Одржана пресс конференција поводом усвајања Стратегије градјевинарства Црне Горе

До 19 милијади инвестиција

Предлаже се формирање Владиног савјета за приоритетне пројекте

Пресс конференција поводом усвајања Стратегије развоја грађевинарства у Црној Гори до 2020. године одржана је данас у Хотелу „Црна Гора”.

На конфернцији су говорили: Зоран Томић, Секретар министарства уредјења простора - Уводна ријеч; Страхиња Трпевски, Тим лидер обрађивача Стратегије- Презентација Стратегије развоја грађевинарства у Црној Гори до 2020. године; Милош Кнежевић, Декан Грађевинског факултета у Подгорици, Техничка регулатива као основа система квалитета у грађевинарству; Маја Велимировић Петровић, Члан координационог тима за израду Стратегије- Имплементација Стратегије развоја грађевинарства у Црној Гори до 2020. године;

Томић је посебно истакао да Стратегија има за циљ значајно побољшање стања у овом сектору, посебно узевши у обзир чињеницу да: Постоји велика резерва запошљавања у грађевинарству, јер се данас због мањег интереса за рад у овом сектору и недовољне понуде радне снаге, врши запошљавање странаца. Грађевинарство је уз туризам највећи увозник стране радне снаге. Дакле, грађевинарство је значајан сектор у црногорској економији, чији потенцијали се користе испод могућности. Учествује са 3-4% у ДБП, што је ниже него у нпр. 19 развијених земаља ЕУ, код којих учествује са цца 12 %. То је сектор који има мултипликативне ефекте на друге секторе, па се може сматрати И као један од стратешких сектора у Црној Гори, поготову имајући у виду потенцијална улагања у наредном периоду.

У Економској политици Владе Црне Горе за 2011. годину основни циљ је динамизирање привредног раста, а очекује се раст грађевинарства и тиме његово учешће у планираном реалном расту од 2,5% БДП, а очекује се ниво од 550 мил. € страних директних инвестиција.

Петровић је нагласила да: Предвиђају се сљедећа улагања по секторима: сектор туризма – 10.437 (милиона Е); сектор становања – 3.883 (милиона Е); сектор енергетике – 2.031 (милиона Е); сектор транспортна инфраструктура – 1.334 + концесија Бар Бољаре 2.770 (милиона Е); сектор заштите животне средине (водоснабдијевање, пречишћавање отпадних вода, и одлагање чврстог отпада) – 591 (милиона Е). Дакле, укупна улагања износе 18,1 – 20,1 милијарди Е, или у просјеку по 1,64 -1,82 милијарди Е годишње, уколико се прате предвиђени планови реализације пројеката у стратешким документима за пет главних сектора.

Поставља се питање какву одговарајућу организациону структуру поставити за реализацију тако високе инвестиционе вриједности. Као адекватан одговор на то питање, Стратегијом је предвиђено формирање посебног Владиног Савјета за приоритетне пројекте, који би се бавио инвестиционим пројектима од националног значаја, са задатком усклађивања рада државних органа и рјешавања проблема везаних за приоритетне пројекте на највишем нивоу. Тиме би се омогућило ефикасно одлучивање и управљање у овом домену од идеје до реализације.

---------------------------------

О СТРАТЕГИЈИ РАЗВОЈА ГРАДЈЕВИНАРСТВА ДО 2020.

Страгегија развоја градјевинарства усвојена је на сједници Владе Црне Горе 18.11.2010.

У овом документу утврђен је Стратешки приступ грађевинарству, чији су главни циљеви да област грађевинарства постане иновативна и задовољава потребе црногорских грађана и економије на ефикасан начин и да постане дио грађевинарства Европске Уније. Овакав приступ био је неопходан, с обзиром на то да се у наредном периоду очекују значајна финансијска улагања у капиталне пројекте у Црној Гори, а учешће грађевинарства у БДП-у Црне Горе је свега 3-4%, док је у земљама ЕУ учешће и преко 12%. Посебна пажња посвећена је реформи у области уређења простора и изградње објеката, те унапређењу пословног амбијента.

Стратегија дефинише нове стандарде у овој привредној области, који ће, свакако, имати директне ефекте на грађане Црне Горе. Увођење међународних стандарда, знања и вјештина у инжењерингу створиће полазну основу за потенцијални извоз консултантских услуга црногорских стручњака из области грађевинарства у Европу и свијет. Такође, активности, дефинисане Стратегијом усмјерене су на анимирање младих, као и на то да се већ кроз средње образовање квалитетно обучавају за грађевинарство. Стратегија зато дефинише подстицање свршених основаца за упис у средње стручне грађевинске школе као и обезбјеђивање њиховог запослења након школовања.

