Интервју помоћника министра економије за енергетику Миодрага Чановића Агенцији “Мина-бусинесс” 20.02.2011. године

У Црној Гори прошле године ниједан потрошач електричне енергије није промијенио снабдјевача, иако је тржиште за све, осим домаћинства, отворено 1. јануара 2009, саопштено је из Министарства економије.
Према ријечима помоћника министра економије, Миодрага Чановића, то би, изражено у процентима, значило да је формална отвореност тржишта око 40 одсто, а реална нула одсто.
“Потрошач, и да је хтио, није имао прилике да бира снабдјевача. И данас постоји само један снабдјевач електричном енергијом - Електропривреда (ЕПЦГ), односно њена Функционална цјелина (ФЦ) Снабдијевање”, рекао је Чановић агенцији Мина-бусинесс.
За домаћинства тржиште ће бити либерализовано 1. јануара 2015. године. Отварање тржишта електричне енергије обавеза је коју је Црна Гора прихватила ратификовањем Споразума о формирању Енергетске заједнице (ЕЗ) у октобру 2006. године.
“Ратификацијом Споразума, који је први правно-обавезујући акт Црне Горе према ЕУ, наша држава је постала пуноправна чланица ЕЗ-а”, навео је Чановић.
Споразум је потписан у октобру 2005. године у Атини, чиме је створен правни оквир за успостављање јединственог регионалног тржишта електричне енергије и гаса, са крајњим циљем његове интеграције у тржиште Европске уније (ЕУ). Споразум је ступио на снагу 1. јула 2006. године.
Поред Црне Горе, Споразум су ратификовале и Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија, Бугарска, Румунија и Косово. Молдавија је такође постала чланица ЕЗ-а 1. маја прошле године, док је у току процедура преговарања о чланству са Украјином и Грузијом.
Ступањем на снагу Споразума, чланице ЕЗ-а су преузеле обавезу имплементације директива ЕУ које се односе на интерно тржиште електричне енергије и природног гаса, заштиту животне средине, обновљиве изворе енергије, као и осигуравања услова да купци, сагласно категорији којој припадају, стекну статус квалификованог купца.
Споразумом су дефинисани и рокови до којих земље чланице треба да испуне утврђене обавезе.
“Црна Гора успјешно сарађује са Секретаријатом Енергетске заједнице и активно учествује у раду осталих њених институција, као што су Савјет министара, Стална група на високом нивоу, Регулаторни одбор, Форум за електричну енергију, Гасни, Социјални и Нафтни форум, радне група за енергетску ефикасност и за обновљиве изворе енергије”, казао је Чановић.
У складу са преузетим обавезама, како је додао, у Црној Гори се реализује реформа енергетског сектора, са аспекта енергетске политике и стратегије и са институционално-организационог и правно-регулаторног.
Реформа енергетске политике и стратегије подразумијева усклађивање стратешких енергетских циљева Црне Горе са онима ЕУ, односно ЕЗ-а, и то, прије свега, у области енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и заштите животне средине. У складу са циљевима ЕУ дефинисана су главна стратешка документа Црне Горе, прије свега Енергетска политика и Стратегија развоја енергетике до 2025. године.
“Сада се у Министарству економије припремају активности за ревизију и иновирање тих докумената”, саопштио је Чановић.
Он је подсјетио да је у мају прошле године усвојен Закон о енергетици који је усаглашен са директивама ЕУ, које се односе на тржиште електричне енергије, природног гаса, коришћење енергије из обновљивих извора, когенерације и сигурност снабдијевања електричном енергијом и природним гасом, као и обезбјеђење резерви нафтних деривата.
Према ријечима Чановића, са институционално-организационог аспекта, значајни реформски кораци су оснивање Регулаторне агенције за енергетику и реструктурирање енергетских субјеката, прије свега Електропривреде (ЕПЦГ).
У оквиру процеса правног раздвајања ЕПЦГ, крајем марта 2009. године издвојен је Пренос из компаније, који сада послује под новим називом Црногорски електропреносни систем и обавља дјелатност преноса електричне енергије преко преносне мреже, управљање електроенергетским системом, одржавање и развој преносне мреже и функцију оператора тржишта.
