Интервју предсједника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, дневном листу Дан

ПРЕ­МИ­ЈЕР ИГОР ЛУК­ШИЋ У ИН­ТЕР­ВЈУУ ЗА ДАН О ИС­ПУ­ЊА­ВА­ЊУ СЕ­ДАМ УСЛО­ВА ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ

 

 

Мно­ги ми­сле да су спек­та­ку­лар­на хап­ше­ња пре­суд­на за ис­пу­ња­ва­ње се­дам усло­ва Европ­ске ко­ми­си­је, а дру­ги по­пут ме­не да не тре­ба ро­бо­ва­ти пер­фор­ман­си­ма, не­го ис­пу­ња­ва­ти за­дат­ке и сно­си­ти од­го­вор­ност

 

Рад но­ве вла­де ве­зан је за при­о­ри­те­те прет­ход­не, а то су оси­гаура­ње еко­ном­ских ак­тив­но­сти и раст стан­дар­да гра­ђа­на, што је мо­гуће уз до­сљед­но спро­вође­ње ре­фор­ми

 

Ако отва­ра­мо иде­о­ло­шко по­зи­ци­о­ни­ра­ње ове Вла­де, то је, ипак, цен­тар ко­ји на­ги­ње ка ли­је­вој стра­ни

 

Док се код КАП-а и Руд­ни­ка бок­си­та ства­ри ста­би­ли­зу­ју, то­ком ја­ну­а­ра ћемо мо­ра­ти до­ни­је­ти не­ке од­лу­ке ве­за­не за Же­ље­за­ру, јер про­сто ни­је одр­жи­во да по­сто­јеће стање тра­је пре­ду­го

 

 

Ни­је ре­ал­но очеки­ва­ти не­ки по­себ­ни дис­кон­ти­ну­и­тет у по­ли­ти­ци за­то што је рад но­ве вла­де ве­зан за при­о­ри­те­те прет­ход­не. У прин­ци­пу,  ди­је­ли­мо по­тре­бу да на­ста­ви­мо на­шим пу­тем ка Европ­ској уни­ји, што значи ис­пу­ња­ва­ње пре­по­ру­ка Европ­ске ко­ми­си­је да би­смо до­би­ли да­тум за пре­го­во­ре, из­ја­вио је пре­ми­јер Игор Лук­шић у ин­тер­вјуу Да­ну. Ово је, иначе, пр­ви пут од осни­ва­ња Да­на да има­мо ин­тер­вју са не­ким од цр­но­гор­ских пре­ми­је­ра, а за то ври­је­ме су се про­ми­је­ни­ла тро­ји­ца / Ми­ло Ђу­ка­но­вић, Жељ­ко Шту­ра­но­вић и но­во­и­ме­но­ва­ни Игор Лук­шић.

 

„Де­фи­ни­тив­но је циљ ожи­вља­ва­ње еко­ном­ских ак­тив­но­сти ка­ко би по­пра­ви­ли стан­дард гра­ђа­на. Оба та ци­ља мо­же­мо спро­ве­сти са­мо уз до­сљед­но спро­во­ђе­wе за­почетих ре­фор­ми“, ре­као је Лук­шић.

 

 

На­гла­сио је да сма­тра да је са­да тре­ну­так да се освје­же по­је­ди­на ми­ни­стар­ства и до­бро ис­ко­ри­сти уку­пан ка­дров­ски по­тен­ци­јал ко­ји је на рас­по­ла­га­њу  ДПС-у.

 

„Ко­а­ли­ци­о­ни парт­не­ри су се, ма­ње – више у пот­пу­но­сти осло­ни­ли на до­са­да­шњу пер­со­нал­ну пар­ти­ци­па­ци­ју у Вла­ди. Рад овог ка­би­не­та ка­рак­те­ри­саће на­ста­вак ре­фор­ми у ци­љу ис­пу­ња­ва­ња стра­те­шких ин­те­ре­са. Ови ин­те­ре­си ре­ал­но ни­је­су ве­за­ни за дво­го­ди­шњи ман­дат. Ра­ди се о ду­го­рочним на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма чија нас ре­а­ли­за­ци­ја очеку­је у на­ред­ном ман­да­ту, а то су пре­го­во­ри са Европ­ском уни­јом о пу­но­прав­ном члан­ству“, ка­зао је Лук­шић.

 

Шта се мо­же учини­ти да се до­би­је да­тум пре­го­во­ра што је при­је мо­гуће?

 

Очеку­је нас ин­тен­зи­ван рад у на­ред­них по­ла го­ди­не. Очеку­јем да ћемо то­ком ја­ну­а­ра усво­ји­ти ак­ци­о­ни план за ис­пу­ња­ва­ње пре­по­ру­ка из се­дам по­ља ко­је је де­фи­ни­са­ла ЕК, што значи да нам пред­сто­ји рад од фе­бру­а­ра до ју­ла, у ко­јем тре­ба по­ка­за­ти кон­крет­не ре­зул­та­те. По­сто­ји не­ко­ли­ко мјер­љи­вих и кон­крет­них ства­ри ко­је се мо­гу ура­ди­ти, али ту је и дио кри­те­ри­ју­ма ко­ји је ве­зан за пер­цеп­ци­ју, у овом случају, при­је све­га, бри­сел­ске јав­но­сти - да ли смо до­вољ­но ула­га­ли да би за­слу­жи­ли да­тум за пре­го­во­ре. То је вје­ро­ват­но нај­те­жи дио по­сла, за­то што ни­кад не зна­те шта је то кључно што ми­је­ња пер­цеп­ци­ју.

 

Мно­ги ми­сле да то тре­ба да бу­ду спек­та­ку­лар­на хап­ше­ња, дру­ги ми­сле да  сва­ки  др­жав­ни ор­ган тре­ба по­ка­же ка­па­ци­тет да се но­си са од­го­вор­ношћу и при­па­дам тој дру­гој гру­пи. Сма­трам да не тре­ба да ро­бу­је­мо пер­фор­ман­си­ма, већ да сва­ко, кроз  од­го­вор­ност ко­ју је пре­у­зео, ис­пу­ња­ва сво­је за­дат­ке и сно­си од­го­вор­ност.

 

Увје­рен сам да се­дам кри­те­ри­ју­ма ЕК оста­ју нај­већи при­о­ри­тет Вла­де у на­ред­них не­ко­ли­ко мје­се­ци, а па­ра­лел­но с тим уна­пре­ђи­ва­ње жи­вот­ног стан­дар­да гра­ђа­на.

 

Ко­ји ће би­ти при­о­ри­те­ти вла­ди­не еко­ном­ске по­ли­ти­ке и ка­ко оства­ри­ти про­јек­то­ва­ни раст БДП од 2,5 од­сто?

 

