Интервју предсједника Владе Црне Горе др Игора Лукшића за магазин "ЦорД"

На функцији Премијера сте непуна два месеца. Да ли са ове функције можете потпуније да сагледате позицију Црне Горе, него док сте били министар финансија и да ли и у којој мери се разликује Ваша перцепција Црне Горе сада и пре именовања на нову функцију?

Свакако, да је свака дужност специфична на свој начин, али моја перцепција Црне Горе је остала иста и не мијења се у складу са функцијама које сам обављао и обављам. Моју државу волим и поштујем, са свим њеним специфичностима, врлинама и манама и настојим да кроз своја професионална ангажовања допринесем њеном потпуном развоју. Свјестан одговорности функције на којој сам сада, свакако, да сва друштвена питања морам сагледавати на свеобухватан начин, што посао министра финансија није увијек захтијевао. У том смислу, сваки напредак Црне Горе доживљавам као нешто чему сам посветио свој професионални живот и што нужно мора бити императив не само за људе на функцији, већ за сваког грађанина Црне Горе. Наш циљ треба да буде да заједничким дјеловањем Црну Гору што боље позиционирамо у региону и на међународној сцени, а самим тим ствараћемо и услове за бољи стандард наших грађана. И колико год звучало као флоскула, то је наш истински циљ.

У више наврата сте рекли да ће политика Владе Црне Горе у највећој мери бити наставак досадашњег курса, који је поставио бивши премијер Мило Ђукановић, али исто тако сте више пута изјавили и да нисте "продужена рука Ђукановића". Који је Ваш став и коначан одговор опозицији, која каже да Ђукановић влада из сенке?

Већ сам рекао, да никада не бих прихватио да будем на челу Владе у овако одговорном тренутку да нијесам у могућности да у потпуности самостално доносим одлуке. Наравно, то не искључује моју отвореност за сваки добар савјет. Политика Владе на чијем сам челу усмјерена је управо на оне циљеве који су постављени за вријеме предсједавања господина Ђукановића, а то су европске и евро-атлантске интеграције, економски и социјални напредак цјелокупног друштва. Али, свакако, да ће нови људи и енергија донијети нове идеје. И то је потпуно нормално. Не би било добро да ова и претходна влада немају своје специфичности. Промјене су добре и нужне, чак иако је курс исти. Више пута сам понављао да је потпуно природно да и сваки савјет господина Ђукановића, али и сваког другог сарадника, пажљиво саслушам. Ипак на крају као најодговорнији, одлуку доносим сам. И ту нема ништа ново, то је просто суштина управљања.

Црна Гора је добила статус кандидата, међутим процес преговора је одложен, а земља је добила "седам домаћих задатака" које мора да испуни, међу којима је борба против криминала, транспарентност социјалног и политичког живота... Каква су Ваша очекивања – када би могли почети предприступни преговори, односно, колико Вам треба да споведете нужне реформе?

Наш циљ је да датум преговора буде што прије, али ни у ком случају да се то деси прије него на најквалитетнији могући начин одговоримо на седам задатака које нам је поставила Европска комисија. Добро би било када би ове двије ствари временски кореспондирале. Али, свакако, свјесни да постоје области које је потребно унаприједити томе смо у потпуности посвећени пуном снагом свих капацитета којима располажемо. Оно што је најбитније је да се реформе спроведу на начин да све што урадимо донесе добро грађанима Црне Гор. Лично би волио да то буде сјутра, али како за све треба времена, остаје нам да се максимално посвећено позабавимо овим питањима и увјерен сам да позитиван феед бацк од Европске уније, у виду отпочињања преговора, неће изостати.

Шта ће бити највећи изазов Црне Горе на путу ка ЕУ?

Не бих ниједан задатак Европске уније схватао као мањи или већи изазов. Сви су за нас подједнако важни и сваки ће бити спроведен и ријешен на најквалитетнији начин. Тако желим да посматрам ствари. Све нам је важно и нећемо бити друштво сегмената већ друштво које се у цјелини мијења и прилагођава европским стандардима. Данас је изазов седам критеријума Европске уније, али и подједнако економска и социјална агенда која ће обезбиједити добре економске услове, али и сервисе за све наше грађане.

Из Немачке је недавно стигла порука да "је организовани криминал веома значајан проблем у Црној Гори". Колико Ваша иницијатива за промену Устава иде у правцу решавања овог проблема и да ли делите мишљење Европљана о степену криминала у Црној Гори?