Грађевинарство ће задовољити потребе црногорских грађана и економије на ефикасан начин само ако: постане дио грађевинарства Европске Уније, постане конкурентна грана и испоручује производе са стандардним квалитетом, те развије индустрију грађевинских материјала базирану на принципима одрживог развоја. То је предуслов који поставјају сви квалитетни улагачи, и битан сегмент у области грађевинске конкурентности. Стабилан и оперативан грађевински сектор омогућује запошљавање великог броја људи, прије свега инжињерске и техничке струке. Такође, повећана конкурентност грађевинарства позитивно ће утицати на друге индустријске секторе као и на запошљавање и раст у цјелини, тако да се по овом основу очекује покретање инвестиционих активности од око 19 милијарди еура. Гледајући у ширем смислу, евидентан је значај грађевинарства кроз његову мултипликативност на остале пратеће и сродне дјелатности, кроз импликације које оно има на готово тридесет других грана привреде. Једна од подстицајних мјера дефинисаних Стратегијом је даља реализација пројеката и кроз Капитални буџет.

У Стратегији је препознатои седам стратешких опредјелјенја, која треба да обезбиједе испуњење циљева Стратегије. То су:

-интеграција Црне Горе у ЕУ и одрживи развој

-правни и институционални оквир као окосница развоја грађевинарства

-Техничка регулатива као основа система квалитета у грађевинарству

-Континуитет капитални инвестиција

-Јачање конкурентности грађевинске оперативе

-Формирање адекватне структуре радне снаге у области грађевинарства

-Развој индустрије грађевинског материјала базиран на принципима одрживог развоја

Зоран Томић, Секретар министарства уредјења простора и заштите животне средине

Грађевинарство је сектор који је имао значајан раст у посљедњих неколико година, односно до почетка свјетске економске кризе. По подацима Монстата вриједност извршених грађевинских радова у 2008. Години била је скоро четири пута већа него у 2005. години. Услијед утицаја кризе долази до пада грађевинарства у 2009. години за 21,7%. Подаци за три квартала 2010. године показују да је остварен пад од 4,5% у односу на исти период 2009. године, док су за пар процената мање нове наруџбе него у 2009. години.

Грађевинарство је значајан сектор у црногорској економији, чији потенцијали се користе испод могућности. Учествује са 3-4% у ДБП, што је ниже него у нпр. 19 развијених земаља ЕУ, код којих учествује са цца 12%. Учествује са 5,4% у запослености. То је сектор који има мултипликативне ефекте на друге секторе, па се може сматрати И као један од стратешких сектора у Црној Гори, поготову имајући у виду потенцијална улагања у наредном периоду. Постоји велика резерва запошљавања у грађевинарству, јер се данас због мањег интереса за рад у овом сектору и недовољне понуде радне снаге, врши запошљавање странаца. Грађевинарство је уз туризам највећи увозник стране радне снаге.

Препознати су проблем који оптерећују грађевински сектор, а у циљу стварања услова његовог развоја и са њиме повезаних сектора, и тиме укупног развоја Црне Горе, урађена је Стратегија развоја грађевинарства до 2020. године. Стратегију је урадио Грађевински факултет из Скопља, а учешће су имали И представници Грађевинског факултета из Подгорице. Израду Стратегије је пратио Координациони тим, којег је формирао министер уређења простора.

Влада Црне Горе је 18. Новембра 2010. године донијела Стратегију, са Акционим планом за њену реализацију до 2016. године.

У Стратегији је препознатои седам стратешких опредјелјенја, која треба да обезбиједе испуњење циљева Стратегије. То су:

-интеграција Црне Горе у ЕУ и одрживи развој

-правни и институционални оквир као окосница развоја грађевинарства

-Техничка регулатива као основа система квалитета у грађевинарству

-Континуитет капитални инвестиција

-Јачање конкурентности грађевинске оперативе

-Формирање адекватне структуре радне снаге у области грађевинарства

-Развој индустрије грађевинског материјала базиран на принципима одрживог развоја

Реализација наведених стратешких опредјелјенја зависиће од реализације прецизно наведених мјера предвиђених за сваки од набројаних опредјелјенја.

