Говор министра пољопривреде и руралног развоја Тарзана Милошевића на отварању XXXВИИ Сајма хране у Будви

Поштовани домаћине,

Поштовани партнери Сајма из Републике Хрватске,

Представници привредних комора двије земље,

Поштовани излагачи и гости,

Представља ми посебну част и задовољство поздравити све присутне на 37. Сајму хране и то у Црној Гори и пријестоници њеног туризма–Будви. Сами избор локације за овакву престижну и међународно признату сајамску активност, упућује на нераскидиву везу и комплементарност производње хране и њеног пласмана кроз туристичку потрошњи.

Посебна је симболика одржавања Сајма у времену које карактерише значајан раст цијена хране у Свијету, незапамћен у задњих готово 20 година.  На основу садашњих трендова, будућа криза у Свијету неће бити само енергетска, већ и криза хране. Све већи акценат стога, мора бити на порасту домаће производње, али и на питањима квалитета и безбједности хране, њеном брендирању, сертификацији и сл.

Стога се значај одржавања овог Сајма мора сагледавати у више димензија. Једна од њих је непосредан увид у стање прехрамбених и производних могућности државе Црне Горе. Други аспект се односи на промоцију квалитетних прехрамбених производа, здраве хране, али и  промоцију пољопривреде као гране, уопште. Трећи сегмент јесте не мање значајан, а односи се на успостављање нових привредних контаката, размјену информација и сазнања о најновијим трендовима, како  производним, тако и потрошачким. Четврти, не мање значајан резултат овог сајма јесте продубљивање добре сарадње двају привредних комора и министарстава пољопривреде.

Прехрамбена криза и раст цијена хране, као и све, имају своје лице и наличје. Криза представља подједнако и изазов, али и шансу. Изазов за потрошаче који морају да значајнији дио свог буџета опредијеле за набавку хране, али и  шансу за домаће фармере и домаћу агроиндустрију која ће остваривати веће стопе профита.

Бављење пољопривредом и стратешко улагање  у сектор аграра, постају много исплативија инвестиција, а у прилог тој тврдњи иде и чињеница да се неке од највећих компанија у региону стратешки окрећу улагањима у овај сектор. Увјеран сам да је снажно опредјељење државе Црне Горе да системским и буџетским мјерама додатно афирмише потенцијале и развој сектора пољопривреде и агроиндустрије, не само због чињенице да они учествују са око 15% у укупном БДП-у, већ и због чињенице да је пољопривреда значајан развојни ресурс који најбрже даје ефекте и најбрже може да апсорбује технолошке вишкове и тиме значајно допринесе смањену нивоа незапослености. За министарство коме сам на челу јако је значајно да се свијест људи све више окреће у том правцу, да се дошло до новог друштвеног консенсуза о потреби већих улагања у аграр на основу нове и јасне визије развоја Црне Горе. Не треба посебно истицати значај пољопривреде за смањење регионалних диспаритета у развоју Црне Горе, што се посебно односи на њен сјеверни регион.

Чињеница је да је постојећи агробуџет, у оквиру свог финансијског израза који можда тренутно није у складу са значајем и потребама динамичнијег развоја црногорске пољопривреде, додатно афирмисао потребу да се морају повећати све субвенције за примарне пољопривредне произвођаче, да се мора гарантовати и повећати откуп тржишних вишкова, да се мора повећати проценат бесповратне подршке инвестицијама у аграру (ове године са 30 на 50%) и субвенционисати функцинисање кредитно-гарантне шеме у пољопривреди.

Међутим, за значајнија улагања у аграру потребна су и много издашнија, дугорочнија и повољнија финансијска средства. Тај напор не може да изнесе нити издржи само министарство без сарадње и синергије напора и других ресорних министарстава, пословних банака, инвестиционо–развојног фонда и страних донатора и финансијских институција.

Такође, посебно бих желио да поздравим делегацију Републике Хрватске, као земље партнера овогодишњег Сајма хране, односно представнике њиховог министарстра пољопривреде,руралног развоја и рибарства, као и Господарске коморе. Република Хватска је наш све значајнији партнер у оквиру  ЦЕФТА регионалног Уговора о зони слободне трговине. Међутим, суфицит трговинске размјене са Црном Гором у дијелу трговине прехрамбеним производима значајно је у њену корист. Оно што пак, охрабрује, јесте да најновији трендови говоре у прилог томе  да  црногорски извоз у РХ има тенденцију раста. Поред свега наведеног, за Црну Гору, као земљу кандидата за чланство у ЕУ, али и медитеранску државу, јако је значајна размјена конкретних искустава са РХ у процесу ЕУ интеграција.

Познато је да сваки страни гост у једној држави памти обично неколико ствари, а једна од њих поред пејзажа и лица људи, јесте засигурно укус домаће хране и кулинарске понуде. Увјерен сам да ће награде које додјељује Сајам и које су резултат анализе квалитета еминентних међународних и домаћих стручњака, бити подстицај и охрабрење за фирме и произвођаче добитнике да задрже и унаприједе квалитет својих производа.

Са надом да ћете током ова три сајамска дана сви понијети најљепше импресије, као и да ће сарадња међу субјектима у овој области бити додатно проширена и  оснажена, проглашавам 37. Сајам Хране - Будва отвореним!

ЖИВЈЕЛИ!