„Мо­ра­мо да­ље јачати кон­цепт здра­вих јав­них фи­нан­си­ја, што под­ра­зу­ми­је­ва фи­скал­но при­ла­го­ђа­ва­ње и на­сто­ја­ње  да у на­ред­не дви­је - три го­ди­не ис­пу­ни­мо бу­џет­ске ци­ље­ве, по­сте­пе­но уђе­мо  у  зо­ну при­мар­ног су­фи­ци­та и ство­ри­мо услов за сма­њи­ва­ње јав­ног ду­га. Ка­ко то са­мо по се­би не до­при­но­си већем ква­ли­те­ту жи­во­та, важ­но је на­ста­ви­ти струк­тур­не ре­фор­ме. По­сљед­њих го­ди­ну и по, или дви­је, ко­ли­ко тра­је кри­за, мно­ги су се ба­ви­ли про­бле­мом ли­квид­но­сти и са­мо на тај начин ис­поља­ва­ли од­нос пре­ма ње­ним по­сље­ди­ца­ма. Ду­го­рочно кон­ку­рент­на еко­но­ми­ја, ме­ђу­тим, зах­ти­је­ва да се по­за­ба­ви­мо струк­тур­ним ре­фор­ма­ма, што из­и­ску­је и до­но­ше­ње те­шких од­лу­ка по­пут  из­мје­на пен­зиј­ског за­ко­на, али ту је и уна­пре­ђе­ње здрав­ства и школ­ства, гдје нас очеку­ју до­дат­ни на­по­ри да, при­мје­ра ра­ди, из­ра­дом со­ци­јал­ног кар­то­на уда­ри­мо те­ме­ље ре­фор­ми со­ци­јал­не за­шти­те, ко­ју би до­би­ја­ле за­и­ста нај­у­гро­же­ни­је ка­те­го­ри­је дру­штва. Уз ова два сег­мен­та, ло­гично је да ре­гу­ла­тор­на ре­фор­ма и уна­пре­ђе­ње по­слов­ног ам­би­јен­та спа­да­ју у при­о­ри­те­те. Том по­ли­ти­ком тре­ба да уна­при­је­ди­мо про­дук­тив­ност ма­лог и сред­њег би­зни­са, а са дру­ге стра­не да ди­рект­но утичемо на сма­њи­ва­ње про­сто­ра за ко­руп­ци­ју. И јед­но и дру­го су за­пра­во афир­ма­тив­на по­ли­ти­ка Вла­де, ко­ју вје­ру­јем да ће гра­ђа­ни пер­ци­пи­ра­ти као што је био случај са ре­фор­мом здрав­стве­ног си­сте­ма, гдје су пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма ре­ги­стро­ва­ли од­ре­ђе­на по­бољша­ња. Уна­пре­ђе­ње по­слов­ног ам­би­јен­та под­разуми­је­ва сма­ње­ње ба­ри­је­ра за до­би­ја­ње гра­ђе­вин­ских до­зво­ла, по­бољша­ње си­сте­ма ре­ги­стра­ци­је вла­сни­штва, сма­њи­ва­ње за­хтјев­них про­це­ду­ра за плаћање по­ре­за, док но­вим за­ко­ном о из­вр­шном по­ступ­ку же­ли­мо да обез­би­је­ди­мо ефи­ка­сни­ју при­мје­ну уго­во­ра. Све то до­при­но­си про­дук­тив­но­сти, сма­њу­је про­стор за ко­руп­ци­ју и омо­гућава кре­и­ра­ње но­вих рад­них мје­ста.

 

Да ли ће се Вла­да за­ла­га­ти за нео­ли­бе­рал­ни или не­ки дру­ги кон­цепт?

 

Кад го­во­ри­мо о нео­ли­бе­рал­ном кон­цеп­ту го­во­ри­мо о ли­бе­рал­ном при­сту­пу са ма­кро аспек­та, да­кле о нео­п­ход­но­сти ста­би­ли­за­ци­је ма­кро­е­ко­ном­ских при­ли­ка, ли­бе­ра­ли­за­ци­ји спољно­тр­го­вин­ских од­но­са, хит­ној и бр­зој при­ва­ти­за­ци­ји итд. То се тре­ти­ра као ре­цепт ко­ји, ако све пра­вил­но спра­ви­те све рје­ша­ва, што ни­је та­ко. Та вр­ста при­сту­па за­не­ма­ру­је есен­ци­ју тр­жи­шне еко­но­ми­је, ко­ја до­ла­зи са ми­кро ни­воа. Шан­са за сва­ког од нас је да, при­хва­та­њем окол­но­сти да има­мо од­ре­ђе­не та­лен­те, вје­шти­не и зна­ња, чека­мо да нас ин­сти­ту­ци­је сти­му­лишу да их ис­ко­ри­сти­мо, а не да нас за­ро­бе та­ко да не мо­же­мо ра­ди­ти и да се окре­не­мо со­ци­јал­ној по­моћи. То је кључна раз­ли­ка ко­ја се често за­не­ма­ру­је. Мој циљ је да сти­му­ли­ше­мо ми­кро­а­спект и да кроз ре­гу­ла­тор­ну ре­фор­му и уна­пре­ђе­ње по­слов­ног ам­би­јен­та, пред­у­зет­ни­ци пре­по­зна­ју шан­су. С дру­ге стра­не, ма­кро по­ли­ти­ка је бит­на, јер ша­ље по­ру­ку од­го­вор­но­сти споqљној за­јед­ни­ци, а стра­ни ин­ве­сти­то­ри ула­жу у зе­мљу ко­ја во­ди ра­зум­ну ма­кро­е­ко­ном­ску по­ли­ти­ку. На­сто­ји­мо да се др­жа­ва из­вуче из еко­но­ми­је, јер она не мо­же упра­вља­ти еко­ном­ским ре­сур­си­ма та­ко што би прет­по­ста­вља­ли да зна­мо што је у гла­ва­ма хи­ља­да љу­ди ко­ји учеству­ју на тр­жи­шту, што је не­мо­гуће. Др­жа­ва тре­ба да се фо­ку­си­ра на обез­бје­ђи­ва­ње вла­да­ви­не пра­ва и  ква­ли­те­та јав­них услу­га, би­ло да је јав­но или при­ват­но школ­ство, здрав­стве­ни си­стем, ула­га­ња у на­у­ку и ин­фра­струк­ту­ру, што све за­јед­но тре­ба да под­стиче пред­у­зет­ни­ке. То ће би­ти при­ступ ове вла­де. Ка­ко ће се то иде­о­ло­шки по­зи­ци­о­ни­ра­ти? Ако и то пи­та­ње отва­ра­мо, што се ме­не тиче то је, ипак, цен­тар ко­ји на­ги­ње ка ли­је­вој стра­ни.

 

Ка­кав ће би­ти став ва­ше Вла­де пре­ма Же­ље­за­ри и КАП-у ?

 

То­ком кри­зе ис­пли­ва­ли су сви про­бле­ми тих пред­у­зећа, за ко­је смо ми­сли­ли да су ри­је­ше­ни при­ва­ти­за­ци­јом, а не са­мо гур­ну­ти под те­пих. На­жа­лост, по­ку­шај да кроз при­ва­ти­за­ци­о­ни уго­вор пре­не­се­мо од­го­вор­ност за пре­струк­ту­ри­ра­ње на куп­ца ни­је дао ре­зул­та­те. Не мо­гу рећи да смо за­до­вољ­ни ка­ко се упра­вља тим ком­па­ни­ја­ма, јер је мо­гуће да би си­ту­а­ци­ја би­ла по­вољ­ни­ја да је би­ло ви­ше ди­ја­ло­га из­ме­ђу по­сло­да­ва­ца и рад­ни­ка. Ова­ко се про­блем пре­се­лио у ми­ни­стар­ства, што ни­је до­бро и не тре­ба да бу­де прак­са. Исто­вре­ме­но, за­не­ма­ре­не су дру­ге ин­сти­ту­ци­је ко­је би тре­ба­ло да се ба­ве тим пи­та­њем. КАП и Же­ље­за­ра, као кла­сте­ри, значај­но учеству­ју у ин­ду­стриј­ској про­из­вод­њи и зах­ти­је­ва­ју до­дат­ну пажњу. Искре­но, Вла­да је, у сми­слу за­ко­но­дав­ства и др­жав­не по­моћи, ура­ди­ла шта је мо­гла. Фо­ку­си­ра­ли смо се на кре­и­ра­ње со­ци­јал­но под­но­шљи­вог про­гра­ма сма­ње­ња бро­ја за­по­сле­них и ства­ра­ња усло­ва за по­кре­та­ње про­из­вод­ње. У случају Же­ље­за­ре то је значило и на­бав­ку но­ве опре­ме, ко­ја уз од­го­ва­ра­јуће упра­вља­њее ре­сур­си­ма мо­же да обез­би­је­ди ефи­ка­сни­ју про­из­вод­њу.

 

Док се код КАП-а и Руд­ни­ка бок­си­та ства­ри ста­би­ли­зу­ју и на­ред­не го­ди­не ће ути­ца­ти на јачање ин­ду­стриј­ске про­из­вод­њје, у случају Же­ље­за­ре има­мо још ди­ле­ма и у овом тре­нут­ку оп­ци­ја рас­ки­да уго­во­ра је јед­на­ко ре­ле­вант­но, као и мо­гућност да по­сло­да­вац обез­би­је­ди но­ви но­вац, без га­ран­ци­ја вла­де, ко­је ви­ше ни­је­су мо­гуће, а ко­је би до­ве­ле број рад­ни­ка на оп­ти­мал­ни ни­во и ство­ри­ли  усло­ве за кла­стер­ско по­ве­зи­ва­ње  са сред­њим и ма­лим пред­у­зећима. То је оп­ци­ја по­вољ­на за све. Ма­ње по­вољ­на оп­ци­ја је да до­ђе­мо у си­ту­а­ци­ју да рас­ки­не­мо уго­вор, јер ку­пац ни­је ис­пу­нио уго­во­ре­не оба­ве­зе. Ми­слим да ћемо то­ком ја­ну­а­ра мо­ра­ти не­ке од­лу­ке до­ни­је­ти, јер про­сто ни­је одр­жи­во да та­кво ста­ње тра­је пре­ду­го. Апе­лу­јем на оба син­ди­ка­та да ра­зу­ми­ју да је јед­на­ко у ин­те­ре­су Вла­де да оп­ста­не Же­ље­за­ра као што је у њи­хо­вом, али на одр­жив начин. Је­ди­но та­ко ћемо обез­би­је­ди­ти ре­дов­не пла­те и при­лив нов­ца у бу­џет и рећи да Же­ље­за­ра за­и­ста до­при­но­си еко­ном­ском ра­сту. Ако по­ђе­мо од та­квих прет­по­став­ки, вје­ру­јем да би бр­зо мо­гли наћи до­го­вор о мо­де­лу из­ла­ска из про­бле­ма.

 

Ка­кав ће би­ти став Ва­ше Вла­де о ауто­пу­ту, из­град­њи ХЕ на Мо­рачи и уоп­ште ва­ло­ри­за­ци­ји енер­гет­ског сек­то­ра?

 

Од­лучили смо да по­ни­шти­мо тен­дер за ауто­пут ко­ји је ду­го фи­гу­ри­рао као оп­ци­ја за јав­но-при­ват­но парт­нер­ство. И да­ље ми­слим да је јав­но при­ват­но парт­нер­ство бо­ља оп­ци­ја не­го кла­сични мо­дел за­ду­жи­ва­ња, јер се кроз парт­нер­ство за ма­њи број го­ди­на мо­же доћи до ауто­пу­та, а кре­дит за град­њу се не еви­ден­ти­ра као бу­џет­ска оба­ве­за. Од­лучили смо да ис­ко­ри­сти­мо по­ну­ду ки­не­ске кор­по­ра­ци­је и по­ку­ша­ва­мо са њи­ма до­го­во­ри­ти би­ла­те­рал­ни уго­вор, из ко­јег би про­из­и­шао и кон­це­си­о­ни за из­град­њу ауто­пу­та. Ми­ни­стар­ство са­о­браћаја је до­би­ло не­ко­ли­ко на­ред­них мје­се­ци за пре­го­во­ре са ки­не­ском стра­ном, ка­ко би уго­вор при­ла­го­ди­ли фи­нан­сиј­ским по­тен­ци­ја­ли­ма на­ше зе­мље, а по­том почели пар­ла­мен­тар­ну про­це­ду­ру. Ако се то ре­ла­тив­но бр­зо за­вр­ши, из­град­ња ауто­пу­та би мо­гла бр­зо да кре­не.

 

Не­ма ни­ка­кве сум­ње да ки­не­ске кор­по­ра­ци­је мо­гу да из­гра­де све што за­ми­сли­те. Си­гу­ран сам да мо­гу обез­би­је­ди­ти но­вац и очиглед­но има­ју ин­те­рес да у Евро­пи по­ка­жу сво­је зна­ње или свој од­го­вор на ма­кро­е­ко­ном­ске иза­зо­ве. Па­ра­лел­но са тим, апли­ци­раћемо пре­ма Европ­ској ин­ве­сти­ци­о­ној бан­ци и ре­ги­о­нал­ним фон­до­ви­ма за тех­ничку и ло­ги­стичку по­др­шку. Уко­ли­ко се де­си да ни ки­не­ска оп­ци­ја не игра, он­да нам пре­о­ста­је ЕИБ и, на­жа­лост, не­што ду­жи пут из­град­ње ин­ве­сти­ци­је ко­ја је од су­штин­ске важ­но­сти за уну­тра­шњу и спољ­ну ин­те­гра­ци­ју Цр­не Го­ре.

 

На­ста­вља­мо ре­а­ли­за­ци­ју тен­де­ра за из­град­њу ХЕ на Мо­рачи, јер је то ко­ри­стан про­грам, са аспек­та про­из­вод­ње енер­ги­је, при­ли­ва стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја и, не ма­ње важно, мо­гућно­сти ре­гу­ла­ци­је то­ко­ва ри­је­ка у ври­је­ме по­пла­ва. На­ста­вља­мо са ак­тив­но­сти­ма за град­њу ХЕ Ко­мар­ни­ца, важно је да се по­тро­ше до­го­во­ре­не ин­ве­сти­ци­је за из­град­њу вје­тро­ге­не­ра­то­ра и да по­ку­ша­мо да до­ве­де­мо до кра­ја ана­ли­зу еко­ном­ске ис­пла­ти­во­сти тер­мо­бло­ка два у Пље­вљи­ма, јер око то­га по­сто­је ди­ле­ме. Ми­слим да тре­ба да се окре­не­мо и ис­тра­жи­ва­њи­ма наф­те, га­са и рас­пи­ше­мо тен­де­ре, ко­ји би под­ра­зу­ми­је­ва­ли при­влачење парт­не­ра.

 

Из­град­ња под­вод­ног ка­бла та­ко­ђе је стра­те­шки при­о­ри­тет, уз ин­ве­сти­ци­је у уна­пре­ђе­ње ин­фра­струк­ту­ре, та­ко да је пу­но оба­ве­за ко­је смо кре­и­ра­ли као ло­гичан на­ста­вак опре­дје­ље­ња да енер­ге­ти­ка бу­де ду­го­рочан при­о­ри­тет.

 

Ко­ли­ко је по­во­љан кре­дит Свјет­ске бан­ке за пе­гла­ње бу­џет­ског де­фи­ци­та? Има ли ка­квих но­во­сти о кре­ди­ту пре­до­строж­но­сти од ММФ-а?

 

Ли­ни­је пре­до­строж­но­сти одо­бра­ва­ју се зе­мља­ма са до­брим еко­ном­ским те­ме­љи­ма и до­брим ре­гу­ли­са­њем кри­зе. У од­но­су на бу­џет­ску по­ли­ти­ку,  ми де­фи­ни­тив­но при­па­да­мо та­квој гру­пи зе­ма­ља и са­да је нео­п­ход­но да се от­кло­не све ди­ле­ме и при­мје­ни про­грам ак­тив­но­сти у фи­нан­сиј­ском сек­то­ру, до­го­во­рен са Свјет­ском бан­ком. По­треб­но је да Цен­трал­на бан­ка при­мје­ни за­ко­не у случају свих цр­но­гор­ских ба­на­ка и да се до­ве­де до кра­ја, у сми­слу ја­сно­сти, си­ту­а­ци­ја ве­за­на за Пр­ву бан­ку. Ду­го већ по­сто­је мје­ре ко­је је мо­гуће уки­ну­ти, ка­ко ра­зу­ми­јем у ко­му­ни­ка­ци­ји са гу­вер­не­ром, на­кон што се за­вр­ши кон­тро­ла и оцје­ни да ли је бан­ци по­тре­бан но­ви ка­пи­тал, да би на тај начин би­ла у ис­тој рав­ни с дру­гим бан­ка­ма.

 

Уко­ли­ко ре­а­ли­зу­је­мо до­го­во­ре­но са Свјет­ском бан­ком, ре­ал­но је очеки­ва­ти да ис­пу­ни­мо усло­ве за ве­о­ма по­во­љан кре­дит. У пи­та­њу је ре­ла­тив­но ни­ска ка­мат­на сто­па, на ни­воу оне ко­ју об­рачуна­ва ММФ, али са ду­жим ро­ком от­пла­те. По­др­шка је­сте кре­дит бу­џе­ту,  али за ста­би­ли­за­ци­ју фи­нан­сиј­ског сек­то­ра, та­ко да су­штин­ски има пот­пу­но друкчији ка­рак­тер у од­но­су на би­ло ко­ју вр­сту стенд бај аран­жма­на са ММФ-ом.

 

Да ли је тре­нут­но нај­већи про­блем бан­кар­ски сек­тор, има­јући у ви­ду да је Цр­ној Го­ри сни­жен кре­дит­ни реј­тинг због ве­ли­ког бро­ја ло­ших кре­ди­та?

