Интервју предсједника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, Побједи

Предсједник Владе и уредници Побједе ћаскали уз кафу
Игор Лукшић - без кравате

Ако је икада Црна Гора имала потенцијале да не буде инфериорна, то је данас... Наша граматика је предвидјела дублете, па је правилно рећи и ђевојка и дјевојка и śутра и сјутра, што је додатна предност и богатство нашег језика

Министри финансија су по стереотипу смртно озбиљни људи. Предсједници влада поготово. Комбинација то двоје требало би да је мрзовољни дежмекасти господин који цио дан буљи у досадне графиконе, а онда се врати кући и сједне у фотељу поред камина да одгледа Дневник. Игор Лукшић је све супротно од тога. Тридесетчетворогодишњак, кошаркаш, отац двију дјевојчица за које никад доста времена, архетип јапија, човјек који чита лондонски Економист, али и Господара прстенова, доктор економских наука који, како то иде, респектује Била Клинтона и Маргарет Тачер, али и дјечак у души који воли да погледа Индијану Џонса или послуша Ирон Маиден и Гунс н’ Росес.

Затражили смо да са Игором Лукшићем разговарамо било кад, али само са једном молбом: да то не буде уобичајени „озбиљни“ интервју у фотељама неке сиве зградурине након унапријед достављених питања.

Дошао је у договорено вријеме – пола сата након премијерског новогодишњег пријема, неколико сати након прве сједнице Владе којом је предсједавао као премијер, дан након што је сатима у Скупштини слушао посланике...

Игор Лукшић је у једном подгоричком кафеу ћаскао, без кравате, сат и по са пет уредника Побједе, не погледавши ниједном на сат. Споља нико није могао ни по чему да закључи да је унутра први човјек извршне власти. Наручени сок и кафу није успио да попије до краја, јер смо га притискали, желећи да га „искористимо“ максимално. Када смо, ипак, показали обзир према већ давно истеклом времену остали смо још десетак минута разговарајући „са искљученим микрофонима“ о новинарству, Побједи, власти, опозицији... Онда је мирно рекао сарадницима да преостале обавезе премјесте за сјутра. Претјерали смо, али он то није ничим показао. Толико је другачији од других, од нас.

ПОБЈЕДА: Јесте ли знали да сте данас најмлађи премијер на планети?

ЛУКШИЋ: Не, нијесам ту статистику пратио.

ПОБЈЕДА: Како Вас странци доживљавају кад с Вама разговарају? Нешто од тога сте ми рекли када сте били почетком године на оном састанку са потпредсједником САД Џозефом Бајденом. Можемо ли то сада да откријемо читаоцима Побједе?

ЛУКШИЋ: „Yоу аре алсо дамн yоунг“ (И Ви сте врашки млади). Састанак је био у Бијелој кући у Рузвелтовој сали која је одмах до Овалног кабинета. Са америчке стране је био потпредсједник Бајден. Онда смо премијер Ђукановић, ја, министар Роћен, амбасадори и шеф кабинета стајали у реду и чекали да се поздравимо са њим. Он је дошао и поздравио се са Ђукановићем, присјећајући се како су се први пут срели 1994. или 1996. ако се не варам када је Ђукановић био јако млад. Онда је дошао до мене да се поздрави. И тада каже: И Ви сте врашки млади. Тако да мислим да без обзира на године. они јако уважавају и генерално оно што сам имао прилике да видим као презентацију профила и моју досадашњу комуникацију. Јако уважавају све оно што сам до сад радио тако да не сумњам да ће у комуникацији са било ким Црна Гора бити адекватно представљена.

ПОБЈЕДА: Сада пред Нову годину Британци објављују да је њихов премијер Камерун јако млад, најмлађи премијер у историји Британије, од Вас је старији неких седам година...

ЛУКШИЋ: А министар финансија три или четири. Грузијски премијер је јако млад и грузијски министар финансија и министрица за економски развој су јако млади. Тамо сам био недавно и то ми је збиља негдје остало у сјећању.

ПОБЈЕДА: Шта Ви као премијер намјеравате да урадите да задржите младе људе, још млађе од Вас? Говорили сте у експозеу о потреби ограничавања одлива мозгова.

ЛУКШИЋ: Мислим да млади људи треба да препознају шансу у Црној Гори. Ја сам желио да им кроз састав Владе пошаљем поруку да имају шансе у Црној Гори. Јер чим доведете у Владу неколико министара који су ми генерацијски блиски - од 35 до 40 година - онда је логика тих министара да и њихови сарадници буду млађи људи. На тај начин по дубини заправо отварате простор за млађе људе да препознају своју шансу. Чини ми се да је то некако први допринос том стварању утиска да млади имају шансу у Црној Гори и треба такву поруку послати.Друго, мислим да смо успјели у претходном периоду да покренемо нешто што је био тренд у нашу корист наравно, од прије четири-пет година, а то је да је Црна Гора била земља из које су млади људи одлазили. Одлазили су зато што је Црна Гора економски била најсиромашнија у социјалистичкој Југославији. Друштвено бисмо могли, нажалост, рећи да је била на периферији иако је велики број младих људи, научника, умјетника успјешне каријере изградио у другим центрима типа Београда, Загреба или Европе. Ми као народ имамо огроман интелектуални потенцијал и мислим да га треба ставити у функцију развоја Црне Горе, зато треба стимулисати тако нешто.

Једна од порука из састава Владе је то да сам желио да установимо Министарство науке. Чудиле су ме неке реакције. Људи су имали примједбу, сматрајући да не треба додатни новац трошити на администрацију. Немам намјеру да то сад буде неко гломазно министарство, већ мислим да оно може да буде административно једно од најмањих министарстава у Влади, али од огромног значаја. Ако министарка успије да мотивише младе људе да остану овдје, да направимо добар линк између нас и европских фондова и да стимулишемо људе у истраживачком смислу, онда смо направили успјех. Тако да је и то један од аспеката гдје млади људи имају шансу. Да не помињем друге сфере као што су спорт, умјетност гдје мислим да мало помало успијевамо да се афирмишемо на различитим пољима. То су неке поруке садржане у мојим досадашњим наступима и настојаћу да их испуним.

ПОБЈЕДА: Каријеру младости на власти у Црној Гори је пробио Мило Ђукановић. Вама остаје за Црну Гору тежи посао - да пробијете родну баријеру. Само је једна жена у Влади.

ЛУКШИЋ: Нажалост. Очигледно је да код нас у политици и даље, нажалост жене нијесу представљене на начин како то заслужују. С друге стране, ако погледате мој савјетнички тим, мислим да имамо већину жена: шест дама и три годсподина ако се не варам. Тако да имам пуно повјерење у жене и њихове радне способности. Иста ствар је Министарство финансија. Увијек сам покушавао да промовишем одређене особе у које сам сигуран да својом компетентношћу могу да носе и најодговорније послове. И то су већ доказале.

Желим да дођемо у ситуацију да се можемо упоредити са многим земљама у Европи да имамо већи број жена на одговорним функцијама. Можда треба имати у виду да то не важи за извршну власт нажалост ни за законодавну власт, али када је правосудна власт у питању онда мислим да жене доминирају. Изгледа да се у Црној Гори жене позиционирају тамо гдје им можда систем вриједности некако боље одговара да у том послу доносе одлуку.

ПОБЈЕДА: Често се може чути да су кадровски потенцијали Црне Горе слаби. Слажете ли се с тим?

- Ако је икада Црна Гора имала потенцијале да не буде инфериорна, то је данас. На свим пољима имамо капацитете који то лако могу да докажу. Вјерујте да смо добијали директне похвале од Европске комисије, ММФ, Свјетске банке да су капацитети Министарства финансија равни земљама са дугогодишњом традицијом управљања јавним финансијама, чак и изнад других земаља у транзицији или у развоју и у смислу комуникације, професионализма и политика које водимо.

Предњачили смо у региону по броју структурних реформи и сигуран сам да градимо капацитете које ће у потпуности одговорити захтјевима европских интеграција. Оно што нам треба јесте да домаће кадровске капацитете ставимо у функцију развоја, да их повежемо, јер се стиче утисак да се мало искочило из система. Наши универзитети, рецимо, увели су трогодишње студије, а администрација за то није била спремна. Тек недавним класификацијама занимања омогућавамо да бечелори могу да одраде приправнички стаж и да се касније запосле у државној служби.

На том фону је и моје залагање за редефиницију концепта приправничког, можда са једнаким буџетским средствима, али краћим стажом. Сигуран сам да је младим људима значајније да имају шансу за приправнички стаж него износ приправничке плате, иако то није занемарљиво.

ПОБЈЕДА: Обраћајући се посланицима, понудили сте јавно сарадњу опозицији. Мислите ли да ћете у њима имати искреног партнера?

