Саопштење: Препоруке о начину избора пословних банака

Министарство финансија је у новембру 2010. године извршило анализу  послова платног промета и начина избора пословних банака, чији су резултати показали да не постоје јасни критеријуми, као ни методологија избора банака код којих локалне самоуправе, независна регулаторна тијела и предузећа у већинском државном власништву депонују финансијска средства. 

У складу са наведеним, а имајући у виду потребу транспарентности процеса избора пословне банке, Влада Црне Горе је, на приједлог Министарства финансија, на сједници одржаној 17. фебруара 2011. године, усвојила Препоруке локалним самоуправама, независним регулаторним тијелима и предузећима у већинском државном власништву о начину избора пословних банака. 

Овим документом препоручено је наведеним субјектима да свим банкама регистрованим у Црној Гори, а по потреби и иностраним банкама, достављају позивна писма за учешће у избору. 

У Препорукама је даље наведено да би документација коју банке достављају за учешће у избору требало да садржи: дозволу за рад, профил и референце, извјештај независне ревизорске куће о пословању за претходну годину (са билансом стања и успјеха и евентуалном промјеном капитала), годишњи извјештај који се доставља ЦБЦГ у складу са Законом о банкама, изјаву да су понуђени услови и тарифе (цијене) фиксне и непромјенљиве, као и потврду о кредитном рејтингу банке (или њене власнице банке) додијељеном од рејтинг агенција “Стандард & Поорс”, “Моодyс” или “Фитцх”. 

Министарство финансија препоручило је да критеријуми за избор најповољније понуде за послове  платног промета буду: висина понуђених провизија на појединачне трансакције, тренутни кредитни аранжмани с банком и географска распрострањеност (мрежа филијала). Уговори о платном промету склапају се на двије године, а оставља се могућност њиховог закључивања са више банака у циљу рационализације трошкова. 

Приликом одлучивања о задуживању захтјев за достављање понуда требало би упутити свим банкама регистрованим на територији Црне Горе и, по потреби, одабраним иностраним банкама, док би одлуку о задуживању требало донијети на основу висине понуђене ефективне каматне стопе, средстава обезбјеђења кредита које захтијева банка и усклађености понуде са захтјевом. 

Препорука Министарства је да се, приликом одлучивања о начину депоновања новчаних средстава код пословних банака, води рачуна о диверзификацији ризика. С тим у вези, локалне самоуправе, независна регулаторна тијела и предузећа у већинском државном власништву не би требало да депонују више од 30% укупних депозита код једне банке, већ да депозитна средства распореде код више банака, чиме би се смањио ризик. Уколико банка, или њена власница банка, имају инвестициони кредитни рејтинг могуће је депоновати до 50% укупних депозитних средстава.  

Водећи критеријум при избору пословне банке код које ће се депоновати новчана средства, осим понуђене каматне стопе на депозите, треба да буде резултат пословања, као и коефицијент солвентности. 

Став Министарства финансија је да ће овакав приступ значајно повећати транспарентност избора пословних банака, а да ће поштовање Препорука довести до значајног минимизирања ризика у управљању ликвидношћу, односно смањења трошкова пословања локалних самоуправа, независних регулаторних тијела и предузећа у већинском државном власништву.

ПР СЛУЖБА

МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА