Интервју министра одбране Бора Вучинића за Информативни портал Аналитика, 17.02.2011.

Размишљамо о рационализацији војске

Неопходно је да се сагледа рационализација кроз нову формацију Војске Црне Горе, како би покушали направити ефикаснији систем одбране и ефикаснију војску са обавезама које треба да сервисира као дио колективног система безбједности, најавио је министар Вучинић за Портал Аналитика
 
Од представника земаља Америчко-Јадранске повеље, чије су чланице Црна Гора, Хрватска, Албанија, Босна и Херцеговина и Македонија, ускоро ће бити формирана заједничка јединица инструктора који ће обучавати војску и полицију Авганистана. Тако ће се од држава Балкана, које су некада биле у разним облицима конфликата, формирати прва заједничка јединица која ће у Авганистан поћи највјероватније у септембру ове године, најавио је министар Боро Вучинић у интервјуу за Портал Аналитика

- Хрватска је недавно предложила, а то је прихваћено од стране осталих чланица Америчко-Јадранске повеље (А-5) да се покуша формирати заједничка јединица војних инструктора који би били упућени у Авганистан и који би радили заједно са авганистанским снагама безбједности. Идеју је подржала  Словенија, која је већ исказала спремност да се укључи у ту регионалну активност. Црногорски допринос би се огледао кроз упућивање неколико инструктора у школу војне полиције у Кабулу. Уколико се све буде одвијало по плану, наши инструктори би се, у оквиру заједничке јединице, могли наћи у септембру у Авганистану. Од наших партнера из НАТО идеја је веома позитивно оцијењена, истакао је министар Вучинић, наглашавајући да би то, макар и симболично, значило безбједносно повезивање региона.

- Чињеница да би Црна Гора била мјесто на којој је та идеја добила конкретне обрисе, јесте значајна за имиџ државе као извозника безбједности. Тако гледам и на мартовски сусрет министара одбране држава Југоисточне Европе чији је домаћин Црна Гора: биће то прилика за нове договоре и размјену мишљења око сарадње земаља Југоисточне Европе, сматра Вучинић.

АНАЛИТИКА: Недавно је, у оквиру мисије ИСАФ, у Авганистан отпутовала трећа група црногорских војника. Овог пута мисија је, очито, рискантија од претходних - стријепите ли или вјерујете да су припадници Војске Црне Горе спремни за изазове?

ВУЧИНИЋ: Наш трећи контингент јуче је стигао у Авганистан и припремају се да преузму задатке од својих колега који ће се за који дан вратити у Црну Гору. Суштина војне операције се није промијенила, исте су улоге и активности наших војника као и у случају претходна два контингента, али је сада деликатнија и сложенија ситуација у Авганистану. Из тог угла посматрано, већи је степен наше одговорности и наше бриге око њиховог боравка тамо. Министарство одбране ће пажљиво пратити ситуацију на терену, ми ћемо - као и до сада - бити у сталном контакту са нашим војницима који обављају послове у бази Поле Комри на стационарном обезбјеђењу објекта. Национална ограничења су таква да они не могу излазити из базе, тамо је наш медицински тим, а у Мазар Е Шарифу, у команди Сјевер, су и четири наша официра. Сви ће они бити у фокусу наше пажње.
 

АНАЛИТИКА: Како се од наших партнера из НАТО вреднује ангажман наших војника у Авганистану?

ВУЧИНИЋ: Током моје недавне посјете другом контингенту наших војника увјерио сам се лично, али и кроз стручне војне анализе, да наши војници веома квалитетно обављају послове и задатке. Из разговора са командантом за сјевер Авганистана, њемачким генералом Фрицом, утисак је заиста добар. Такође, оцјене војних експерата су афирмативне - што се тиче способности и ангажмана али и укупне професионалности и понашања наших војника и на све те похвале смо јако поносни. Ипак, нама је најважније да се сви наши војници - осим професионалности коју испољавају и за коју смо били сигурни да ће је показати -  из војних мисија здраво врате својим кућама.  

АНАЛИТИКА: Како се, по Вама, учешће у војним мисијама одражава на политички положај Црне Горе јер многи оспоравају идеју слања наших војника у међународне мисије? 

ВУЧНИЋ: Нема разлога за оспоравање. Све оцјене које добијамо од наших партнера земаља чланица Алијансе, као и земаља чланица Партнерства за мир, указују да учешћем Црне Горе у ИСАФ мисији у Авганистану значајно доприносимо кредибилитету земље на међународном плану. Рекао бих да је то значајно допринијело - не само нашем евроатланском путу - него смо тиме дали и допринос пуноправном чланству Црне Горе у Европској унији. Ово је још један показатељ да НАТО и ЕУ блиско сарађују и да је сваки корак у евроатлантским интеграцијама веома позитиван сигнал и према ЕУ. Желим да подсјетим да Црна Гора данас има снаге ангажоване и при мисији УН у Либерији; такође, три припадника Војске ЦГ су у мисији Аталанта која је вођена од стране ЕУ. На тај начин партиципирамо - и у европским и у евроатланским безбједносним структурама. Увјерен сам да тиме најбоље доказујемо да је Црна Гора одговоран партнер и показујемо утемељеност наших амбиција да ускоро постанемо чланица евроатлантског савеза.

АНАЛИТИКА: Када говорите о међународним активностима - што очекујете од фебруарског састанка начелника штабова земаља Америчко- Јадранске повеље чије су чланице Црна Гора, Хрватска, Албанија, Босна и Херцеговина и Македонија? 

ВУЧИНИЋ: Блиска сарадња држава региона је један од приоритета наше Владе, на пољу одбрамбених односа ово је доказ да остварујемо планове које Министарство одбране спроводи у складу с том политиком. Тај сусрет сматрам значајним, важно је што се организује у Црној Гори и сигуран сам да ће представљати заједничку поруку да Балкан  може бити и мјесто стабилности и, штавише, извозник безбједности.

АНАЛИТИКА: У ком смислу?

ВУЧИНИЋ: Хрватска је недавно предложила, а то је прихваћено од стране осталих чланица Америчко-Јадранске повеље, да се покуша формирати заједничка јединица војних инструктора који би били упућени у Авганистан и који би радили заједно са авганистанским снагама безбједности. Идеју је подржала и Словенија, која је исказала спремност да се укључи у ту регионалну активност. Црногорски допринос би се огледао кроз упућивање неколико наших инструктора у школу војне полиције у Кабулу. Уколико се све буде одвијало по плану, наши инструктори би се, у оквиру заједничке јединице, могли наћи у септембру у Авганистану. НАТО снажно подржава овакав регионални аранжман у области војне сарадње.

АНАЛИТИКА:  Хоће ли идеја о заједничкој јединици бити на састанку у Црној Гори  дефинитивно договорена?

ВУЧИНИЋ: Очекујем да на састанку чланица Америчко-Јадранске повеље - који ће код нас бити организован 23. и 24. фебруара - усвојимо закључке који ће водити образовању те заједничке јединице. Наравно, прије образовања јединице, одлуке о слању инструктора ће морати да се верификују у свим парламентима држава-чланица Повеље. Ми у Црној Гори имамо одлуку парламента о слању војника у мисије ИСАФ, уз ограничење у броју војника. Сада би, свакако, требало донијети нову одлуку, уколико то прихвати Влада Црне Горе и уколико се сагласи Скупштина Црне Горе да се прави заједничка јединица инструктора.
Вјерујем да је то интерес државе. Слање заједничке јединице инструктора био би својеврстан показатељ - и у симболичној равни али и у стварном животу – повезивања региона. Истовремено, тиме би се показало да су земље које су некад биле у политичким и другим конфликтима спремне да заједнички партиципирају у рјешавању конфликата. Чињеница да би Црна Гора била мјесто на којој је та идеја добила конкретне обрисе, јесте значајна за имиџ државе као извозника безбједности. Тако гледам и на мартовски сусрет министара одбране држава Југоисточне Европе чији је домаћин Црна Гора: биће то прилика за нове договоре и размјену мишљења око сарадње земаља Југоисточне Европе. Мислим да је и то доказ да је Црна Гора посвећена регионалном повезивању.

АНАЛИТИКА: За разлику од похвала које примате из иностранства, овдје у Црној Гори су много чешће критике рада Министарства, нарочито система реорганизације...

ВУЧИНИЋ: У напорном и свеобухватном процесу реорганизације Војске Црне Горе радили смо потпуно транспарентно. Како ја гледам на ствари, двије су могућности да урадите реорганизацију војног апарата. Један начин је да прихватите стандарде које имају евроатланске структуре и да Војску Црне Горе прилагодите том савременом концепту. Други начин је да војску реорганизујете по старом моделу – који много више кошта а упитан је са становишта принципа. Модернизација нашег система одбране је наша национална потреба и обавеза, без обзира на то да ли ће Црна Гора ући у НАТО или не.
Илузорно је у савременом свијету развијати модел војске који се базира на идеји да гарантује свакој земљи индивидуалну безбједност. Ријеч је о превазиђеном концепту. Бити у окружењу НАТО а покушавати градити индивидуални систем одбране - то просто није изводљиво.
Знам да има људи у Црној Гори који критикују садашњи модел реорганизације Војске Црне Горе. Но, када упоредимо два модела, уколико сагледамо посљедице, ако направимо цост бенефит анализу - видјеће се да је ефикаснији и јефтинији модел стандардизације у складу са НАТО стандардима. Узгред, важно је напоменути да Алијанса данас има добар баланс између војних програма сарадње и узајамне подршке у другим областима, као што су научни програми, помоћ у кризним ситуацијама и бројне друге активности.

АНАЛИТИКА: Да ли ће реорганизација довести и до смањивања броја војника у Војсци Црне Горе јер се ипак   показало да је тешко створити систем пристојних плата при садашњем обиму војске? 

ВУЧИНИЋ: Једна од битних обавеза из програма Владе Црне Горе јесте реорганизација Војске. Управо у консултацијама са нашим партнерима из држава чланица НАТО и консултацијама са експертима нашег стратешког партнера у реформи ВЦГ – Сједињеним Америчким Државама – правили смо анализу капацитета и обима Војске Црне Горе. При том смо водили рачуна и о потребама и о могућностима Црне Горе али и садашњој ситуацији. Посљедице глобалне економске кризе су присутне и у Европи и у САД али и овдје код нас, у региону.
У том дијелу неопходно је да се сагледа рационализација кроз нову формацију Војске Црне Горе, како би покушали да направимо ефикаснији систем одбране и ефикаснију војску са обавезама које треба да сервисира као дио колективног система безбједности. То ћемо и урадити у наредном периоду.
Поменули сте плате. Наравно да сада плате нијесу на нивоу који бисмо ми жељели и то је свима у Влади Црне Горе познато. Са друге стране, желим да нагласим како Влада и Министарство одбране настоје да то надомјесте кроз неке друге облике социјалних повољности. Када то кажем, мислим на стамбену политику: у релативно кратком периоду Министарство је обезбиједило станове за значајан број припадника Војске и других људи који су егзистенцијално везани за систем одбране. Водимо максимално рачуна да поправимо социјалну слику припадника ВЦГ, и тако ће бити убудуће.

АНАЛИТИКА: Незадовољних ипак има, а има и тврдњи да су и законска рјешења проблем. Тако је предсједник Нове Андрија Мандић најавио иницијативу за измјену члана 8 Закона о војсци, оцјењујући да се припадницима Војске Црне Горе не исплаћују надокнаде за рад. Истовремено, медији спекулишу са бројком од 2.000 тужби против Министарства одбране. Како на то гледате?

ВУЧИНИЋ: Видите, важнија од бројки, од погрешног лицитирања захтјевима, је наша намјера да се ријеше проблеми, да се отклоне суштински недостаци уколико постоје. Један број припадника ВЦГ се директно обратио суду, док је један дио припадника ВЦГ то урадио кроз обраћање Министарству одбране. Њихови захтјеви су засновани на два основа. Сматрају да је, осим војног додатка, њима припадао још један дио прихода по основу разних активности, дежурстава и слично. Други основ захтјева су исплате због курсних разлика.
Оба начина комуникације су легитимни али је моја интенција као министра била да све што можемо разријешимо унутар Министарства одбране и Војске. Вјерујем да је то нејефикаснији и најбољи модел - уколико је постојала нека грешка, да се она исправи, уколико је било неисправности у додјели станова - да то разријешимо. Министарство одбране ће наћи начина да ријеши све неспоразуме и ми смо у том смјеру већ имали комуникацију са Синдикатом Војске Црне Горе. Они су изнијели приједлог да један број активности и захтјева заједно сагледамо. Наше министарство је позитивно реаговало и већ смо формирали радне групе како би се сви случајеви изучили и разријешили, зависно од одређених области, све до критеријума за будућу расподјелу станова...

АНАЛИТИКА: Како реагујете на захтјев Нове за Вашом смјеном и смјеном челних људи Генералштаба ВЦГ?

ВУЧИНИЋ: То је њихово право да траже. Но, Скупштина Црне Горе, као и Влада Црне Горе су, још од дана независности, опредијелили два кључна стратешка циља Црне Горе - евроатланске и европске интеграције. На том плану и плану колективног система безбједности којем Црна Гора тежи - улога система одбране је веома важна. У складу са тим, кроз матрицу поруке које шаљу одређене политичке партије, које сте и Ви у питању поменули, могу да препознају коначан циљ - да се негативно утиче на дио реформи неопходних на путу евроатланских интеграција.
Другим ријечима, они покушавају да злоупотријебе и инструментализују Војску у намјери успоравања тог евроатлантског правца Црне Горе. У ресору одбране не би смјело бити политизације, што подразумијева одговоран однос свих политичких субјеката чији заједнички циљ треба да буде адекватан систем одбране државе без обзира на припадност појединим политичким групацијама.  Отуда покушаји одређених странака - које се оштро противе учлањењу Црне Горе у систем колективне безбједности - да се прикаже нека врста „униформисаног хаоса“. Страх од интеграција, бојазан од тога да Црна Гора коначно постане дио европске породице - то су политички разлози да се покуша зауставити процес реорганизације Војске али и свеукупних реформи у Црној Гори. Зато се удара на оно што је локомотива реформских процеса. Истини за вољу, то је њихов легитиман циљ, као што су легитимне и наше одлучне намјере да наставимо процес реформи и прилагођавања система одбране међународним стандардима.

Драшко ЂУРАНОВИЋ

Текст можете наћи на хттп://www.порталаналитика.ме/политика/лицности/20274-размиљамо-о-рационализацији-војске-.хтмл