Желим да пружим руку сарадње на начин како сам објашњавао у парламенту. Значи да периодично, квартално или по потреби, имам консултације. Вјерујем да кроз тај дијалог можемо, мало помало, неку праксу или традиционалну затегнутост остављати у прошлости, а разумно приступати проблемима које треба да ријешимо. Не очекујем да ћемо се након тих разговора слагати у свему јер то не би било природно, али мислим да можемо смањити број разлика.

Када је европска агенда у питању, можемо у том смислу изградити неку врсту стратешког партнерства. Зато ће неки од разговора које ћу имати након Нове године са представницима опозиције бити у циљу успостављања стратешког партнерства када је европска агенда у питању.

ПОБЈЕДА: Док са високих европских адреса стижу похвале, с друге стране из региона, конкретније из Србије, стижу омаловажавања Црне Горе. Да ли преко приче о организованом криминалу и корупцији има покушаја дестабилизације Црне Горе?

ЛУКШИЋ: Регионална политика и њено унапређење важан је критеријум када Европска унија оцјењује прогрес сваке земље за испуњавање Копенхашких критеријума и напредовање на љествици европских интеграција. Црна Гора је томе потпуно посвећена и желимо да гајимо најбоље односе са сусједима. До сада смо у томе успјели.

То што постоје одређена питања која са сусједима треба рјешавати и за која смо се договорили како их рјешавати, не значи да су то отворена питања, попут Превлаке, демаркације границе, потписивање споразума о разграничењу...Она се рјешавају у складу са најбољом међународном праксом.

У случају Србије, створили смо услове да се нека блага тензија или хладноћа у односима, ипак, елиминише. Недавне посјете и привредна сарадња дале су томе допринос.

Званични Београд је након признавања Косова од Црне Горе процијенио да треба отићи корак уназад у односима, али, малопо мало, ствари треба поправљати.

Спремни смо да подржимо најављене билатералне дијалоге, међу којима је и дијалог Београда и Приштине. Уколико се процијени да Црна Гора може помоћи у томе, показаћемо одговорност. Наша земља је најмања у региону, али која је у међувремену сазрела и може да промовише одређене вриједности и помогне отклањању проблема који постоје у нашем окружењу.

ПОБЈЕДА: Догађај године у Црној Гори и свијету?

ЛУКШИЋ: У политичкој сфери у Црној Гори сасвим сигурно је добијање статуса кандидата. У економској сфери мислим да је то емисија еуро обвезница, без обзира што је то често било критиковано. У свијету бих рекао да је то процес који се кроз неколико догађаја назире, а то је да група Г 20 полако постаје репрезентативно свјетско тијело на нивоу шефова држава и влада које координира политичка и економска питања. Вјероватно ће ићу у правцу снажније координације и хармонизације политика по појединим питањима на глобалном нивоу.

ПОБЈЕДА: Личност године - Црна Гора свијет ?

ЛУКШИЋ: Личност године у Црној Гори је Марија Вуковић. То је огроман потенцијал који ће, надам се, бити преточен у једну од олимпијских медаља у Лондону или Рио де Жанеиру. Такве људе треба његовати и дати им пуну подршку.

У свијету не знам ко би могао бити личност године. Ајде да кажемо да сам импресиониран покушајима новог британског премијера да се обрачуна са економским проблемима, прије свега, у јавним финансијама своје земље, али и у настојању да реформише конзервативну партију. То што он ради јесте дубоки идеолошки захват и чини ми се да се у тој политичкој сфери током 2010. он искристалисао.

ПОБЈЕДА: Шта бисте, гледано из садашње перспективе, на крају 2011. године сматрали Вашим успјехом, а шта неуспјехом?

ЛУКШИЋ: Успјех би био када би Европска комисија оцијенила да смо испунили очекивања и да улазимо у фазу преговора. Оцјену да нијесмо још спремни за преговоре не бих доживљавао као неуспјех, јер треба имати у виду околност да је Европска унија у преиспитивању.

Неуспјехом бих сматрао уколико не бисмо покренули неку од већих инвестиција и на тај начин повећали запошљавање и задржали тренд благог, али сигурног раста плата.

Укупни резултат ове владе цијениће се по томе да ли смо створили услове да се грађани осјећају боље и да за годину-двије боље живе него данас.

Лексикон Игора Лукшића

САД или ЕУ?
- БРИЦ. (Бразил, Русија, Индија, Кина)
Ватерполо или женски рукомет?
- Женски рукомет.
Поезија или проза?
- Чудно, али ипак проза.
Једрилица или глисер?
- Ако говоримо о одмору, ипак једрилица.
ТВ пренос сједнице Скупштине или „Фарма“?
- Тв пренос Скупштине.
Орхан Памук или Фјодор Достојевски?
- Достојевски.
Књига или филм?
- Књига.
Чај или кафа?
- Чај.
Спортски кабриолет или теренац?
- Теренац.
Филм или позориште?
- Филм.
Фацебоок или Мy Спаце?
- Интима.
Редовна пензија или нередовна плата?
- Нередовна плата.
Приватне или државне школе?
- Јавно-приватно партнерство.
Вијести или Курир?
- Вијести.
Сарадник: глуп и амбициозан или паметан а лијен?
- Паметан, а умјећу ту лијеност да искоријеним.
Авион или аутомобил?
- Аутомобил.
Ал Паћино или Роберт де Ниро?
- Ал Паћино.
Мерил Стрип или Анђелина Џоли?
- Анђелина Џоли.
Паб или дискотека?
- Паб.
Амфилохије или Михаило?
- Хуух, Квиско... Или рецимо Јерусалим.
Пјесма Медитерана или Сунчане скале?
- Златна пахуља.
НБА или европска кошарка?
- Европска кошарка.
Кум или Вол Стрит?
- Кум.
Стара или нова зграда Владе?
- Нова зграда Владе.
Потенцијални пожељни бизнис партнер: Андрија Мандић или Небојша Медојевић?
- Јесам ли искористио квиска?
Не.
Квиско... А може и - хуух.
Море или планина?
- Планина.
Живко Николић или Федерико Фелини?
- Николић.
Марадона или Пеле?
- Пеле.
Роналдо или Меси?
- Меси.
Битлси или Ролингстонси?
- Радије бих имао дилему између Дееп Пурпле и Лед Зеппелин.
Интернет или новине?
- Новине.
Кошуља или Т-схирт?
- Кошуља.
Тхе Боокс оф Књиге или Монтy Пхyтон?
Тхе Боокс оф Пхyтон.

Нове вриједности и гашење пожара

ПОБЈЕДА: Како ћете ријешити финансирање врхунског спорта?

ЛУКШИЋ: Појединце какви су Марија Вуковић, Данка Ковинић и други спортисти можемо уз невелика средства помоћи да осјећају да имају подршку своје државе. Системско рјешење подразумијева да неки од наших клубова - Приморац, Будућност или неки који наступају на међународним кошаркашким и одбојкашким такмичењима или Рукометни клуб Будућност системски подржимо у дијелу у ком није могуће обезбиједити адекватне спонзоре. Држава треба стати иза тих клубова - Будућности, Ловћена, Могрена. Најбољи пут да бисмо избјегли неку врсту колизије је да средства уступамо савезима. На који начин ће савези да стану иза тих клубова, који се такмиче на међународној сцени, њихова је ствар. У том дијелу треба трагати за системским рјешењима.

ПОБЈЕДА: Да ли ћете попут претходног премијера и Владе бити попустљиви према радницима који штрајкују?

ЛУКШИЋ: Не видим да Влада може промовисати промјену вриједности, коју сам најавио, тако што ће излазити у сусрет сваком захтјеву који значи црпљење буџетских средстава и гашење пожара. Није проблем да надлежна министарства и ја учествујемо у активностима са синдикатом и радницима у рјешавању проблема, али то мора да подразумијева стварање економски одрживих компанија и да не буде у функцији гашења пожара. Има смисла учествовати у томе ако треба да креирамо социјални програм који ће људима помоћи да се лакше изборе са чињеницом да сјутра неће имати радно мјесто, или ако је то у функцији одрживе компаније или стварања нових предузећа у којима би они, који су остали без посла, могли да се запосле. Неспорно је да је реструктурирање привреде и неповољна структура незапослености, која је дугорочног карактера, озбиљан задатак Министарства економије и Министарства рада и социјалног старања.

ПОБЈЕДА: Проблеми КАП-а и Жељезаре су готово дежурне теме.

ЛУКШИЋ: Не мислим да ћемо се најбоље изборити са проблемима КАП-а и Жељезаре тако што ћемо ставити кључ у браву и исплатити отпремнине. То би била грешка јер бисмо изгубили дио бруто националног производа, пореских прихода, радних мјеста. То није у функцији наше економије, прије свега, зато што имамо ресурсе. Да немамо боксит, фабрике и да размишљамо да ли градити нове, били бисмо у дилеми. Кад то већ имамо, била би грешка сужавати економију. А и криза нас учи да економија, што је могуће више, треба да буде дисперзирана.

