Прелиминарни закључци Мисије ММФ-а, 22. фебруар 2011.

Консултације за 2011. у вези са чланом ИВ


Прелиминарни закључци Мисије

21. фебруар 2011.

Повратак на колосјек након кризе

1. Раст се коначно обнавља. Након контракције од 22 мјесеца индустријска активност је почела да расте у другој половини 2010. године, а туризам је регистровао релативно снажан скок током љета 2010. Када је у питању наредни период, пројекције су да ће се опоравак убразати, уз подршку високих цијена на свјетском тржишту и потражње за индустријским извозом Црне Горе, новим пројектима у туризму и раст повјерења у финансијски систем. Сходно томе, пројекције су да ће реални БДП расти неких 2 процента у 2011. години, након процијењеног раста од 1,1 проценат у 2010. години, док се очекује да ће инфлација остати испод нивоа трговинских партнера.

2. Значајни ризици су се још увијек задржали и лекције из периода у коме је дошло до значајног раста и брзе и оштре контракције економске активности се морају узети у обзир.

БДП је остао испод нивоа из 2008. године, након што је дошло до оштрог пада економске активности послије прегријавања, а до тога је дошло зато што економија која је још била у транзицији није могла лако да апсорбује велике приливе капитала. Ово искуство показује да је од пресудног заначаја истрајавање на реформама, јачање резерви потребних за повећање отпорности и изградња политика за исте. Краткорочни ризици свједоче о незавршеној реформској агенди: слаби радни односи и постојани финансијски проблеми могу још увијек да спријече индустријски сектор да профитира од наглог глобалног раста потражње; санација банкараског система, иако је поодмакла, још увијек није завршена; и без обзира на недавну буџетку консолидацију коју поздрављамо ризик фискалног финансирања и даље је повишен.

3. Прије свега, политике морају да имају за циљ екстерно прилагођавање како би будући раст био одржив.

Колико је то велики задатак може се илустровати дефицитом текућег рачуна који је изнад 25 процената БДП-а, а који захтијева значајно повећање домаће штедње. На срећу, може се искористити велики потенцијал Црне Горе, нпр. сектори енергетике и туризма, тако да екстерна усклађивања не морају да буду на уштрб раста. Сада када је глобална криза иза нас, Црна Гора мора да се врати на пут претходних реформи, оних које су одмакле у погледу увођења флексибилности, јачања супервизије банкарског сектора и консолидације буџета.

Ослобађање потенцијала Црне Горе

4. Кључ економског раста и стварања нових радних мјеста је у рукама приватних инвестиција.

Узимајући у обзир да је Црна Гора мала у погледу њене величине, стране инвестиције су посебно значајне. Оне морају с друге стране бити употпуњене унапријеђеном домаћом флексибилношћу и конкурентношћу цијена како би се избјегао поновни притисак од прегријавања и како би се покренуле домаће инвестиције, прије свега у сектору малих и средњих предузећа у коме радна снага представља главни трошак. Црна Гора мора брзо да исправи било какве препреке за инвестирање и флексибилност како би имала корсти од глобалних капиталних токова који се брзо опорављају.

5. Тржиште рада мора да се оснажи.

Супротни примјери из сектора туризма и тешке индустрије нуде очите лекције: овај први, у коме је либерализовано запошљавање странаца од кључног значаја, је реаговао брзо у погледу прилагођавања глобалној рецесији и током цијеле кризе је биљежио раст. С друге стране, тешка индустрија подлијеже строгим прописима из области радног права који су допринијели томе да је сектор показивао знаке опоравка тек на махове, упркос расту на свјетским тржиштима.

Приоритетне области су:

• Мора се одупријети захтјевима да се ограничи флексибилност и могућност уговора на одређено вријеме. Ови уговори су ублажили да не дође до погоршања нивоа запослености током кризе и увели су потребну флексибилност.

• Треба проширити клаузуле о изузимању (опт-оут) из аранжмана колективног преговорања. Посебан уговор за јавни сектор ће означити значајан напредак и слична флексибилност треба да буде омогућена и другим послодавцима.

• Треба рјешавати замке сиромаштва. Тренутно незапослено лице губи мноштво погодоности уколико прихвати формално запослење, што је велики дестимуланс за рад у формалном сектору. Недавно више него дупло повећање минималне зараде (у односу на претходну „минималну цијену рада“) погоршало је овај проблем тако што је снизило потражњу за ниско-квалификованим радницима, и тиме додатно маргинализовалу ову осјетљиву групу.

• Пакети отпремнина треба да буду такви да су приуштиви. Пакети у КАП-у су износили до 20.000 еура, одлажући тако потребна реструктуирања на штету стварања одрживих радних мјеста, посебно уколико се то прошири на друга предузећа.

6. Пословно окружење треба додатно унаприједити, посебно у погледу побољшања техничких и административних вјештина државних агенција које пружају пословне услуге и поједностављивања издавања грађевинских дозвола од стране општина.

Побољшана економска статистика је такође од суштинског значаја за подстицање инвестиција и креирање економских политика.

Поновни процват финансијског посредовања

7. Повјерење се враћа захваљујући правовременим радњама надлежних органа и подршци коју су пружиле матичне банке, а што је освједочено поновним повећањем депозита.

Али депозити су испод нивоа из трећег квартала 2007. и неквалитетни кредити (НПЛс) се нису стабилизовали. Наредни кораци треба да се усресриједе на потпуно обнављање бонитета у цијелом систему како би се омогућио поновни раст кредитирања када се кредитна потражња за квалитетним пројектима поново врати. Стагнација кредитирања у садашњем тренутку одражава оскудицу таквих пројеката и надлежни органи треба да наставе да се одупиру позивима да се присили кредитни раст.

8. Коришћење еура доводи до тога да нису могуће значајније активности Централне банке у погледу подршке за обезбјеђивање ликвидности.

У потпуно еуроизованим економијама, банкарски проблеми у погледу ликвидности и солвентности могу стога вјероватно наметнути фискалне захтјеве. Агресивна заштита банкарског система је један од услова да се то избјегне, док с друге стране стварање фискалних резерви путем фискалне консолидације може да обезбиједи подршку у посљедној инстанци са становишта повјерења.

9. Централна банка мора да буде бескомпромисна у рјешавању било каквих слабости у систему.

То захтијева сталне учестале контроле засноване на ризику, и брзо праћење ситуације. Треба захтијевати да постоје адекватне резерве у погледу солвентности и ликвидности, а прописи треба да су испред догађаја. Недавне привремене регулаторне олакшице треба брзо и постепено укинути и замијенити их сталним прописима који су у потпуности усклађени са најбољом међународном праксом. Предвиђени прелазак на МСФИ – припремљен на исправан начин – је добродошао, као и напори за поједностављивање закона и јачање прописа који се односе на извршење обезбјеђења.

10. Матичне банке и власници морају одмаха да рјешавају било каква одступања од прописа, посебно недостатке капитала или ликвидности.

Изузев очигледних опасности за неку појединачну банку, било какво кашњење би угрозило репутацији супервизора, а тиме могуће умањило квалитет пословања и у другим банкама. Стога било који пропуст од стране власника у испуњавању захтјева и мјера одмах треба да покрене снажну интервенцију Централне банке, у складу са недавно усвојеним унапрјеђеним законима.

Искорак у консолидацији буџета

11. Почела је потребна фискална консолидација, а буџетски циљеви за 2011. и циљеви на средњи рок које су поставили надлежни органи су исправни.

Буџетски дефицит у 2009. години је износио неких 5⅓ процената БДП-а. Поред тога, гаранције кредита компанијама за производњу алуминијума и жељеза током рецесије су створиле око 5 процената БДП-а у додатним потенцијалним обавезама, доводећи јавни дуг и јавне гаранције на изнад 50 процената БДП-а. Упркос свему томе, процјена је да је у 2010. години фискални дефицит пао на 3,9 процента (примјењујући метод фактурисане реализације), а државни органи су поставили исправан циљ да уравнотеже буџет у 2012. години и да постигну значајан суфицит након тога. Овај циљ ће довести до подстицаја одрживости, смањиће финансијски ризик и оснажиће отпорност економије у случају непредвиђених шокова.

12. Сада је вријеме да се наведу потребне мјере.

Краткорочно, планови надлежних органа су засновани на врло строгој контроли потрошње на основу дискреционих права, а чини се да су изгледи тих планова у одређеној мјери оптимистични имајући у виду недавна значајна нагомилавања неизвршених обавеза од стране неких агенција које су поднијеле главни удар предвиђених смањења трошкова. Сходно томе, могло би да дође до пребацивања вриједности дефицита који су поставили надлежни органи за неких [1 односно 2½] процената БДП у 2011. односно у 2012. Треба размотрити вискоквалитетне мјере, које би такође помогле да се обезбиједе потребни значајни нивои суфицита након 2012.

13. Постоји простор за повећање наплате прихода на начин који погодује расту.

Чини се да је имовина опорезована прилично ниско у поређењу са међунардоним нивоом и наплата се може повећати комбинацијом виших стопа, бољим врједновање и унапријеђеним катастром. Мала повећања у стопама пореза на доходак и ПДВ-а би резултирала значајним додатним приходима, док би истворемено режим опорезивања у Црној Гори и даље остао непромијењен у погледу повољности у региону. Осим тога, упоредне мјере повећања стопа и смањења замки сиромаштва – на примјер увођењем пореског кредита на основу зарађеног дохотка - би омогућиле значајан подстицај формалном запошљавању и наплати пореза.

14. Расходе треба задржати на одрживом нивоу.

Искуство показује да је најтрајнији и најдјелотворнији начин да се смањи учешће јавних расхода у БДП-у тај да се смањи обим јавне управе, што је већ започело кроз усвајање Кадровског плана од стране Владе. Издвајања Црне Горе за зараде су велика чак и у поређењу са регионом. Смањење броја запослених би такође помогло да се избјегне претјерано смањење зарада, што има супротне ефекте на морал.

Простора за уштеде има и код других сегмената јавне потрошње:

• Потреба за финанисарањем великих износа трансфера преко доприноса у великој мјери објашњава велико укупно пореско оптерећење зарада. Недавне пензионе реформе су означиле значајан напредак у побољшању дугорочне одрживости јавних финансија, али је краткорочно дефицит пензионог система и даље 2½ процента БДП-а. Требало би размотрити убрзавање увођења повећаних старосних граница за пензионисање и/или смањивање удјела зарада у усклађивању, као и пооштравање критеријума за квалификовање. На дужи рок, свеобухватна реформа којом се уводи већа зависност између доприноса и пензионих примања могла би додатно да смањи укупно пореско оптерећење зарада када доприноси буду представљали више вид штедње а не порезе.

• Директна буџетска подршка приватним компанијама, иако је можда неизбјежна током тешких криза, није конзистентна са претходним реформама које су биле исправно конципиране када је у питању првенство приватног сектора у расподјели ресурса. Умјесто тога, флексибилније радно законодавство и мобилизација ресурса преко тржишно заснованог и поузданог финансијског посредовања представљају боље начине да се омогући реструктуирање предузетницима.

• Претходна искуства упућују на то да је праћење потенцијалних неизмирених обавеза из претходних период императив. Транспарентно, врло учестало, објављивање фискалних статистика, усвајање јединственог рачуна трезора и обавезно извјештавање о преузетим обавезама су мјере које су поздрављене. Ову посљедњу мјеру треба помно пратити како би се осигурала њена дјелотворност, посебно на општинском нивоу.

15. С обзиром на висок опортунитетни трошка буџетског финансирања, треба учинити сваки напор да се јавна средства пласирају на сигуран начин, а да се истовремено постигну разумни поврати од пласмана.

Сада када је криза прошла, треба искључиво примјењивати пруденцијалне принципе финансијског управљања код пласирања средстава јавног сектора, умјесто да се увијек има на уму подршка банкама. Ослобађање тренутно положених депозита може такође помоћи код смањења трошкова и ризика које носи улазак на тржишта капитала.

***

16. Након што је изашла из дубоке рецесије, Црна Гора се суочава са двоструким задатаком, ријешавање још увијек тешких наслијеђених проблема и убрзавање реформи које су окренуте будућности.

Криза је обиљежила ванредне прилике када се понекад нису могле избјећи неуобичајене мјере. Међутим, враћање у нормалу треба да покрене враћање на стратегије прије кризе које су усмјерене ка стварању окружења које омогућава раст предвођен приватним сектором, мањој државној управи и дерегулацији. Криза нас је научила да се с обзиром на величину Црне Горе и њену велику отвореност, свака слабост мора брзо ријешити, у противном може доћи до великих поремећаја. Претходно изнесени предлози имају за циљ да извуку суштину из одговорајућих лекција како би усмјериле Црну Гору да може да расте на одржив начин у складу са својим потенцијалом.

Захваљујемо се надлежним органима на њиховом издашном гостопримству и одличним и отвореним разговорима, и желимо им даље успејхе.