Интервју министра одбране Бора Вучинића за интернет портал Атлантиц Цоунцил из Вашингтона, 22.12.2010.

"5 питања за Бора Вучинића"

У наставку преносимо преведени интервју министра одбране Бора Вучинића за интернет портал Атлантиц Цоунцил-а у Вашингтону, која представља водећу невладину институцију која се бави НАТО-ом и међународним безбједносним питањима у САД.

Боро Вучинић обавља дужност министра одбране Црне Горе од новембра 2006. године. Имао сам прилику да се упознам са његовим размишљањима поводом одређених кључних питања од значаја за нашу заједницу.

1. Црна Гора је недавно допринијела НАТО ИСАФ мисији упућивањем мањег броја војника у Авганистан. Како је јавност у Црној Гори реаговала на одлуку о упућивању својих трупа у удаљени Авганистан и колико је, ако је уопште, ово утицало на подршку јавности за чланство у НАТО?
Одлука о упућивању припадника Војске Црне Горе у мировну мисију ИСАФ у Авганистан донијета је у Скупштини Црне Горе, уз подршку већине парламентарних партија. Тренутно, наша земља у ИСАФ мисији у Авганистану има други контингент који броји 36 припадника. Осим њих, још два припадника Војске распоређени су у мисији УНМИЛ у Либерији, као и три припадника Морнарице у мировној операцији ЕУ „НАВФОР-АТАЛАНТА“ у обалним водама Сомалије.
Дакле, настојимо да кроз интензивну комуникацију с јавношћу истакнемо значај одбране демократских вриједности са нашим савезницима на мјестима гдје то траже нови глобални изазови безбједности. Министарство одбране, у комуникацији са другим државним органима Црне Горе, улаже значајне напоре у циљу повећања подршке јавног мњења за НАТО. Настојимо да грађанима приближимо, објаснимо нову улогу НАТО као политичке и безбједносне институције, а не само војне. Константна комуникација и отвореност рада Министарства, резултирала је тиме да су грађани препознали значај учешћа наших припадника у изградњи и јачању мира у свијету. Имамо разлога за задовољство како тим препознавањем, тако и  чињеницом да нема значајнијег противљења у јавности када су у питању мисије.
Очекујемо да ће се подршка НАТО повећати у наредном периоду. За очекивати је да су грађани на најбољи начин  перципирали потребу чланства у НАТО и у поплавама које су задесиле нашу земљу. Евидентни су велики напори Војске Црне Горе, Полиције и цивилног сектора, али и земаља чланица и партнера НАТО-а које, кроз конкретан допринос, помажу у санирању поплава. Ових дана свједоци смо да је велики број земаља упутио техничку и стручну помоћ.

2. Црна Гора је 28. октобра поднијела Први индивидулани годишњи програм као дио НАТО Акционог плана за члантсво (МАП). На Самиту у Лисабону НАТО савезници су “препознали значајан прогрес који је Црна Гора постигла на путу евроатлантских интеграција и њен допринос стабилности у региону и шире”. Међутим, као што је Европска унија запазила у новембру, Црна Гора треба да ради на још већој имплементацији владавине права, повећању транспарентности и одговорности владе и јачању правосудног система. Какав је план Подгорице да спријечи да ова питања постану препрекао ка њеном чланству у НАТО?
Влада је посвећена наставку блиске сарадње са НАТО и увјерена је да ће досадашњи успјех реформи на плану одбране, добре оцјене имплементације МАП-а и партнерских циљева бити препознате и у наредном периоду, али и индивидуално вредноване на нашем стратешком путу евроатлантских интеграција. Кроз коришћење механизама МАП-а, одлучни смо да и даље унапређујемо реформе у систему одбране.
Истовремено, посебан значај дајемо готово извјесној одлуци Брисела о статусу кандидата за члантсво у ЕУ, што ће засигурно бити нови велики интеграциони корак за Црну Гору. Влада је посвећена имплементацији донијетог акционог плана за унапређење у свим областима које је ЕУ означила као важне критеријуме за даље напредовање Црне Горе.
Тачно је да је на самиту у Лисабону успјех реформи на плану одбране посебно позитивно апострофиран. Но, сматрам да су реформе на путу ка ЕУ и НАТО повезане, иако не међусобно директно условљене, да је безбједност и одбрана кроз цивилну контролу заправо интерес читавог друштва, а не само једног министарства.