Не смијемо заборавити да је наша економија мала, да је БДП по становнику око пет хиљада еура и да би могла да функционише и да је само услужна, али не видим разлог зашто не бисмо искористили ресурсе. То подразумијева да проблеме не рјешавамо преко ноћи и преко кољена. И без обзира што имамо тежак проблем као што је Жељезара ствари морамо рјешавати на начин да се синдикат, Влада и послодавци договоре о начину трајног рјешавања проблема. Само тако предузеће може креирати нови производ.

Црногорски идентитет: Химна, грб, застава, језик и црква

ПОБЈЕДА: Зашто се противуставно и противзаконито понашање у Црној Гори сматра нормалним, када је у питању непоштовање државних симбола? Шта Влада у том дијелу треба да уради?

ЛУКШИЋ: Досљедно треба да поштује закон. То значи да нипошто не треба толерисати непоштовање државних симбола. Код највеће опозиционе партије недавно је у том дијелу направљен искорак.

Разумијем да то питање захтијева одређени сензибилитет, али не можемо занемарити чињеницу да је Црна Гора независна држава, међународно призната и уважена и да има симболе које треба поштовати. Ствар је дијалога да ли можемо пронаћи рјешење које ће сви уважавати. То као тема може фигурисати у неким будућим разговорима. Морамо, међутим, инсистирати на поштовању заставе, грба и химне, и то на начин како раде друге земље. Врло брзо нећемо бити у ситуацији да ово коментаришемо. Негдје је и апсурдно да се то уопште коментарише.

ПОБЈЕДА: Да ли сматрате да ради мира у кући треба промијенити националне симболе - химну, заставу, грб?

ЛУКШИЋ: То не треба радити зарад мира у кући, јер је Црна Гора независна држава која има своје симболе и које грађани, ипак, поштују. Непоштовање симбола је инцидент, а не правило. Истовремено, треба сјести и видјети шта су то конкретни захтјеви и у том правцу покушати доћи до рјешења. Грб, химна и застава дефинитивно су утемељени и постали су дио нашег друштвеног бића. Ако их је могуће надоградити и доћи до рјешења које ће бити прихватљиво свима, нијесам против да у том смислу отворимо дијалог. Без обзира на све то, не могу разумијем ситуацију у којој ће неко на утакмици Црна Гора - Србија навијати за Србију, па да је не знам колико интимно везан за ту државу.

ПОБЈЕДА: Свједоци смо карикирања црногорског језика, омаловажавања, ниподаштавања. Шта Влада у вези с тим треба да уради?

ЛУКШИЋ: Влада је урадила све што је до ње. Припремили смо Правопис и Граматику која је постала дио наставног програма. Дубоко поштујем све који говоре српским језиком, али и бошњачким, албанским и хрватским, и од свих њих очекујем да поштују мене и све који говоре црногорским језиком. Карикирање и деградација црногорског језика ми сметају. Смета ми и питање одакле сад два додатна слова која карактеришу говор на овом подручју. Одрастао сам у таквом амбијенту, код мене се увијек говорило дува śевер, śутра.

ПОБЈЕДА: У парламенту се каже предśедник, а у Влади предсједник. Да ли то значи да је свакоме остављено да сам изабере варијанту или и ту треба увести ред?

ЛУКШИЋ: Наша граматика је предвидјела дублете, па је правилно рећи и ђевојка и дјевојка и śутра и сјутра, што је додатна предност и богатство нашег језика. У претходном периоду се тиме нијесмо бавили, али то не значи да убудуће не треба, као и парламент, да уведемо ова језичка рјешења.

ПОБЈЕДА: Имовина коју у овом моменту користи Српска православна црква у Црној Гори је, најблаже речено, спорна. Да ли и то треба што прије да се рашчисти?

ЛУКШИЋ: Прије свега, треба отворити дијалог свих који могу помоћи у овом процесу. Лично ћу то иницирати и не бјежим од тога. Вјероватно има жеље да се води дијалог, али можда нема расположења да се дође до коначног договора. То је у интересу свих. Зато мислим да треба водити дијалог.

Иако сам вјерник, никада нијесам то превише експонирао, али предсједнику Владе припада да иницира контакте и помогне да неке радикалне облике истицања тог проблема покушамо да маргинализујемо. Да у први план дођу они који хоће да разговарају и да тако дођемо до рјешења. То је веома тешко и трајаће. Али, упорно инсистирање мора довести до рјешења.
Сви нечега морамо да се одрекнемо и да схватимо да се то ради због виших интереса и, прије свега, због генерација које долазе.