Мислим да сте и сами примјетили да се у већини међународних извјештаја, не само за Црну Гору, већ и за много земље у региону константно констатује напредак у овој области. Подсјетићу само на недавно Галлупово истраживање према којем су црногорски грађани у односу на друге државе Балкана у најмањој мјери навели да су њихови свакодневни животи погођени организованим криминалом. Према Транспаренцy Интернатионал – Индекс перцепције корупције 2010 Црна Гора је једна од двије најмање корупмиране земље у региону (уз Македониу). Канадски Фрејзер институт рангирао је Црну Гору на 66. мјесто по степену економских слобода. Без обзира на ове показатеље, оно што могу да тврдим, то је да се ми на све начине боримо да се кроз институције система сузбијемо ову појаву што је, сложићете се, евидентно и у пракси. Организовани криминал није изолована болест једног друштва, то је проблем и других, много већих и развијених држава.

Одмах по постављењу, водили сте разговоре са невладиним сектором, и најавили сте да ће пракса консултација бити убудудуће редован посао. Ваши противници кажу да је реч о личном маркетигу док су невладине организације поздравиле ову иницијативу. Шта Ви кажете, која је била Ваша намера, реклама или дијалог?

Влада и ја као Премијер ни у једном сегменту друштва не видимо противнике, већ , као што сам и током тронедјељних консултација са представницима свих сегмената друштва казао савезнике за остваривање заједничког циља, приближавања Европској унији и квалитетнијем животу у Црној Гори.

Могу вам рећи да сам изузетно задовољан исходом тих разговора, а знам да су задовољни и моји саговорници. У току састанака смо идентификовали одређене проблеме, неке смо ријешили на некима ћемо радити, али оно што радује то је спремност за наставак европских интеграција и и опредјелјеност свих да заједнички нашу државу учинимо бољом за све који у њој живе и конкурентнијом на међународној сцени.

У прилог томе да није ријеч о пропаганди, говори и чињеница, да сам по завршетку консултација дао прецизна задужења свим министарствима , на основу захтјева и сугестија мојих саговорника током „Дана консултација“.

Јасно је да је ЕУ први циљ Црне Горе. Који су економски задаци Владе који, по Вашем мишљењу мора да се реше или да бар започне њихово решавање до краја мандата?

Претпоставка економске стаблности једне државе је макроекономска стабилност. Из тог разлога у претходном периоду спровели смо бројне мјере које су допринијеле остварењу тог циља. То није био нимало лак процес, јер је подразумијевао смањење зарада, укидање бројних надокнада, измјене и допуне бројних закона који су се директно односили на велики број грађана. Међутим, сигуран сам да је друштво то на прави начин разумјело и да је, ипак, доношење било које одлуке карактерисао континуитет социјалног дијалога. Посебан успјех током 2010. године, у којој је циљ био стабилизација економских прилика, је био наш деби на европском тржишту капитала. Планирали смо да у 2011. години имамо дефицит од 2,62% БДП-а што је испод критеријумима из Мастрихта, а да 2013. године спровођењем концепта здравих финансија уђемо у зону су¬фи¬ци¬та и ство¬ри¬мо услов за сма¬њи¬ва¬ње јав¬ног ду¬га, који је већ сада у зони умјереног задужења. Међутим, дугорочна се конкурентност не може побољшати уколико бјежите од структурних реформи, које су углавном најтеже политике за спровести, као и кроз спровођење ре¬гу¬ла¬тор¬не ре¬фор¬ме и гиљотине прописа, у циљу уна¬пређења по¬словног ам¬би¬јен¬та. Пословни амбијент је императив и предуслов даљег економског развоја, а процес реструктурирања је неопходно наставити. План је да ове године достигнемо економски раст од 2,5% БДП-а, уз приоритет јачања ликвидности и конкурентности привреде. Осим спровођења политике структурних реформи и унапређења пословног амбијента, развијаћемо програме развоја малих и средњих предузећа, привлачења новог капитала у Црну Гору, стварати услове за реализацију греенфиелд инвестиција, уз спровођење политике избалансираног регионалног развоја, како би у дугом року постогли раст економије између 4-5%.

У Вашем кабинету је шест нових министара, а посматрачи у Црној Гори оценили су да су промене које сте увели радикалније него што се очекивало. Хоће ли бити још изненађења када је у питању кадровска политика?

