Министар уређења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић говорио на Сесији на високом нивоу, у оквиру Конференције о климатским промјенама у Мексику

Црна Гора на Конференцији о климатским промјенама у Канкуну

Министар уређења простора и заштите животне средине, Бранимир Гвозденовић, који предводи делегацију Владе Црне Горе на Конференцији о климатским промјенама у Канкуну, Мексико, говорио је на сесији на високом нивоу у оквиру Конференције, којој су присуствовале челници делегација свих земаља чланица УН и предсједник Мексика Фелипе Калдерон, а самим догађајем је предсједавао генерални секретар УН Бан Ки-Мун .

Министар Гвозденовић је истакао да Црна Гора, као медитеранска земља чији је допринос глобалном загађењу занемарљив, ипак припада региону који је Међународни панела за климатске промјене (ИПЦЦ) идентификовао као посебно осјетљив на утицај климатских промјена. ’’Стога сматрамо да се поред глобалне акције, ефикасност превазилажења изазова са којим се суочавамо најбоље може постићи кроз регионално повезивање. Црна Гора се недавно прикључила Медитеранској иницијативи за климатске промјене, која представља додатни форум за размјену искустава и позитивне праксе, одређивање приоритета, потреба и одговарајућих мјера у потрази за одрживим рјешењима за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и адаптацију на измјењене климатске услове.’’, рекао је Гвозденовић.

Он је такође, указао на то да је Црна Гора свјесна да се ти циљеви не могу постићи без развоја нових, одрживих, чистијих технологија. ’’Промоција технологија са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште и подршка земљама у развоју, да ове технологије прилагоде локалним условима, треба да представљају кључни елемент у напорима уложеним у ублажавање негативних ефеката климатских промјена. Стога поздрављамо идеју да се развој и промоција чистих технологија одвијају кроз посебан глобални механизам.’’, нагласио је црногорски министар.

Гвозденовић је исказао спремност Црне Горе да, поред учешћа у Механизму чистог развоја (ЦДМ), активно учествује и у другим механизмима остварујући приступ тржишту емисија, омогући тзв. „чистије“ (лоw-царбон) инвестиције и просперитет зелене економије, уз пуно поштовање принципа одрживог развоја.

На сесији, Гвозденовић је казао да је Црна Гора спремна на прихватање нових обавеза и нових обавезујућих периода након 2012-те године. ’’Надамо се да ће се надградњом свих до сада постигнутих договора, смјерница и закључака утврдити досљедна, прецизна правила и процедуре за ефикасно остваривање зацртаних циљева, усклађених са потребама и могућностима земаља потписница. У том контексту, неопходно је истаћи потребу јачања финансијских механизама конвенције кроз договорене климатске фондове (Зелени климатски фонд Копенхаген)’’-закључио је Гвозденовић.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сусрет Гвозденовић – Барбут

Министар Гвозденовић, који предводи црногорску делегацију на Конференцији о климатским промјенама, која се од 29. новембра до 10. децембра одржава у Канкуну, Мексико, разговарао је данас са извршним администратором и предсједавајућом Глобалног фонда за заштиту животне средине – ГЕФ-а Моник Барбут.

Министар Гвозденовић захвалио је госпођи Барбут на досадашњој сарадњи и нагласивши да је помоћ која је пружана од стране ГЕФ-а била од великог значаја за Црну Гору, те да су захваљујући тој помоћи развијени пројекти у разним областима. Један од таквих, у сектору обновљивих извора енергије, је пројекат за развој малих хидро електрана у Црној Гори, који се успјешно приводи крају. Циљ је био валоризација хидро потенцијала како би се, у процесу производње електричне енергије, смањила емисија гасова стаклене баште.

Информишући саговорницу о посвећености Црне Горе да, у сарадњи са канцеларијом УНДП-а, посебну пажњу посвети очувању и заштити јединственог биодиверзитета, министар је истако на тренутну имплементацију два пројекта које финансира ГЕФа. Ријеч је о пројектима јачање система заштићених подручја Црне Горе (Сустаинабилитy оф тхе Протецтед Ареа Сyстем оф Монтенегро) И снажења финансијске одрживости система заштићених подручја Црне Горе (Цаталyзинг финанциал сустаинабилитy оф тхе Протецтед Ареа Сyстем оф Монтенегро).

Њиховом примјеном обезбиједиће се знатно повећање територије под заштитом, промовисаће се и развити модерни принципи управљања и планирања заштићеним подручјима, који ће имати вишеструку корист за Црну Гору.

Моник Барбут је указала на могућности доприноса малих земаља смањењу ефеката климатских промјена, јер у ситему одлучивања у Уједињеним нацијама имају равноправан глас као и велике земље. „ Управо из тог разлога, овакви скупови су важни за мале земље. Црна Гора би, као мала земља, требало да се развија у правцу одрживог развоја и требало би да се фокусира на хидроенергију и заштиту територије, као и да у битне одлуке и стратегије о развоју угради елементе о заштити природних ресурса и примјени принципе нискокарбонског развоја’’, казала је Барбут.

Барбут је нагласила значај пројекта ‘’Ниско-карбонски развој у урбаним подручјима’’, чије финансирање је Влада Црне Горе, у партнерству са УНДП-јем, кандидовала ГЕФ-у. Циљ тог пројекта је постављање утемељивање ниско-карбонски развој Црне Горе, путем успостављања неопходне легислативе, развоја планове, пилотирања тих планова, јачања енергеске ефикасности и државних капацитета. Пројекат је од стратешког значаја за Црну Гору која себе види као лидера у области климатских промјена на Балкану.
Госпођа Барбут указала је на значај оваквих пројеката на информисање и подизање свијести грађана о значају климатских промјена. Похвалила је досадашњу сарадњу Црне Горе и Глобалног фонда за заштиту животне средине и најавила да ће у наредном периоду посјетити Црну Гору.


ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА