Интервју предсједника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, НД Вијести

 Акција у Будви није импровизација

Предсједник Владе, др Игор Лукшић, оцијенио је јуче да сада не треба да се Црна Гора зароби размишљањем ко ће сљедећи бити ухапшен, већ да сви дјелови власти морају радити свој дио посла на даљем путу ка ЕУ.

Лукшић је, у разговору за “Вијести”, казао да се мора избјећи преплитање одговорности и интерпретације у смислу да је сада једино што је важно неког ухапсити.

“Влада је подршка том процесу који се, ипак, централно води на неком другом мјесту, али оно што је битно јесте да не бих желио да атмосферу испуњавања препорука ЕК претворимо у потребу за спектаклима. Посао Владе ће бити да иницира уставне промјене и измијени одређене законе који ће додатно појачати независност правосуђа и допринијети капацитету у органима који су битни да буду политичка подршка процесу обрачуна са криминалом”, нагласио је Лукшић.

• Да, али сте Ви тај који ће носити одговорност за испуњавање седам критеријума ЕК. На који начин сматрате да треба да остварујете комуникацију са тужилаштвом и да ли ћете Ви тражити убрзање одређених истрага и конкретне резултате?

Не односе се свих седам критеријума ЕУ на нешто што сада ми интерпретирамо као евентуалну потребу за неким спектаклима у смислу рада тужилаштва. Важно је да правосуђе не импровизује него да ради по закону.

• Да ли сте знали да ће доћи до хапшења у Будви?

У том тренутку ја сам већ био у процедури избора за мандатара и службена информација је дошла до мене. Много битније од тога је да је то посао правосуђа, а не Владе. Битно је да не треба ни у једном тренутку заборавити да док се не докаже супротно, свако је невин.

• Да ли сте се чули са г. Маровићем након тога?

Да, касније током дана, размијенили смо утиске. То је извјесно крајње непријатна ситуација, али вјерујем у ефикасност државних органа да ће свако одрадити свој дио посла онако како треба да би се отклониле било какве дилеме.

• Шта Вам је он рекао?

Он је очигледно погођен свим тим што се десило. У том разговору ми је мање-више испричао шта ће бити садржај његове изјаве за јавност.

• Да ли мислите да би због свега односи у ДПС-у могли бити нарушени?

Требало се уздржати сваког директног повезивања онога што се дешава у ДПС-у од било ког случаја, колико год непријатан био. Ако се не варам, основна порука окупљених у Будви прије неки дан јесте да вјерују у законе наше државе.

• Овдје се поставља питање је ли могуће да и сам г. Маровић буде оптужен. Имате ли икакве информације у вези са тим?

Не.

• Шта мислите о оцјенама да је ово истовремено и елиминисање политичких ривала г. Ђукановића и Ваших, пошто се г. Маровић раније противио да Ви будете изабрани за премијера?

У више наврата сам са г. Маровићем врло отворено разговарао о свему томе. Он у потпуности подржава избор премијера и у потпуности је подржао састав Владе. Ми смо годину и по дана у Влади заједно радили и врло често били на истим таласним дужинама, прије свега, када се то тицало даљих реформи у јавној управи.

• Хоћете ли задржати неутралност и ако дође до хапшења неких других људи из ДПС-а?

Било која друга позиција предсједника Владе је у том случају погрешна. Свако треба да ради свој дио посла, колико год то у неком тренутку непријатно било. Овом хапшењу су претходили мјесеци темељног рада, тако да сам сигуран да ту тужилаштво није импровизовало и сигуран сам да ни у неком будућем случају, ако га буде, неће импровизовати.

• Како је изледао Ваш договор са г. Ђукановићем пошто у дијелу јавности постоји увјерење да нећете имати довољно аутономије, с обзиром на то да ће он бити предсједник ДПС-а и да нећете моћи сами доносити најкрупније одлуке?

