Министар Гвозденовић говорио на Сесији на високом нивоу, у оквиру Конференције о климатским промјенама у Мексику

Министар Гвозденовић говорио на Сесији на високом нивоу, у оквиру Конференције о климатским промјенама у Мексику

Министар уређења простора и заштите животне средине, Бранимир Гвозденовић, који предводи делегацију Владе Црне Горе на Конференцији о климатским промјенама у Канкуну, Мексико, говорио је на Сесији на високом нивоу у оквиру Конференције, којој су присуствовале вође делегација свих земаља чланица УН, као и предсједник Мексика Фелипе Калдерон, а самим догађајем је предсједавао генерални секретар УН Бан Ки-Мун .

Министар Гвозденовић је истакао да Црна Гора, као медитеранска земља чији је допринос глобалном загађењу занемарљив, ипак припада региону који је од стране Међународног Панела за климатске промјене (ИПЦЦ) идентификован као посебно осјетљив на утицај климатских промјена. ’’Стога сматрамо да се поред глобалне акције, ефикасност превазилажења изазова са којим се суочавамо најбоље може постићи кроз регионално повезивање. Црна Гора се недавно прикључила Медитеранској иницијативи за климатске промјене која представља додатни форум за размјену искустава и позитивне праксе, одређивање приоритета, потреба и одговарајућих мјера у потрази за одрживим рјешењима за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и адаптацију на измјењене климатске услове.’’, рекао је Гвозденовић.

Такође, министар је указао на то да је Црна Гора свјесна да се ти циљеви не могу постићи без развоја нових, одрживих, чистијих технологија. ’’Промоција технологија са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште и подршка земљама у развоју да ове технологије прилагоде локалним условима треба да представљају кључни елемент у напорима уложеним у ублажавање негативних ефеката климатских промјена. Стога поздрављамо идеју да се развој и промоција чистих технологија одвијају кроз посебан глобални механизам.’’, нагласио је Гвозденовић.

Министар је исказао спремност да Црна Гора поред учешћа у Механизму чистог развоја (ЦДМ) активно учествује и у другим механизмима остварујући приступ тржишту емисија, омогућавајући тзв. „чистије“ (лоw-царбон) инвестиције и процват зелене економије уз пуно поштовање принципа одрживог развоја.

Осим тога, на током Сесије на високом нивоу исказана је спремност Црне Горе за прихватање нових обавеза и нових обавезујућих периода након 2012-те године. ’’Надамо се да ће се надградњом свих до сада постигнутих договора, смјерница и закључака утврдити досљедна и прецизна правила и процедуре за ефикасно остваривање зацртаних циљева усклађена са потребама и могућностима земаља потписница. У овом контексту, неопходно је истаћи потребу јачања финансијских механизама конвенције кроз договорене климатске фондове, (Зелени климатски фонд Копенхаген)’’-закључио је Гвозденовић

Сусрет Гвозденовић – Барбут

Министар Гвозденовић, који предводи црногорску делегацију на Конференцији о климатским промјенама, која се од 29. новембра до 10. децембра одржава у Канкуну, Мексико, имао је билатерални сусрет са Моник Барбут, извршним администратором и предсједавајућом Глобалног фонда за заштиту животне средине – ГЕФ-а.

Министар се, у име Владе Црне Горе, и у своје име као политичког фокал поинт-а за ГЕФ, захвалио госпођи Барбут на досадашњој сарадњи и подсјетио ‘’да је помоћ која је пружана од стране ГЕФ-а била од великог значаја за Црну Гору и да су са поменутим средствима развијени пројекти у разним областима. У сектору обновљивих извора енергије развијен је пројекат за развој малих хидро електрана у Црној Гори, који се јако успјешно приводи крају. Циљ је био валоризација хидро потенцијала у циљу смањивања емисија гасова стаклене баште у процесу производње електричне енергије.’’

Такође, узимајући у обзир одлучност Црне Горе да током свог економског развоја посебну пажњу посвети очувању и заштити јединственог биодиверзитета у сарадњи са канцеларијом УНДПа, министар је указао да су развијена и да се тренутно имплементирају два пројекта финансирана од стране ГЕФа:

- Јачање система заштићених подручја Црне Горе-Стренгтхенинг (Сустаинабилитy оф тхе Протецтед Ареа Сyстем оф Монтенегро);

- Јачање финансијске одрживости система заштићених подручја Црне Горе (Цаталyзинг финанциал сустаинабилитy оф тхе Протецтед Ареа Сyстем оф Монтенегро).

Имплементацијом ових пројеката обезбиједиће се знатно повећање територије под заштитом (пројекти ће већ у наредној години омогућити да се пређе граница од 10% државне територије под статусом заштићеног), и промовисаће се и развити модерни принципи управљања и планирања заштићеним подручјима који ће имати вишеструку корист за Црну Гору.

Моник Барбут је указала на могућности доприноса малих земаља смањењу климатских промјена, самим тим што имају, као и велике земље, равноправан глас у Уједињеним нацијама. ‘’Управо из тог разлога, овакви скупови су важни за мале земље. Црна Гора би, као мала земља, требало да се развија у правцу одрживог развоја и требало би да се фокусира на хидроенергију и заштиту територије, као и да у битне одлуке и стратегије о развоју угради елементе о заштити природних ресурса и примјени принципе нискокарбонског развоја’’, казала је Барбут.

Барбут је истакла значај пројекта ‘’Ниско-карбонски развој у урбаним подручјима’’, за чије финансирање је Влада Црне Горе у партнерству са УНДП-јем, предала пројектну идеју ГЕФ-у. Пројекат има за циљ постављање камена темељца за ниско-карбонски развој Црне Горе, успостављајући неопходну легислативу, развијајући планове за ниско-карбонски развој, пилотирањем поменутих планова, јачањем енергеске ефикасности и јачањем државних капацитета. Овај пројекат је од стратешког значаја за Црну Гору која себе види у будућности као лидера у области климатских промјена на Балкану. Такође, госпођа Барбут је указала на значај оваквих пројеката на информисање и подизање свијести грађана о значају климатских промјена. На крају, она је похвалила досадашњу сарадњу Црне Горе и Глобалног фонда за заштиту животне средине и најавила да ће у наредном периоду посјетити Црну Гору.

ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА