На Конференцији УН о климатским промјенама у Канкуну постигнут значајан договор

Упркос недовољном оптимизму који је претходио Конференцији Уједињених нација о климатским промјенама која се ове године одржавала у Канкуну, Мексико, на којој је присуствовала и делегацјиа Црне Горе предвођена министром уређења простора и заштите животне средине Бранимиром Гвозденовићем, постигнути договор се оцјењује као значајан напредак и искорак у рјешавању горућих проблема узрокованих климатским промјенама. Документ који је на крају конференције предложен уравнотежен је и представља добру основу за даље кораке.

За разлику од прошлогодишњег састанка страна уговорница Конвенције о климатским промјенама у Копенхагену, гдје се очекивао конкретан политички договор, напори у Канкуну били су усмјерени на постизање, прије свега, конкретног корака у борби против климатских промјена. Земље учеснице Конференције су биле припремљене да преговарају о техничким питањима, што је резултирало напретком у усаглашавању ставова око успостављања „Зеленог фонда за климатске промјене“ од стране развијених земаља у вриједности од 100 милијарди, са циљем поспјешења борбе против климатских промјена у неразвијеним и земљама у развоју, успостављања адаптационог фонда и питања трансфера технологија за борбу против климатских промјена. У усвојеном „пакету мјера“ сва ова питања су пажљиво формулисана како би рефлектовала очекивања већине земаља, са једне стране и остварила конкретан прогрес и зацртала пут будућим активностима у борби против климатских промјена са друге. Генерална оцјена је да је документ избалансиран у највећој могућој мјери и да је направљен значајан корак напријед.

Постигнут је договор у вези пост Кјото периода, који је обавезивао земље да неће дозволити празнину између периода обиљеженог Кјото протоколом (до 2012. године) и Пост Кјото периода (после 2012. године). То практично значи да ће се у периоду до 2012. године радити на дефинисању квота за смањење ГХГ гасова (гасова са ефектом стаклене баште) у периоду послије 2012. године.

Заједничка оцјена је да је ће договор из Канкуна бити добра основа за конкретне акције и изворе финансирања за борбу против климаских промјена у највише погођеним земљама, као и за наставак процеса из Копенхагена, а чињеница да и даље нема договора о обавезујућим квотама за смањење ГХГ рефлектована је кроз договор земаља у вези пост Кјото периода.

Учешће на засједању Конференције о климатским промјенама у Канкуну, која представља највиши конститутивни орган Конвенције о климатским промјенама, а који чине опуномоћене државне делегације земаља уговорница Конвенције, од посебног је значаја за припрему мјера адаптације на измењене климатске услове. Учешће у раду највиших органа Конвенције и преговарачком процесу, затим непосредни разговори са представницима неформалних преговарачких група Конвенције, као и функционерима Секретаријата Конвенције, представљало је предуслов за ефикаснију заштиту интереса Црне Горе у оквиру мултилатералних преговора, као и остваривање права на финансијску подршку и трансфер знања и технологија.

У пленарним сесијама, неформалним радним групама и пропратним сесијама, билатералним и мултилатералним састанцима учествовало је око 25 .000 делегата из више од 180 земаља. Оцјена свих учесника је да је конференција у Канкуну протекла у доброј атмосфери, у духу оптимизма и транспарентности, а нарочито се истакао квалитет предсједавања и преговарачких способности домаћина – Мексика.