Саопштење: Семинар на тему „Уклапање вјетроелектрана у животну средину, са специјалним фокусом на птице“

„Иако се развојем сектора енергетике, односно повећањем производних објеката који користе обновљиве изворе енергије и повећањем енергетске ефикасности обезбјеђује сигурније снабдијевање енергијом и енергетска независност Црне Горе, као и подстиче развој тренутно мање развијених дјелова Црне Горе, побољшањем путне инфраструктуре и побољшањем преносне и дистрибутивне мреже, развој енергетике не може занемарити утицај на животну средину и њен значај“ истакао је данас министар економије Бранко Вујовић отварајући Семинар на тему „Уклапање вјетроелектрана у животну средину, са специјалним фокусом на птице“ који организује Министарство економије у сарадњи са Заводом за заштиту природе. Циљ семинара је, како је нагласио министар Вујовић, да укаже на могуће утицаје вјетроелектрана на Можури и Крнову на животну средину, са фокусом на очување птица, како би се дошло до заједничког закључка којим техничким и другим рјешењима се ти утицаји могу минимизирати како би те захтјеве поставили пред инвеститоре. Управо због тога, на семинару ће своја искуства презентовати еминентни стручњаци у области одрживог развоја из земаља Европске Уније и региона који ће представити примјере техничких рјешења примијењених при изградњи и раду вјетроелектрана како би се на најбољи могући начин очувала животна средина и истовремено омогућио одрживи развој обновљивих извора енергије. Директор Завода за заштиту природе Златко Булић каже да је то управо и била идеја када се кренуло у реализацију семинара те да ће сви закључци и презентације бити публиковани како би се и остале земље могле водити управо тим примејрима.

Борут Рубинић из Бирдлифе-а из Белгије сматра да је овај скуп организован у право вријеме.
„Да су све земље радиле по принципу који је овим семинаром представила Црна Гора, сигурно је да не би имале проблема у градњи вјетроелектрана. Имајући у виду чињеницу да ће управо данас Црна Гора добити статус државе кандидата за ЕУ, одлично је што сте на овај начин показали висок стандард за европску причу“ нагласио је Рубинић додајући да су обновљиви извори изузетно важни за борбу против климатских промјена уколико се, као што је то Црна Гора овим семинаром показала, на вријеме води рачуна о најбољим рјешењима за смањење негативних утицаја на птице.

Представник загребачког БИОМ-а Крешимир Микулић је подсјетио да Хрватска има пет активних вјетроелектрана са 53 вјетрењаче те да су у тај посао кренули још 2004. године. Оно што је главни недостатак у Хрватској су еколошке студије и управо је овај семинар добар начин да се разговара и о том питању.

Словенија нема вјетроелектране али разлог није недостатак потенцијала нити незаинтересованост инвеститора. Томаш Јанчар из словеначког БирдЛифе-а каже да је разлог велики сукоб између заштитра и улагача и, да би ријешили тај зачарани круг, његова организација је урадила студију која је показала да на само 19 локација постоји проблем за птице. Сада ће се градити 10 вјетролектрана на мјестима гдје је то могуће. Организовање овог семинара значи и одговорно управљање како би се ти проблеми предуприједили.

Шпанија има амбициозан план да буде водећа земља у свијету у погледу вјетрењача а тренутно заузима четвро мјесто. Искуства из ове земље гдје је било потребно ускладити биодиверзитет и туризам са овим видом извора енергије могу послужити као добар путоказ свима који планирају да искористе енегрију вјетра уз највише стандарде заштите. Јауме Моррон Естраде, директор шпанске ДиалЕЦ компаније за одрживи развој каже да су се њихова рјешења фокусирала не само на заштиту птица већ и на комуникацију са локалним становништвом како би им објаснили поштовање стандарда и заштите биодиверзитета.

Природњачки музеј Црне Горе је већ врши истраживања у току сва четири годишња доба на локалитету Крново јер, по ријечима Андреја Визија, квалитет одлучивања зависи управо од квалитета података о биодиверзитету тог подручја.

Енергија произведена из вјетроелектрана представља обновљиве извор енергије која се најбрже развија у Европи у последњих неколико година. Ове земље су морале да пронану рјешења за заштиту животне средине и смање утицај вјетроелектрана на постојеће врсте. Циљ семинар је да експерти из земаља ЕУ, земаља у региону и из Црне Горе разматре најбољи начин да се превазиђу проблеми које вјетроелектране могу проузроковати на двије планиране локације у Црној Гори као и да дају примјере са других локација и подјеле своја искуства.