Значај ове Стратегије није само у дефинисању мјера за повећање конкурентности грађевинског сектора за добијање више посла у земљи и иностранству, већ и мјерама које се тичу обезбјеђења нових рјешења у технологији градње, увођењу нових стандарда, техничких прописа и нове регулативе примјеном европских правила градње, повећања енергетске ефикасности објеката, смањењу незапослености, већем степену коришћења домаћих минералних ресурса и др.

У Економској политици Владе Црне Горе за 2011. годину основни циљ је динимизирање привредног раста, а очекује се раст грађевинарства и тиме његово учешће у планираном реалном расту од 2,5% ДБП. Очекује се ниво од 550 мил. € страних директних инвестиција, као и претпоставкама реализације пројеката из области саобраћаја, енергетике, изградње хотелских капацитета, пројеката комуналне инфраструктуре.

Маја Велимировић-Петровић. члан коордианционог одбора за израду Стратегије

Имплементација Стратегије развоја грађевинарства до 2020. године у Црној Гори захтијева активно учешће ширег спектра учесника и то не само Државе и њених институција и органа, већ и на локалном нивоу и друштва у цјелини. Свакако је највећа одговорност Државе да омогући потребан институционални капацитет и изгради систем који ће осигурати професионалну имплементацију Стратегије од интегралног планирања до физичке реализације.

Стратешки приступ грађевинарству кроз конкретне активности које су утврђене у овом документу, као и у Акционом плану, комплетно може да служи Држави, њеним органима и институцијама, као и правним лицима из ове дјелатности, за дефинисање дугорочније политике у областима грађевинарства.

Сваку предвиђену мјеру у оквиру Акционог плана за приоритетни правац дјеловања стратешких опредјелјенја прати временски рок извршења задатака, као и индикатор којим ће се вршити мониторинг над напретком у постизању циљева дефинисаним у оквиру Стратегије. Ово ће омогућити процес идентификовања квалитетног побољштања грађевинарства у Црној Гори, а тиме омогућити и поређење са другим земљама.

Један од глобалних индикатора који предлаже усвојена Стратегија за мјерљивост успјеха развоја грађевинарства у цјелини, је учешће у БДП. Поређења ради, у државама ЕУ он износи нешто више од 12%, док је тренутно у Црној Гори тај износ у оквиру 3 – 4%. Имплементацијом Стратегије очекујемо повећање БДП-а са циљем да се учешће грађевинарства у БДП-у креће у оквирима од 8 - 10%.

Први корак који треба предузети сада, након усвајања Стратегије је формирање Координативног тијела за праћење реализације Стратегије и њеног Акционог плана. У току рада Координативно тијело ће формирати 5 суб-кооринативних тијела за хармонизацију ЕУ регулативе у грађевинарству: Еурокодови, Катастар, грађевински производи, енергетска ефикасност и заштита животне средине.

Други корак је формирање Канцеларије за мониторинг и имплементацију Стратегије, мониторинг и развој у области инвестиција, у оквиру Министарства уређења простора и заштите животне средине са потпуном политичком подршком Владиног Савјета за приоритетне пројекте. Задатак Канцеларије је да врши координисану подршку за реализацију пројеката у циљу изналажења оптималног баланса између захтјева инвеститора и прописа из области планирања и уређења простора, изградње објеката и заштите животне средине.

Координативно тијело ће свој рад успоставити на узајамној активности са Канцеларијом за мониторинг и имплементацију Стратегије, мониторинг и развој у области инвестиција, која ће бити носилац комуникације са структурама које су непосредно ангажоване на реализацији приоритетних активности предвиђених Стратегијом. Дјелокруг активности Канцеларије су прецизно дефинисани за рад у три сектора.

Координативно тијело за праћење реализације Стратегије и њеног Акционог плана, достављаће кварталне и годишње извјештаје о реализацији Акционог плана Влади Црне Горе, који ће садржати: постигнути степен реализације у текућој години у односу на стратешке циљеве, процјену импликација реализације Акционог плана на сљедећу годину, анализу разлога за евентуално одступање од Акционог плана и предложене корективне мјере, потребне мјере за унапређење предвиђених активности и процјену потреба ревидирања и иновирања Стратегије.