3. Чланице НАТО се у овом тренутку носе са проблемом смањења одбрамбених буџета и укупно оштрим фискалним мјерама штедње. Како се Црна Гора носи са проблемом  “да чини више са мање” и шта Црна Гора ради да би се представила као контрибутор, а не само корисник НАТО-а?
Глобална економско-финансијска криза представља ограничење, али и прилику да се кроз интеграцију ефикасније заједнички ради на војним и војно-цивилним пројектима. Тако раде Велика Британија и Француска, које обједињују неколико значајних војних пројеката.
Црна Гора, кроз анти-кризни економски пакет, уводи мјере штедње и у буџету одбране. Ипак, буџет за 2011. годину ће испоштовати све преузете међународне обавезе Министарства одбране, укључујући и обавезе према ИСАФ, УН и ЕУ мисијама.
Допринос Црне Горе операцијама НАТО износи 2 % наших војних снага. Осим тога, наша контрибуција огледа се и у изузетно доброј организацији неколико заједничких вјежби НАТО и Партнерства за мир.
То су подаци који говоре да нијесмо само корисници већ и земља која доприноси НАТО-у. Напомињем ипак, да ће наш пуни допринос и улога доћи са пуноправним члантсвом у Алијанси.

4. Сјеверно-Аталнстки савез усвојио је свој први Стратешки концепт од 1999 године. Из перспективе земље са пост-конфликтног подручја Западног Балкана како Црна Гора гледа на наставак еволуције НАТО након Лисабона? Да ли је по Вашем мишљену питање проширења НАТО, посебно ка Западном Балкану, адекватно третирано?
Значај политике “отворених врата” огледа се у чињеници да ће нови Стратешки коцнепт НАТО-а учинити Савез много ближим земљама Западног Балкана. Вјерујем да ће нови концепт допринијети, првенствено, бржем остварењу циља “мирне и јединствене Европе”. У примјени новог Стратешког концепта важно је развити механизме који би обезбједили опипљивији допринос НАТО-а реформама и бољем квалитету живота становника. Када је ријеч о нашем региону, гледано из историјске перспективе, ти механизми допринијели би  јачању колективног система сигурности, без чега нема трајног и безбједног Балкана.

5. Премијер Ђукановић је био пресудан у спровођењу важних демокртских реформи и реорјентације Црне Горе ка евроаталнтским структурама као што су НАТО и ЕУ. Да ли ће његово повлачење из извршне власти утицати на брзину или одлучност на путу Црне Горе ка чланству у НАТО ?
Премијер Ђукановић, доношењем тешких политичких одлука, неспорно је највише допринио укупном међународном кредибилитету Црне Горе и њеној демократизацији. Он је, засигурно, својом политичком визијом зацртао непоцратан интеграциони пут наше земље ка Европи и свијету. Када је ријеч о посљедичном утицају његове одлуке о повлачењу на брзину пута Црне Горе према чланству у НАТО, морам нагласити веома предане и неподијељне ставове Владе и владајуће коалиције по питању евроатлантских и европских интеграција Црне Горе. Слободно могу рећи да Влада и коалиција на власти никада није била одлучнија да је мјесто Црне Горе у НАТО, и то што је прије могуће. Реформе система одбране имају пуну подршку Владе и тако ће бити и у наредном периоду.

Маттхеw Цзекај 22.12.2010. – 14:01х

Интервју се може наћи на сљедећем линку: хттп://www.ацус.орг/неw_атлантицист/5-qуестионс-боро-вуциниц