Уводно обраћање Игора Лукшића, предсједника Владе Црне Горе, на Неформалном састанку министара вањских послова земаља учесница Процеса сарадње у Југоисточној Европи – СЕЕЦП

Фото прича

 

Будва, 28. јануар 2011. године

Уважени министри,
Даме и господо,

Чини ми посебну част да вас у име Црне Горе, која предсједава Процесом сарадње у Југоисточној Европи, поздравим и пожелим добродошлицу на Неформалном састанку министара вањских послова.

Процес сарадње у Југоисточној Европи је заједнички пројекат, који се потврдио као кредибилан форум, за сарадњу земаља чланица, за боље узајамно разумијевање, које доприноси јачању стабилности и стварању чвршће основе за интензивнији напредак на путу интеграције у европске и евроатлантске структуре. Континуиран регионални дијалог, размјена мишљења и идеја, као и изналажење рјешења за преостала отворена питања, важан су предуслов за наставак у европским интеграцијама. У том смислу, и основни циљеви овог пројекта доприносе свеукупној реформи друштва, и даљем развоју институционалних капацитета и потенцијала. У њиховом испуњавању увијек ћете имати поузданог партнера у Црној Гори.

Даме и господо,

Црна Гора је политички стабилна мултиетничка заједница, која је за кратко вријеме високо позиционирана у региону, и у међународној заједници. Пред нама су захтјевни европски критеријуми које треба да испунимо како би отворили ново поглавље на ЕУ агенди – датум за отпочињање преговора за чланство у ЕУ. Очували смо и макроекономску стабилност и у условима кризе. Наша економска агенда посвећена је дугорочној стабилизацији и опоравку нашу економије. На самом смо крају економске транзиције. У годинама прије кризе економски раст Црне Горе је био бржи од свих земаља у региону, па и појединих ЕУ земаља, а бруто домаћи производ по глави становника је стигао до 45% ЕУ просјека, мјерено куповном моћи. Црна Гора остаје и даље привлачна и инвестициона туристичка дестинација. Истина, свјетска економска криза погодила је и нашу економију. Међутим, предузели смо одлучне антикризне мјере усмјерене на побљшање ликвидности, што је допринијело ублажавања неповољних ефеката и стабилизацији економских прилика са растом од 0,5% у 2010. години, док за 2011. планира 2,5%. Наставићемо са економским реформама, прије свега, на унапређењу пословног амбијента како би успоставили дугорочно стабилну, динамичну и конкурентну економију и унаприједили квалитет живота својих грађана. У наредном периоду наставићемо са мјерама на стабилизацији јавних финансија. За 2011. годину планирамо смањење дефицита од скоро 2% БДП-а, у односу на претходну, што чини 2,62% БДП-а и одговара критеријумима из Мастрихта. Сви ови индикатори указују на квалитет јавних финансија и наставак наших напора на даљој консолидацији буџетске потрошње. То подразумијева фискално прилагођавање и настојање да у наредне двије до три године испунимо буџетске циљеве, као и да постепено уђемо у зону примарног суфицита и створимо услове за смањивање јавног дуга. Црна Гора је прошле године изласком на међународно тржиште капитала потврдила одрживост овакве фискалне политике. Након спровођења пензијске реформе наставићемо структурне реформе у свим областима, прије свега, у области здравства, социјалне заштите и образовања. Континуирано радимо на унапређењу пословног амбијента, продуктивности малог и средњег бизниса, чиме смањујемо простор за корупцију.

Главни спољно-политички приоритети Црне Горе били су и остали чланство у ЕУ и НАТО, политика добросусједства и снажна регионална и међународна сарадња.