 

Си­ту­а­ци­ја би би­ла ја­сни­ја кад би из не­на­пла­ти­вих кре­ди­та успје­ли да из­вучемо зај­мо­ве за не­крет­ни­не, ко­је су узи­ма­ле фир­ме без го­то­ви­не, а под хи­по­те­ку су ста­вља­ле имо­ви­ну ко­ју тек тре­ба да на­ба­ве, рачуна­јући да ће при­влачењем стра­них ин­ве­сти­ци­ја из­гра­ди­ти не­ке стам­бе­не и дру­ге објек­те. На­жа­лост, у ко­му­ни­ка­ци­ји са Цен­трал­ном бан­ком ни­је­смо успје­ли доћи до пре­ци­зни­је сли­ке, јер ЦБЦГ, опет у ко­му­ни­ка­ци­ји са бан­ка­ма, често ни­је у при­ли­ци да то мо­же раз­вр­ста­ти до кра­ја, јер има пре­пли­та­ња из­ме­ђу ком­па­ни­ја дуж­ни­ка. Код већих ба­на­ка при­је кри­зе је би­ло значај­них кре­ди­та тог ти­па. Не­ке бан­ке, по­пут ЦКБ и Ер­сте, фор­ми­ра­ле су или раз­ми­шља­ју да осну­ју фак­то­ринг ком­па­ни­је, ко­је би про­да­јом за­ло­же­них не­крет­ни­на по­мо­гле да се исчисте би­лан­си. Хи­по ал­пе на дру­ги начин рје­ша­ва то пи­та­ње. Охра­бру­јуће је што је од­ре­ђе­ни број ба­на­ка у ври­је­ме кри­зе значај­но увећао ак­ти­ву, уз чиње­ни­цу да дви­је нај­веће бан­ке по­ла­ко об­на­вља­ју ак­тив­но­сти. То, по мом ми­шље­њу, да­је раз­лог за умје­ре­ни оп­ти­ми­зам да би идуће го­ди­не кре­дит­на ак­тив­ност мо­гла да бу­де не­што значај­ни­ја, што би по­мо­гло рје­ша­ва­њу не­ли­квид­но­сти при­вре­де. Исто­вре­ме­но, ана­ли­за не­ли­квид­но­сти би тре­ба­ла да бу­де де­таљни­ја од сво­ђе­ња на број бло­ки­ра­них рачуна и фир­ми. До­ви­ја­јући се ка­ко да пре­мо­сте про­блем не­ли­квид­но­сти,  пред­у­зет­ни­ци се често од­лучују за ком­пен­за­ци­је, чиме се не­ли­квид­ност по­већава и од­ма­же функ­ци­о­ни­са­њу при­вре­де.

 

Аген­ци­је уки­да­мо за ко­ју го­ди­ну

 

Хоћете ли по­слу­ша­ти пре­по­ру­ку Европ­ске ко­ми­си­је да би Цен­трал­на бан­ка тре­ба­ла би­ти за­ду­же­на за ком­плет­но тр­жиште фи­нан­си­ја, а да се КХОВ уки­не или све­де на сек­тор у окви­ру ЦБЦГ?

 

„Осим ЦБЦГ и КХОВ, у том сег­мен­ту има­мо и Аген­ци­ју за над­зор тржишта оси­гу­ра­ња и кроз те три ин­сти­ту­ци­је се про­жи­ма пи­та­ње фи­нан­сиј­ске ста­бил­но­сти.  Као тран­зи­ци­о­ни ко­рак фор­ми­ра­ли смо Са­вјет за фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност, ко­ји по­ма­же ко­ор­ди­на­ци­ји по­ли­ти­ка у тим обла­сти­ма. Ако са­вјет бу­де ква­ли­тет­но функ­ци­о­ни­сао, вје­ру­јем да мо­же­мо очеки­ва­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду хар­мо­ни­за­ци­ју и ко­ор­ди­на­ци­ју по­је­ди­них по­ли­ти­ка и ре­ал­но је да се у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку отво­ри пи­та­ње об­је­ди­ња­ва­ња фи­нан­сиј­ске ре­гу­ла­ци­је. Та иде­ја је по­сто­ја­ла и ра­ни­је, али се та­да чини­ло да би тре­ба­ло јачати ка­па­ци­те­те ре­гу­ла­то­ра да се ба­ве по­је­ди­ним тр­жиштима. Ово пи­та­ње би се за ко­ју го­ди­ну мо­гло по­ја­ви­ти на ли­сти при­о­ри­те­та. 

