Интервју министра одбране Бора Вучинића за Информативни портал Аналитика, 17.12.2010.

Учлањење у НАТО је интерес свих

НАТО је препоручио својим чланицама да реагују и помогну Црној Гори у санирању посљедица катастрофалних поплава и до сада је то учинило већ девет земаља. Брза реакција и помоћ показују да Црна Гора у овако тешким ситуацијама није сама и да је изабрала исправан пут ка евроатлантским и европским интеграцијама, каже за министар Вучнић за Портал Аналитика.
 
 
Министар одбране Црне Горе Боро Вучинић истакао је да су све до сада урађене анализе показале да на планини Латично нема загађења средине и најавио је да ће - када се побољшају метеоролошке прилике - наставити уништавање вишка наоружања. Истовремено, министар Вучинић је јавно позвао Удружење за спас Голије да објави резултате налаза које се урадиле институције из Србје, тврдећи да црногорска јавност треба да зна и те резултате.

- Министарство одбране је налазе од Центра за токсиколошка истраживања добило 12. новембра 2010. године и они показују да нема никаквог загађења животне средине. Зашто Удружење за спас Голије није објавило налазе институција из Републике Србије - није нам познато. Но, основано се може претпоставити да и ти резултати показују да нема негативног утицаја на животну средину. У сваком случају, с обзиром на ранију велику медијску исфорсираност овог проблема, било би пожељно сада упознати јавност са добијеним резултатима - казао је министар Вучинић у разговору за Портал Аналитика.

Вучинић је недавно посјетио црногорске војнике у Авганистану и, како сам каже, увјерио се да црногорски одред веома успјешно обавља свој задатак.

- Учешћем Војске Црне Горе у међународним мисијама побољшан је рејтинг наше државе, јер смо показали да умијемо да одговоримо тешким изазовима - истиче министар одбране и одбацује могућност да би, због учешча у мисији ИСАФ, Црна Гора могла постати потенцијална мета за одмазду исламских терористичких организација.
- Сматрам да је вјероватноћа, да Црна Гора постане потенцијална мета терориста, заиста мала, иако на тако нешто није имуна ниједна земља. Вјерујем да грађани Црне Горе нијесу ништа више изложени опасности од могућих терористичких одмазди него што су томе изложени грађани било које друге државе региона или шире, без обзира да ли њене снаге учествују у мисији ИСАФ или не - сматра министар Вучинић.

АНАЛИТИКА: Због огромних поплава у Црној Гори Министарство одбране је затражило помоћ од НАТО канцеларије у Бриселу, која се бави питањима елементарних непогода. Да ли сте задовољни реакцијом НАТО?

ВУЧИНИЋ: Министарство одбране се у име Владе, подсредством наше Мисије при НАТО-у у Бриселу, обратило Евроатлантском координационом центру за реаговање у случају катастрофа, ради пружања помоћи и отклањања посљедица великих поплава у Црној Гори. НАТО је препоручио својим чланицама да реагују, што је до сада учинило већ девет земаља, а имамо најаву још неколико држава да ће послати своју помоћ. Поред држава чланица НАТО, помоћ су упутиле и неке од држава које нису чланице Савеза. Оваква брза реакција показује да Црна Гора у тешким ситуацијама није сама и да је изабрала исправан пут ка евроатлантским и европским интеграцијама.

АНАЛИТИКА: Ипак, у јавности је било негативних коментара због Вашег позива НАТО да помогне Црној Гори. Да ли је то израз непознавања стварне функције НАТО?

ВУЧИНИЋ: Могуће. Нови Стратешки концепт НАТО-а који је усвојен на Самиту у Лисабону наглашава управо значај Алијансе у међусобној помоћи у ванредним ситуацијама. Овим се само оснажује улога Алијансе и у питањима која нијесу војно-политичког карактера. И раније је постојао Евроатлантски координациони центар за реаговање у случају катастрофа. Дакле, овом центру се уобичајено обраћају земље чланице - али и нечланице - и до сада је преко центра пружана помоћ бројним државама. Непосредно прије Црне Горе, за помоћ се обратила и Албанија, која је такође захваћена великим поплавама. Постојање овог центра, као и наглашавање улоге Алијансе у помоћи у ванредним ситуацијама, јасан су доказ да НАТО није само војно-политичка организација, већ и организација која солидарно помаже државама погођеним елементарним непогодама.