Увео сам кадровске промјене које сам сматрао неопходним и довео нове људе који ће, по мом мишљењу, на најбољи начин одговорити оним задацима који се пред њих поставе. Изненађења за сада нисам планирао, али уколико се покаже да нека карика у ланцу не одговара наћи ћу начин да се таква ситуација превазиђе, а све у сврху доброг функционисања система и свеобухватног напретка.

Долазили сте приватно у Београд, али сте се сусрели и са председником Србије Борисом Тадићем и са премијером Владе Мирком Цветковићем. Да ли су "неформалне посете, формалне природе" нови модел за отопљавање односа Београда и Подгорице?

У Београду сам боравио приватно и искористио прилику да се јавим и представницима власти. Мислим да је то један добар манир, прије свега, пристојности. Оно што желим да истакнем и са задовољством констатујем да су односи двије државе на знатно вишем нивоу у односу на постреферендумски и период непосредно након признавања Косова.

И саме теме које су покренуте у разговору са српским званичницима, током мог недавног боравка у Београду, а то су, прије свега, економска питања, говори у прилог извјесне релаксације, некада можда затегнутих односа. Били они формалне или неформалне природе, мислим да сусрете у интересу регионалне сарадње и заједничких, европских циљева треба интензивирати.

Да ли се том приликом разговарало о политичким односима, економским: ауто - путу или је тема ипак била изручење Веселина Вукотића Црној Гори?

Мислим да су све теме на адекватан начин презентиране јавности. Искористили смо те кратке сусрете да се осврнемо на могућности за јачање сарадње, како економске у области инфраструктуре и енергетике, тако и регионалне сарадње, обострано констатујући да је то кључ даљег напретка земаља западног Балкана. Разговарали смо и о спроводјењу потписаних и потреби склапања нових билатералних споразума. Мислим да за сада моземо говорити о коректном спроводјењу уговора.

Пре Ваше инагурације, Премијер у оставци Мило Ђукановић је рекао да су односи Србије и Црне Горе оптерећени државношћу Црне Горе и признавањем независности Косова. Каква је у овом тренутку комуникација на нивоу држава и да ли очекујете неке промене у односима?

Комуникација је коректна, и вјерујем да ће таква остати. Увијек има успона и падова у билатералним односима али мислим да постоји шанса да односе Црне Горе и Србије унаприједимо. Ту шансу треба искористити и видим је прије свега у интензивирању економске сарадње. Дијелимо спољнополитички циљ уласка у Европску унију, а добра регионална сарадња у том смислу треба да нас препоручи.

Недавно сте изјавили да Црна Гора неће преиспитивати одлуку о признању Косова због извештаја Дика Мартија. Да ли ћете ипак два пута размислити пре него што пошаљете амбасадора на Косово због оптужби Мартија на рачун ОВК и Хашима Тачија?

Црна Гора остаје при свом ставу, а извјестај Дика Мартија је ствар њихове унутрашње политике, која ће се рјешавати пред међународним и домаћим институцијама, без обзира што бих као човјек желио да то није тачно, Но, ипак то неће утицати на наше односе, а динамика дипломатских односа зависе ће од агенди наше двије земље.

Према анкети спроведеној 2010. године, 41,6 посто испитаника грађана Црне Горе изјаснило се да им је матерњи језик српски, а 38,2 да је то црногорски. Ипак, пред крај прошле године усвојена је званична црногорска граматика и речник за шта опозицији тврди да је почетак брисања и српског народа са карте Црне Горе. Шта Ви мислите о томе и коначно, којим језиком Ви говорите?

Свако има право да буде оно што хоће и говори језиком којим жели. Црна Гора је демократска, мултиетничка и мултиконфесионална држава и ни мени нити некоме другом није намјера да брише било кога са карте народа Црне Горе. Срби , Албанци, Хрвати, Бошњаци, Муслимани, Роми, Египћани, као и сви други народи у Црној Гори имају и имаће иста права као они који се изјашњавају као Црногорци, и то никада не бих доводио у питање.
Језик је потврда националног идентитета, и без обзира што то неком можда смета, ја сам говорио и говорићу црногорким језиком. Који сада и у формалном смислу постоји, а практично је постојао одувијек.

Најмлађи сте Премијер у Европи. Да ли Вам то доноси или одузима политички кредибилитет?

Човјек може изабрати да ли ће свој посао радити добро или неће. Оно што ја могу да тврдим то је да ћу са максимумом своје снаге радити најбоље што могу, а резутати нека говоре у прилог кредибилитету. Младост и професионализам могу само донијети или потврдити политички и професионални кредибилитет, никако га одузети.