, као и иницијативом према банкарском сектору за одобравање донаторских линија и кредитне подршке за санацију настале штете.

Координационо тијело је такође закључило да, осим краткорочних мјера, Влада мора бити фокусирана на средњерочно и дугорочно смањивање ризика од наведених појава, које се због глобалних климатских поремећаја, могу очекивати и убудуће. У том циљу треба успоставити комуникацију са међународним институцијама, како би се обезбиједила одговорајућа донаторска подршка и повољна кредитна средства, за која већ сада постоји расположење. У том контексту, истакнута је и потреба да се упути захтјев за преусмјеравање дијела средстава из ИПА фондова Европске уније, која би се користила пројектно према приоритетима. У израду тих пројеката треба укључити институције и експерте из земље и иностранства, који би обезбиједили њихову вриједност и квалитет.

Активности координације активности са међународном заједницом, како је закључено, треба да води Министарство вањских послова, у сарадњи са надлежним државним органима.