Добијање статуса кандидата 17. децембра прошле године, Црна Гора биљежи као један од највећих успјеха у својој историји. Европска комисија је том приликом указала на седам кључних области, на које Црна Гора треба посебно да обрати пажњу. Одлучно и посвећено ћемо се бавити свим питањима, свим сегментима друштва увјерени да је то прави концепт за будућност. Стога, желим да нагласим да ће Влада, кроз свој Акциони план за спровођење препорука Европске комисије, и имплементацијом законодавства ЕУ, искористити све расположиве капацитете да адекватно одговори на постављене задатке, радићемо на јачању независности судства, подршци медијским слободама, борби против корупције и организованог криминала, јачању сарадње са цивилним друштвом, спровођењу политике антидискриминације. Увјерен сам да ћемо урадити све што је до нас, да би добили препоруку за посљедњу фазу у интеграционом процесу – преговоре о чланству у ЕУ. Наравно, у тијесној сарадњи са ЕК, са нашим сусједима и чланицама ЕУ, без чије подршке и помоћи не би било ни досадашњих успјеха. Захваљујем свим чланицама СЕЕЦП које нам помажу у интеграционим процесима.

Искористићу прилику да истакнем значајне резултате које је Црна Гора постигла на путу интеграције у НАТО, кроз отпочињање првог циклуса имплементације Акционог плана за чланство, презентирањем првог годишњег Националног програма у октобру 2010. године. Као што вам је познато, у завршној Декларацији на Самиту НАТО-а у новембру 2010. године, Црна Гора је препозната као земља која је остварила значајан напредак у процесу евроатлантских интеграција. Такође, препознат је и њен велики допринос стабилности у региону, а и шире, кроз учешће у ИСАФ мисији. Истакнута је и посвећеност Црне Горе спровођењу обавеза из Годишњег националног програма, што све указује на нашу чврсту опредијељеност да што квалитетније и брже испунимо услове за чланство у НАТО.

Црна Гора ће наставити да буде активна у свим регионалним иницијативама. Наша оријентација је да будемо поуздан сусјед свим народима и државама које окружују Црну Гору, у европском духу. Посебан значај који придајемо регионалној сарадњи огледа се и кроз одговорно предсједавање најзначајнијим регионалним организацијама у протеклој и текућој години - Централно-европском иницијативом, Јадранско-јонском, Процесом сарадње у Југоисточној Европи, као и Јадранском повељом. Посвећени смо отвореној добросусједској сарадњи, поштујући свој кључни циљ очувања унутрашње стабилности и учвршћивања међуетничког склада. На овај начин јачамо повјерење у региону и дајемо најбољи допринос његовој стабилности, свјесни чињенице да је оваква оријентација најбоља препорука за напредак у процесу интеграција. Истовремено, овакав приступ нам отвара могућност даљег позиционирања Црне Горе као важног регионалног играча.

Свјесни потребе за тјешњом сарадњом, важности улоге кооперативности и континуиране размјене мишљења и идеја о питањима од заједничког интереса посебну пажњу смо посветили предсједавању Црне Горе Процесом сарадње у југоисточној Европи (СЕЕЦП). Од тренутка када смо 23. јуна прошле године преузели предсједавање овим Процесом, озбиљно и одговорно смо посвећени имплементацији приоритета и активности кроз главне области сарадње. У првом реду то су правосуђе и унутрашњи послови, борба против корупције и организованог криминала, рерформа система одбране и парламентарна сарадња. Ово су у највећој мјери и области које је препознала и Европска комисија као приоритетне и у које је потребно уложити додатне напоре са циљем обезбјеђења даљег напретка у интеграционом процесу.

Регионалне иницијативе, прије свих Процес сарадње у Југоисточној Европи, незамјенљив су оквир за размјену мишљења и искустава стручњака из региона, ради дубљег и суштинског разматрања и тражења рјешења за унутрашње и спољње изазове. Мислим да у даљим активностима, унапређујући кроз дијалог политички амбијент, акценат морамо ставити на јачање пројектне сарадње, у чему посебну улогу има Савјет за регионалну сарадњу (РЦЦ). То је пут за јачање унутрашње, али и регионалне стабилности, и најбоља препорука за напредак у интеграцијама. Морамо и себи, и Европи и свијету, показати да смо се ослободили баласта недавне прошлости и старих митова, и да нам је мјесто у модерној Европи, не само историјски и географски.

Даме и господо,

Црна Гора је одлучна да се кроз билатералну сарадњу и кроз бројне регионалне иницијативе, афирмише као земља која даје допринос миру, стабилности и просперитету региона и Европе. Дозволите ми, на крају, да вам пожелим успјешан рад, уз увјерење да смо након сваког од оваквих скупова ближе остварењу нашег европског сна.

Хвала за пажњу!