Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића за Политику

Интервју предсједника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, за Политику: Радовао би ме заједнички пројекат са Србијом

Циљ који постављам пред себе и ову Владу је дугорочна конкурентност наше економије

Нова влада има јасан концепт, али ће и дијелити приоритете претходне владе, јер циљ Црне Горе је учлањење у ЕУ и НАТО. Фокус премијера, Игора Лукшића, и његовог министарског кабинета усмјерен је на испуњавање препорука Европске комисије и добијања датума за почетак преговора за чланство у ЕУ. Нови премијер, осим персонално другачијег састава владе, чини се да доноси и нову енергију.
”Предложио сам, а Скупштина усвојила, претпоставке за одређену реорганизацију, па ћемо први пут имати Министарство науке. Спољни послови и европске интеграције су по самој суштини испреплетани, па смо их спојили. Такође, смо спојили туризам и одрживи развој у жељи да развијамо имиџ висококвалитетне туристичке дестинације. Најавио сам иницирање уставних промјена које ће допринијети већој независности судства, обједињавању органа који се баве корупцијом, наставак структурних реформи у областима здравства и образовања, реформу социјалног система и даљу консолидацију јавних финансија”, каже нови црногорски премијер, Игор Лукшић, у разговору за ”Политику”.

Које су то економске реформе које намјеравате да спроведете?

Атрактивнији бизнис амбијент подразумијева смањење баријера за добијање грађевинских дозвола, побољшање система регистрације власништва, скраћивање процедура за плаћање пореза, ефикаснију примјену уговора... Све то доприноси ефикасности, смањује простор за корупцију и ствара могућности за нове инвестиције и отварање нових радних места. У вријеме кризе посебни напори улагани су у реструктурирање великих система и данас смо на самом крају једног болног, али економски нужног процеса. Самим тим и на крају транзиције. Оно што и даље препознајем као ризик за економију јесте недовољна ликвидност економског система и с тим у вези проблеми на које наилазе, нарочито мала и средња предузећа. Зато ћемо примијенити нове банкарске законе који треба да убрзају чишћење биланса банака усљед претјераног раста кредитирања прије кризе.

И за Црну Гору, као уосталом и за неке друге државе у региону, важи оцјена ЕУ да је ниво корупције неприхватљиво висок. Има ли Влада антикорупцијски план?

Да, корупције има и не треба бјежати од тог признања. Иако смо остварили напредак у претходном периоду, то остаје задатак. Нашу одлучност у сузбијању корупције препознала је и Европска комисија која је у Аналитичком извештају констатовала да је Црна Гора напредовала у напорима да успостави стратешки, законодавни и институционални оквир за борбу против корупције. И да је додатно потребан напор на унапређењу закона, институционалног оквира и јачања надзорних и административних капацитета за борбу против корупције. Акциони план који је Влада усвојила, пошто смо добили статус кандидата, јасно одређује сваки појединачни корак ка достизању критеријума које је ЕУ поставила пред нас.

Често истичете да је проблем криминала посао, не за владу, него за друге државне органе. Да ли Вас као премијера, ипак, забрињава та перцепција проблема криминала с обзиром на то да она није добар услов за инвеститоре?

Истина. Влада је та која треба да створи услове за владавину права и за јаке институције. И у том кругу, свакако, да институције владе имају значајну улогу како у превентивном дјеловању, тако и у процесуирању одређених пријава грађана. Са друге стране, постоје органи судства и тужилаштва који имају кључну улогу у покретању процеса и истрага. У том смислу, најавио сам иницирање уставних промјена како би даље допринијели независности правосуђа, а размотрићемо измјене законског оквира у циљу обједињавања појединих органа који се баве борбом против корупције у посебну агенцију. Дакле, влада ће бити подршка процесу.
Са друге стране перцепција је једно, а реалност друго. Коначно, перцепција према последњим показатељима у Црној Гори није на забрињавајућем нивоу или оном који не може бити превазиђен. То потврђују извештаји Грека, Транспаренси интернационала, Галупа... Црна Гора је последњих година била лидер по обиму инвестиција у региону, што оповргава тезу из питања.

Политички односи у блиској прошлости оптеретили су привредну сарадњу Србије и Црне Горе. У последње време дошло је, чини се, до политичког „отопљавања”. Да ли је то шанса и за јачу економску сарадњу?

Треба гледати унапријед. Да ли је било коме Београд, Подгорица, Јадранско море и Дунав другачији него што је то било пре добијања независности? Није. Наше земље су одувијек културолошки, историјски и економски повезане. И ниједно политичко вријеме не може то да промјени.
Радовало би ме да за вријеме мог мандата покренемо неки заједнички пројекат у пољопривреди, туризму, инфраструктури.

Да ли ћете имати тешкоћа у управљању владом с обзиром на то да сте Ви по стилу и начину рада више технократа, а мање класичан политичар као Ваш претходник? Перцепција јавности је да се, у политичком смислу, Црном Гором до сада углавном управљало тако што се „господарило”?

Без обзира на утисак, током своје каријере био сам носилац политичких функција, укључујући и дугогодишње обављање посла министра финансија. У једном периоду упоредо и као посланик у Скупштини државне заједнице Србије и Црне Горе.
С друге стране, не осјећам да је господин Ђукановић „господарио”. Да је тако било, сигурно не би у влади функционисали. Дакле, неће бити проблема у управљању владом.

Пензијска реформа

Да ли у реформе спада и реформа пензионог система?

Повукли смо веома тежак потез и донијели после неколико мјесеци јавне расправе измјене Законе о пензијском осигурању. Постепено ће се старосна граница за одлазак у пензију за мушкарце и жене изједначити на 67 година. Такође, измијењен је и систем индексирања пензија које ће се усклађивати једном годишње, тако што ће раст цијена учествовати са 75 одсто, а плата са 25 одсто.
Донијели смо и нову Уредбу о рјешавању бенефицираног стажа у јавној управи. Демографски и јавнофинансијски параметри су такви да су захтијевали одговоран однос према генерацијама које долазе. Истовремено, то не значи замрзавање пензија, већ њихов одрживи раст. Просјечна пензија у Црној Гори је већа него у неким ЕУ земљама, што је пратило раст куповне моћи која је у Црној Гори према подацима ЕУРОСТАТА, послије Словеније и Хрватске највећа у региону.

Миша Бркић

Линк: хттп://www.политика.рс/рубрике/регион/Радовао-би-ме-заједницки-пројект-са-Србијом.ср.хтмл