Г. Ђукановић је рекао да нема потребу да било коме дијели савјете, а ја сам, чини ми се, у досадашњем раду доказао да мислим својом главом. Не треба се лишавати било чијих савјета, јер је важно да, када сте предсједник Владе, чујете што је могуће више савјета, али да у крајњем сами донесете одлуку, јер сносите одговорност за сваку одлуку.

• Ви сте премијер, али нијесте на највишим функцијама у ДПС-у. Да ли ћете се кандидовати за мјесто потпредсједника ДПС-а или евентуално предсједника на партијском конгресу?

И на претходна два конгреса сам од низа општинских одбора кандидован за потпредсједника партије, али смо увијек рационално сагледавали кадровске потенцијале и доносили одлуке једногласно. И сада ћемо сачекати унутарпартијску изборну динамику и договорити оно што вјерујемо да је најбољи избор.

• Да ли бисте Ви жељели да будете потпредсједник ДПС-а?

То није пресудно. Много је важније да покажем да Влада има капацитета да испуни обавезе које је зацртала.

• А како ћете се, с обзиром на ситуацију да лидер партије није и премијер, понашати ако се Ваши науми буду косили са интересима партије?

Ми смо и раније доносили одлуке које можда у том тренутку нијесу биле препознате да су интерес ДПС-а.

• Кад кажете ми, на кога мислите?

На руководство ДПС-а. Ја сам у предсједништву ДПС-а од 2001. године и тада смо ишли са предлозима који нијесу били до краја блиски цијелом чланству. Прије свега, мислим на независност Црне Горе. Носили смо одговорност за то, тако да се ја такве ситуације не бојим. Само је важно организовати динамичну комуникацију са јавношћу, јер се не можемо заковати за неки програм који је био актуелан 10, 20 или 50 година уназад. Нема данас партије у свијету која не преиспитује нека своја идеолошка опредјелјенја. Преиспитујући нека идеолошка опредјелјенја, понекад се доносе одлуке које су, можда, у неком ранијем периоду биле јеретичне.

• Имате ли у плану неки “јеретички” потез?

Више пута сам истицао да, на примјер, наша интеграција у ЕУ није пресудно важна за наш економски систем, јер смо и сада на неки начин дио европског тржишта. Користимо еуро, имамо практично слободну трговину не само са еурозоном, него и са Русијом, Турском и многим другим земљама, ми смо практично на тржишту од више стотина милиона становника. Нама је процес европских интеграција важан због даље изградње институција. А вријеме које долази ће значити да нећемо на овим позицијама и пословима остати десетинама година, већ наш учинак треба да буде провјерљив на изборима и да зависи, прије свега, од учинковитости Владе.

• Када говорите о учинковитости и уопште о начину рада, да ли нешто замјерате свом претходнику. Да ли је тачно да сте на сједницама Владе повремено били опонент бившем премијеру?

То што сам ја опонирао не значи да о темељним ставовима не мислимо на исти начин, ја мислим да је ту само питање пута који бирате да бисте дошли до неког циља. Никада се нијесам устручавао да изнесем свој став. Некада је тај став био дијаметрално другачији од онога што су заступали рецимо премијер или неки министри, до ситуација у којима су ту била нека блага неслагања. Али не бих желио да се то доживи као да смо ми стално били у некој дијалектици супротности, него више као заиста покушај да свако у Влади да свој допринос у смислу рјешавања појединих проблема.

• Које су то теме биле повод за радикална неслагања?

Чини ми се да први пут када је дошло до нешто отвореније размјене ставова био буџет за 2005. годину. Ја сам био чврсто на увјерењу да оно што је договорено са ММФ-ом треба поштовати и испоставило се временом да је то мање-више био исправан став јер смо ми почетком 2006. године добили отпис дугова. Међутим, таква позиција не само да није значила да смо били у проблему око доношења буџета него да смо потражили нека друга рјешења која су омогућила да практично сви чланови Владе буду задовољни тим буџетом.

• Када је 2006. Жељко Штурановић преузео Владу казао је да је прошло вријеме господара. Да ли дијелите његово мишљење?

Вријеме господара у Црној Гори је прошло много давно. Та перцепција јавности, ако кроз ово питање препознамо лице г. Ђукановића, је у значајној мјери била погрешна. Ја сам више пута присуствовао ситуацијама у којима он не да није наметао свој став, него је апсолутно отварао дебату која би на крају изњедрила одлуку. Та перцепција јавности је у неком тренутку можда била оптерећујућа, иако смо ми унутра знали начин на који су ствари функционисале. Претходних 10 или 20 година није било вријеме било каквих господарења Црном Гором, то је било вријеме тешке транзиције и институционалног сазријевања.

• Јесте ли сигурни у кооперативност потпредсједника Маровића и Вујановића када је владина политика у питању, с обзиром на њихове раније резерве према Вама?

У потпуности. Комуникација са њима двојицом је таквог карактера да сам ја увјерен у њихову кооперативност.

Богатство неких људи ће порезима бити стављено у функцију друштва.

• Како ћете се односити према тајкунима пошто је став досадашњег премијера био да им не треба наметати порез на екстра профит? Како ћете се однијети ако г. Ђукановић буде тражио неке уступке према тим људима, с обзиром на то да је значајан број њих у његовом блиском окружењу?

Док је био премијер не сјећам се ниједне ситуације у којој је г. Ђукановић сугерисао било какву радњу у корист неког ко му је у том смислу близак. И више сам него сигуран да ни са позиције предсједника партије неће тако нешто тражити. Што се мене тиче, ја сам ту, такође, више пута казао да постоје механизми, прије свега, порески, да се богатство неких људи стави у функцију. Нијесам за лов на вјештице по сваку цијену ради спектакла и нијесам за опорезивање екстра профита јер имамо низ лоших искустава из региона, али јесам за то да се, ако се покаже било што спорно, то изведе на чистац. Циљ ми је развој институција, а то неће бити могуће ако их користите у пропагандне сврхе већ само ако примијенимо прописе. Ово кажем јер, као грађанин, хоћу државу као сервис грађана, било када је у питању наша имовинска сигурност, безбједност, систем здравства, просвјете… Као предсједник Владе, учинићу све што могу да се то оствари.

• Овог љета је једна од главних тема била враћање кредита Прве банке. Да ли ће Ваш кабинет наставити да помаже Прву банку и како уопште мислите да може да се ријеши проблем те банке?

Ако је питање да ли ћемо наставити да обезбјеђујемо финансијску стабилност, онда апсолутно да. И тада и сада сам сигуран да је то била исправна одлука, јер смо се руководили ставом да је неопходно интервенисати у случају Прве банке, спријечити стечај и заштити, прије свега, депоненте, хиљаде грађана који су користили ту банку. Много теже и много скупље би било да смо ми у том тренутку или одустали од помоћи, коју је између осталог и тада Централна банка заговарала. Циљ је био да се заштити финансијски систем, а ја сам задовољан што порески обвезници до сада нијесу потрошили један једини цент за помоћ Првој банци. Кредит су вратили у цјелости.

• Али зашто сте помогли банци премијеровог брата да врати кредит на начин што је у ствари министарство уплатило 11 пута по један милион за пола сата?

Такве ствари се дешавају сваког дана. Ви просто у платном промету имате више субјеката који су међусобно везани и сви једни другима нешто дугују. У овом конкретном случају ми смо преносили средства на рачун Регионалног водовода, а да ли смо пренијели 11 пута по милион или 11 милиона одједном је потпуно свеједно. Битно је да су та средства на крају дана била на располагању Регионалном водоводу.

• Да ли вјерујете да ће се та банка опоравити?

Вјерујем у менаџерске потенцијале те банке. Ја им желим опоравак зато што је то добро и за друге банке и генерално за економију у Црној Гори.

• Гдје Ви држите своју уштеђевину?

Тај податак је транспаретно објављен у картону Комисије за конфликт интереса.

Влади потребна нова лица и нова енергија

• Зашто сте се одрекли услуга шест министара из бивше Владе?

Мислим да су министри који нису ушли у нови састав Владе професионално и одговорно спроводили политике Владе Црне Горе у претходном периоду и са њима сам остварио изузетну професионалну и личну сарадњу, што је утицало да са некима од њих остварим и лична пријатељства. Но, то није утицало на моју одлуку да предложим одређене новине и опредијелим се да у новом сазиву Владе буду и нова лица. Сматрао сам да су, без обзира на велико претходно искуство и посвећеност послу сада већ бивших министара, Влади Црне Горе потребна нова лица и нова енергија која ће наставити да реализују наше политике.

Није лако доносити такве одлуке, али као што знате никад нисам бјежао од тога да уносим новине, предлажем нова лица, па и у крајњем мијењам свој тим. Приликом успостављања Владе у јуну 2009. године, такође, сам именовао нови тим са жељом да освјежим како Министарство финансија, тако и Владу Црне Горе. Сматрам да се увијек може правити боља и квалитетнија организација, нарочито када се има у виду државна администрација.

Нећу копирати Ђукановића

• Шта ће се промијенити у начину рада Владе Вашим доласком за премијера?

Сваки предсједник Владе даје лични печат раду Владе. Ја желим да промовишем један број млађих људи који имају несумњиву енергију да се ухвате у коштац са изазовима, као и да Влада буде доступна за медије и јавност. Није ми намјера да копирам предсједника Ђукановића зато што је то немогуће, него је најбољи одговор радити на начин на који мислите да је ближи вашем карактеру. Инсистираћу на примјени Закона о слободном приступу информацијама, јер Влада и медији треба да буду партнери, а не опоненти. То не значи да медији треба да се устежу критике, као што мислим и да не треба да се независност медија мјери по томе колико су критични према Влади, понекад и игноришући добре ствари које се дешавају.

• Како гледате на оцјене да ће Ваша Влада слиједити неолибералну мисао, коју овдје промовише професор Вукотић, што је супротно залагањима СДП-а, док у нашем Уставу пише да је Црна Гора држава социјалне правде?

Ја никада нијесам био неолиберал, то су пласирали опозициони кругови, па ми се та етикета по инерцији качи. Мени је много ближе инсистирање на стварању услова за сваког појединца и предузетника да те своје таленте и шансе искористи. А институције треба да помогну да се њихове бизнис идеје реализују. Та логика је потпуно супротна логици неолиберализма. Суштина мог концепта је да економски систем треба ослободити што је могуће више стега, из разлога унапређења пословног амбијента и да треба оптимизовати државну потрошњу.

Државу видим као сервис грађана, као неког ко пружа квалитетне услуге здравственог и пензијског осигурања, као и других социјалних програма који заиста треба на један цивилизован начин да помогну онима који су рањиви и сиромашни.

Мој мандат неће зависити од Брисела

• Шта ће бити са Вама ако у октобру не добијемо датум почетка преговора о уласку у ЕУ? Хоћете ли свој мандат везати за испуњавање тих услова?

Мандат ове Владе је везан за повјерење грађана, а до избора је још двије године. Наши циљеви нијесу скопчани само са седам критеријума ЕУ. Ја бих јако волио уколико бисмо добили датум преговора, али да то није једино чиме се ова Влада бави. Тих седам критеријума су мање-више у политичкој сфери и неки од њих чак и не зависе до краја од Владе. Постоји низ других обавеза у економском и социјалном сегменту и то су једнако важни циљеви јер, ако нас у Бриселу оцијене успјешним, а овдје не будемо задовољни, онда ми своју мисију нијесмо испунили. Тако да ја вежем мандат заправо за учинковитост ове Владе у смислу онога што наши грађани мисле да ли је она добро радила.

Михаило ЈОВОВИЋ - Неђељко РУДОВИЋ