Ауторски текст "Страх од летења" помоћника министра за економску политику и развој, Борислава Ратковића, објављен у листу "Вијести"

Узимам за наслов овог текста наслов култног романа Ерике Јонг налазећи неку симболичну паралелу и асоцијацију са запажањима и ставовима саопштеним у редовима који слиједе.

Већ неко вријеме у стручној и лаичкој јавности актуелне су тезе о истрошености развојног модела црногорске економије заснованог на страним директним инвестицијама. Не спорећи легитимност тих иницијатива, иако са недовољно јасним приједлозима у погледу пожељног фундирања развоја, овај текст има претензије само да учини неке опсервације на релевантне димензије проблема.

Црногорска економија, постављена као отворен систем, у недостатку домаће акумулације, сасвим природно, снажно је оријентисана на прилив свјежег капитала с екстерног тржишта. С тим у вези, читав систем амбијенталних мјера подршке привредној активности усмјерен је управо у правцу стварања услова за анимирање инвеститора за улагања у капиталне инфраструктурне и друге пројекте кроз форме приватно-јавног партнерства, концесионе аранжмане и др. Притом је у амбијенту макро-економске стабилности током неколико последњих година, оствариван висок раст страних директних инвестиција што се оправдано цијенило као израз повјерења у стабилност и перспективност црногорске економије. На тој основи развојна оријентације Црне Горе црпила је снажне потицаје и инпуте за остваривање респектабилних стопа привредног раста.

Да ли је модел исцрпио своје генеричке потенцијале и да ли се његовом имплементацијом инсталирају механизми зависности и ограничења у погледу вођења економске и развојне политике?

Чврста утемељеност оријентације на отвореност и тржишност привреде, са свим благодетима и ризицима иманентним том процесу, упућује нас на увјерење о потреби јачања уплива улагања ино-капитала с којим долазе и нове технологије, технолошки процеси и телекомуникацијски сервиси чиме се подстиче интеграција у свијет тржишта и капитала и смањује зависност од актуелних знања. Наравно, притом се чине разумним приговори да треба јачати удио геенфиелд инвестиција на рачун улагања у некретнине. Актуелни подаци управо показују промјене у структури страних директних инвестиција с јачањем улагања у банке и предузећа у односу на некретнине које су, неку годину уназад, чиниле и преко 50,0% укупних страних директних инвестиција. У том погледу механизми фискалне политике са извјесно већим пореским оптерећењима промета некретнина и мјере за унапређивање бизнис амбијента могу утицати на промјену алокације капитала и структуре инвестиција. Насупрот развојним опцијама које би нереалним и неконтролисаним задуживањем угрозиле перформансе одрживости финансијског система или аутархичнијим моделима ослањања претежно на сопствене снаге, који би у будућности индуковали проблем новим генерацијама. Треба искористити нове могућности ангажовања капитала у оквиру праваца европске перспективе са програмима средстава предприступне помоћи. Стицањем статуса кандидата за члана ЕУ постала су доступна средства подстицаја из компоненте ИИИ, ИВ и В ИПА програма које се односе на регионални развој, хумани ресурс и рурални развој. У том оквиру, инструменти економске и развојне политике су усмјерени на усаглашавање са европском економском и регионалном политиком.

Што представља суштину модерног развојног модела црногорске економије?

Без намјере да се остане на нивоу профане интерпретације знања као основе развоја, отвореност система за прилив ино-капитала и све друге утицаје је истовремено и велики изазов у погледу конкурентности у перманентној трци усвајања и примјене нових знања. Чини се да је у Црној Гори у том погледу развијена свијест о значају знања као фактора развоја. Ово радује тим прије што актуелни захтјеви ЕУ у погледу испуњавања захтјева у сфери економије који чине услов за добијање датума за почетак преговора за чланство, управо почивају на потреби јачања потенцијала хуманог капитала. Наравно, то је основа за снажење квалитативних чинилаца економије који обликују способност да се прихвате услови и страндарди тржишта и конкуренције у оквиру ЕУ. С тим у вези, предстоје важне активности на јачању институционалних механизама за развој слободног тржишта и тржишта радне снаге чији импулси треба да представљају непроцјењиво важан индикатор тражње и успјешности.

Бити конкурентан у сваком погледу, као основни захтјев живота у глобалном свијету, подразумијева овладавање све софистициранијим знањима и технологијама. Зато се стратешка развојна визија коју Црна Гора промовише документом »Црна Гора у XXИ вијеку – у ери компетитивности« у основи базира на интеграцији у свјетске процесе прогреса у примјени нових сазнања. У том смислу индикативна је најављена подршка Министарства за науку новим научно-истраживачким пројектима и пракса да се кроз образовни систем на принципу конкуренције омогућава доступност најновијих сазнајних достигнућа.

У овом контексту чини се интригантним и идеја о стварању националног иновационог система који би могао да генерише, слободно се може рећи, снажан генетски потенцијал и предиспонираност за нове идеје и луцидна рјешења која доприносе унапређивању техничких, технолошких и других процеса.

Гдје су објективна упоришта страха од отворености система и инвестиција моћних свјетских компанија?

То могу бити недовољно селективни и транспаретни инвестициони аранжмани, непотпуна контрола извршавања уговора у приватизационим пројектима и неконсеквентна имплементација постулата одрживог развоја са могућим далекосежним импликацијама. Без намјере да се ови ризици поистовјете с праксом, чини се да је управо инсистирање на јачању правила и процедура, јавности поступака и системски подржаног утицаја тржишта и његових закономјерности, оквир у којем ће бити све мање простора за имагинарни отпор према новом и оном што долази из сфере моћног бизниса. Наравно, тако је природно у тим околностима чувати свој интерес али и схватити да живимо у једном другачијем свијету који се интегрише и свјесно уступа тој идеји дио својих суверенитетских права.

Зато се не треба плашити отворености система и порука које нам упућује тржиште и свијет развијене конкуренције, нових инвестиција страних улагача и њихове жеље да остваре профит. Треба се оспособити да овладамо новим вјештинама и знањима с којим можемо бити конкурентни користећи своје специфичности које чине компаративну предност. Радимо зато на достизању компенхангеншких критеријума и исправљању интерних и екстерних економских неравнотежа које објективно дугорочно могу представљати баласт динамичнијег развоја. У том смислу су очекивања у погледу реализације политике уравнотеженијег регионалног развоја, смањења дефицита у билансу спољно-трговинске размјене, дефицита текућег рачуна платног биланса и елиминисања буџетског дефицита. Као конкурентан и стабилан систем можемо пледирати на објективну припадност европским интеграцијама и интегрисаност у свјетску заједницу народа. Зар то није аутентични општи и интерес сваког појединца?