“Сада се обављају припреме за издвајање оператора тржишта из Црногорског електропреносног система”, рекао је Чановић.
Након формирања Преноса, ЕПЦГ као вертикално интегрисану, функционално раздвојену компанију чине три функционалне цјелине - Производња, Дистрибуција и Снабдијевање, као и двије организационе - Дирекција и Електроградња.
Чановић подсјећа да је 2009. године реализован процес парцијалне приватизације и докапитализације ЕПЦГ, након чега је италијанска компанија А2А постала власник 43,7 одсто акција црногорске електроенергетске компаније.
У складу са новим Законом о енергетици, планирано је и раздвајање оператора дистрибутивног система од тржишних електроенергетских дјелатности.
“Са аспекта реформе правно-регулаторног оквира црногорског енергетског сектора, најзначајније активности које су реализоване у претходном периоду су лиценцирање енергетских субјеката, реформа тарифног система и отварање тржишта електричне енергије за све потрошаче, осим за домаћинства”, навео је Чановић.
Обавеза Црне Горе, као чланице Енергетске заједнице, поред осталог је и стварање услова за успостављање тржишта природног гаса. У складу са тим, новим Законом о енергетици, уводи се и уређује тржиште гаса.
Чановић је саопштио да су на састанку Савјета министара Енергетске заједнице, који је одржан 18. децембра 2009. године у Загребу, интензивирани преговори у вези формирања Аукцијске куће, чије ће сједиште бити у Црној Гори.
“Циљ је да се формирањем Аукцијске куће (ЦАО) обезбиједи транспарентна алокација прекограничних капацитета и недискриминаторно управљање прекограничним загушењем у региону, засновано на принципима конкуренције. На тај начин би се омогућило ефикасно коришћење свих инфраструктура за прекогранични пренос електричне енергије, подстицање трговине и повећање сигурност снабдијевања”, казао је Чановић.
Ипак, како је додао, није остварено много напретка у имплементацији пројекта.
“Координациона аукцијска кућа још није формирана, нити је имплементиран било какав други метод координираног управљања загушењем и процедура за алокацију капацитета на тржиште”, рекао је Чановић.
Он је додао да су институције ЕЗ-а више пута показале забринтост због непоштовања правних обавеза Споразума насталих усљед неизвршења тих послова.
“Црна Гора је у досадашњем периоду у потпуности пружала подршку овом пројекту, укључујући Владу и Црногорски електропреносни систем”, саопштио је Чановић.
Он је подсјетио да Стратегија развоја енергетике до 2025. године, а такође и Споразум о ЕЗ-у, као једно од стратешких опредјелјенја, дефинишу испуњење захтјева о складишним капацитетима за држање обавезних 90-о дневних резерви нафтних деривата, у складу са важећим директивама.
Министарство економије је припремило Уредбу о стратешким резервама нафтних деривате и доставило Влади на усвајање.
“У изради Предлога уредбе коришћена је најновија директива везана за област обавезних резерви тешних нафтних деривате”, рекао је Чановић.
На посљедњем састанку Савјета министара у Скопљу прошле године, министри су закључили да ће главни приоритети за ову годину бити конкретни кораци који се односе на промоцију инвестиција у циљу развоја регионалног тржишта, енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије, развој нафтне димензије и побољшање социјалног дијалога у складу са Меморандумом о социјалним питањима у оквиру Енергетске заједнице.
Такође, у наредном периоду ће морати постепено да се усклађују национални прописи о енергетици са новим одредбама Трећег пакета унутрашњег енергетског тржишта.
“Основни захтјеви Трећег пакета у електроенергетском систему су транспарентност, раздвајање мрежних дјелатности као природног монопола од производње и снабдијевања као тржишних дјелатности, повећање овлашћења и јачање независности регулатора и успостављање координације енергетске регулације (АЦЕР), јачање тржишта електричне енергије и гаса, слободан приступ треће стране и трансфер енергије”, објаснио је Чановић.