          

Не тре­ба нам раз­вој­на бан­ка 

 

Да ли ћете се за­ла­га­ти за осни­ва­ње др­жав­не раз­вој­не бан­ке или за до­са­да­шњи кон­цепт Ин­ве­сти­ци­о­но-раз­вој­ног фон­да, у са­рад­њи са ко­мер­ци­јал­ним бан­ка­ма?

 

Не сма­трам да би осни­ва­ње др­жав­не раз­вој­не бан­ке до­при­ни­је­ло ин­тен­зи­ви­ра­њу кре­дит­не ак­тив­но­сти на бан­кар­ском тр­жишту. Др­жав­не раз­вој­не бан­ке се ни у до­са­да­шњој прак­си ни­је­су по­ка­за­ле као ин­стру­мент за по­кре­та­ње при­вред­них ак­тив­но­сти, а по­сље­ди­це њи­хо­вог ра­да су у ду­гом ро­ку обично из­ра­зи­то не­га­тив­не. Вје­ру­јем да ће про­фи­та­бил­ни про­јек­ти и пер­спек­тив­не пред­у­зет­ничке иде­је по­др­шку наћи на ко­мер­ци­јал­ном бан­кар­ском тр­жишту, гдје се већ пре­по­зна­је од­ре­ђе­ни ди­на­ми­зам и по­зи­тив­на кре­та­ња. Као до­дат­на по­др­шка и сер­вис за важне раз­вој­не про­јек­те и сек­то­ре ус­по­ста­вљен је Ин­ве­сти­ци­о­но-раз­вој­ни фонд, као др­жав­на ин­сти­ту­ци­ја ко­ја ди­рект­но мо­же вр­ши­ти кре­ди­ти­ра­ња, по­др­шку из­во­зу, кре­дит­но-га­рант­не и дру­ге по­сло­ве. Не искључујем могућност да Инвестициони развојни фонд буде, ако тако процијене, један од партнера у банци која би била фпормирана по принципима јавно-приватног партнерства са привредом или међународним организацијама које подржавају предузетништво.

 

Ми­је­ња устав због су­ди­ја

  

Да ли ћете по­др­жа­ти ре­фор­му пра­во­су­ђа у скла­ду са пре­по­ру­ка­ма Европ­ске ко­ми­си­је?

 

Ми­слим да се то у би­ти под­ра­зу­ми­је­ва. Сва­ка­ко да је ово ва­жан сег­мент у ис­пу­ња­ва­њу усло­ва на пу­ту ЕУ ин­те­гра­ци­ја. У том сми­слу на­ја­вио сам, из­ме­ђу оста­лог, ини­ци­ра­ње устав­них про­мје­на ка­ко би да­ље до­при­ни­је­ли не­за­ви­сно­сти пра­во­су­ђа, а раз­мо­трићемо из­мје­не за­кон­ског окви­ра у ци­љу об­је­ди­ња­ва­ња по­је­ди­них ор­га­на ко­ји се ба­ве бор­бом про­тив ко­руп­ци­је у по­себ­ну аген­ци­ју.

 

Ро­кер и хе­ви­ме­та­лац

 

Гдје ћете чека­ти Но­ву го­ди­ну?

 

Искористићу прилику да предстојеће празнике проведем у најужем кругу своје породице и пријатеља у Црној Гори.

 

Ко­ју му­зи­ку слу­ша­те?

 

Волим хеавy ме­тал и рок музику, а првенствено Ирон Маиден, Гунс н’ Росес, Wхите Снаке.

 

Ка­ко се опу­шта­те у сло­бод­но ври­је­ме?

 

Углавном са дјецом,  читам, слушам музику, играм кошарку или тенис. Онда кад моје обавезе то дозволе волим дружења са старом групом пријатеља у подгоричким кафићима и ресторанима.

 

 

Синиша Горановић