Како област Стратегије покрива седам стратешких опредјелјенја који су по опсегу и обиму доста широки, то они имају неуједначену динамику промјена и утицаја у датом временском периоду. У брзину и интензитет утицаја промјена увјерили смо се кроз утицај који је имала свјетска економска криза на сам процес израде Стратегије, а неспорно је да ће иста имати утицај и на интензитет њене реаллизације. Уколико буду постојале дугорочне импликације промјене Акционог плана, треба приступити иновирању Стратегије. Предлаже се да се након 2016. г. изврши детаљна и цјеловита ревизија Акционог плана са одговарајућим буџетом који је примјерен потребама и финансијским могућностима Државе у периоду од 2016 – 2010. године.

Приликом детаљне анализе и прогнозе инвестиционих подухвата у будућности, обухваћено је пет сектора за које се сматра да ће представљати најактивније подручје инвестирања. Могу се подијелити у три групе: сектор инфраструктуре (енергетика, заштита животне средине-водоснабдијевање, пречишћавање отпадних вода, одлагање чврстог отпада, транспортна инфраструктура), сектор водећег економског развоја – туризам и сектор – становање, који у развијеним земљама има доминантну улогу у грађевинарству и инвестицијама. Тренутни просторни и економски развој Државе условљава узајамну повезаност и утицај сва три сектора, а посебно је изражен код инфраструктуре и туризма. Предвиђају се сљедећа улагања до 2010. године по секторима: сектор туризма – 10.437 (милиона Е); сектор становања – 3.883 (милиона Е); сектор енергетике – 2.031 (милиона Е); сектор транспортна инфраструктура – 1.334 + концесија Бар Бољаре 2.770 (милиона Е); сектор заштите животне средине (водоснабдијевање, пречишћавање отпадних вода, и одлагање чврстог отпада) – 591 (милиона Е). Дакле, укупна улагања износе 18,1 – 20,1 милијарди Е, или у просјеку по 1,64 -1,82 милијарди Е годишње, уколико се прате предвиђени планови реализације пројеката у стратешким документима за пет главних сектора.

Поставља се питање какву одговарајућу организациону структуру поставити за реализацију тако високе инвестиционе вриједности. Као адекватан одговор на то питање, Стратегијом је предвиђена сљедећа организациона структура:

- формирање посебног Владиног Савјета за приоритетне пројекте, који би се бавио инвестиционим пројектима од националног значаја, са задатком усклађивања рада државних органа и рјешавања проблема везаних за приоритетне пројекте на највишем нивоу. Тиме би се омогућило ефикасно одлучивање и управљање у овом домену од идеје до реализације. Савјетом би предсједавао Премијер.

- Потребно је, затим, извшити анализу оправданости формирања Агенције за одрживи инвестициони развој и грађевинарство, као оперативног тијела које би се бавило питањима у вези са приоритетним инвестиционим пројектима, а која би настала удруживањем постојећих функционалних институционалних структура. Она би била посебан орган управе са својством правног лица, под директним надзором и одговорношћу за свој рад Владином Савјету за приоритетне пројекте. У састав Агенције би биле инкорпориране постојеће институције: Дирекција јавних радова, Дирекција за саобраћај, Дирекција за жељезнице, Управа за воде, Агенција за заштиту животне средине, Агенција Црне Горе за промоцију страних инвестиција, као сектори у оквиру Агенције за одрживи инвестициони развој и грађевинарство. Такође, потребно је извршити анализу оправданости да се у оквиру Агенције формирају и нови сектори, као: Сектор за одрживи развој (преузимање постојеће Канцеларије за одрживи развој), као и Сектор за планирање простора и регионални развој, који би се доминантно бавио израдом и праћењем реализације Просторног плана Црне Горе, као и израдом приоритетних урбанистичких планова и планирањем развоја региона. Временом би Сектор за енергетску ефикасност, који је сада формиран у Министарству економије, прешао у оквир Агенције. Сви побројани субјекти би задржали вршење већ датих јавних овлашћења, која се због предности уједињења могу рационализовати и довести до веће ефикасности. На почетку, задатак ове Агенције би био да за приоритетне пројекте буде „један шалтер“. Она би за потребе инвеститора обављала послове на припреми и прикупљању потребних прилога, података и услова, а служила би и као контакт и координатор са надлежних министарствима, органима локалне самоуправе и јавним предузећима.

Уз подршку новоформираног Владиног Савјета за приоритетне пројекте потребно је хитно приступити процесу израде и публиковања двогодишњих програма јавних инвестиција, уз комуникацију са осталим министарствима у којима се планирају приоритетни пројекти. Такође, потребно је приступити изради Програма промоције Црне Горе као сигурне дестинације за страна улагања, са најзначајнијим пројектима и обављање континуиране и организоване промоције у цјелини.