АНАЛИТИКА: По новом ЦЕДЕМ-овом истраживању благо расте расположење учлањењу Црне Горе у НАТО, али још не постоји већинска подршка. Јесте ли задовољни радом и партиципацијом Министарства у раду Владиног тима за имплементацију Комуникационе стратегије за НАТО?

ВУЧИНИЋ: Мислим да у јавности постоји заблуда шта је улога овог тима. Дакле, Влада је формирала Координациони тим за имплементацију Комуникационе стратегије о евроатлантским интеграцијама да би грађанима пружила што више корисних и објективних информација о НАТО-у, а не да би ово тијело обезбиједило већинску подршку учлањењу. Чини ми се да се у претходном периоду - кроз велики број трибина, дискусија, промотивних догађаја, промо-материјала, телевизијских емисија - отворила истинска прича о НАТО-у. На ове догађаје позивамо и људе који нас критикују и који нијесу заговорници учлањења у Алијансу. Примарни циљ нам је да отворимо дебату о предностима и недостацима чланства у НАТО-у и сви сегменти друштва у овом процесу имају важну улогу. Ту, прије свега, мислим на црногорски парламент, затим политичке партије, цивилни сектор, али и на академску заједницу. Мислим да су у претходном периоду имплементирани сви расположиви комуникациони алати и да је тим урадио значајан посао. Сада је много лакше причати о НАТО-у него прије три године, када је тим основан. Што се тиче Министарства одбране, оно је посвећено евроатланском процесу и користи све активности да промовише ове циљеве.

АНАЛИТИКА: Комуникациона стратегија ипак није дала очекиване резултате а уложено је прилично државног новца за реализацију. Ко је кривац за такво стање?

ВУЧИНИЋ: Можда и овдје ствари треба појаснити. Дакле, није Влада само та која треба да води активну кампању за учлањење. Ријеч је о информативној кампањи која треба да објасни свим црногорским грађанима шта је НАТО, шта су бенефити, који су економски, политички и безбједносни аспекти уласка у Алијансу. Наши грађани треба да буду информисани да је НАТО међународни савез, који обезбјеђује бројне добре стране и то је порука коју не шаљемо само ми - то је порука која стиже са свих међународних адреса. И у тој кампањи значајан допринос морају да пруже и политичке партије, НВО сектор, медији и други сегементи друштва... У том смислу, мислим да нема криваца, у овом процесу улога свих нас је једнако важна, а не појединаца. Вјерујем да - што дуже будемо у процесу - грађани ће се више интересовати и информисати, па ће самим тим и подршка учлањењу у НАТО расти. То је искуство и других земаља.

АНАЛИТИКА: Недавно сте се вратили из Авганистана гдје сте посјетлии црногорске војнике који бораве у мисији ИСАФ...

ВУЧИНИЋ: Недавном посјетом припадницима другог контингента Војске Црне Горе у мисији ИСАФ у Авганистану, заједно са вицеадмиралом Драганом Самарџићем, имао сам прилику да се и лично увјерим да наши војници веома успјешно обављају свој задатак, како штабни официри у саставу Регионалне команде „Сјевер“ у бази „Мармал“ у Мазар-е Шарифу, тако и пјешадијски вод и медицински тим у бази „Паннониа“ у Пол-е Кхомрију.

АНАЛИТИКА: Што сте могли уочити, да ли црногорски војници успјешно обављају мисију; каква им је безбједност?

ВУЧИНИЋ: Видите, у директном разговору са нашим припадицима саопштили су ми да немају проблема и да до сада није било угрожавања база у којима су размјештени припадници црногорског контингента. У разговору са командантом Регионалне команде „Сјевер“ и командантом мађарског Провинцијског реконструкцијског тима, упознат сам да је безбједносна ситуација у Авганистану и даље сложена, али да операције које изводе снаге ИСАФ заједно са авганистанским безбједносним снагама, дају добре резултате. Постепено се стварају услови за преношење овлашћења са ИСАФ-а на авганистанске безбједносне снаге, што је и главни циљ мисије. Учешћем Војске Црне Горе у међународним мисијама побољшан је рејтинг наше државе, јер смо показали да умијемо да одговоримо тешким изазовима

АНАЛИТИКА: А да ли је слањем војника у Авганистан Црна Гора постала потенцијална мета за терористичке нападе из одмазде?

ВУЧИНИЋ: Имајући у виду чињеницу да смо мали систем и да се убрзаним темпом приближавамо колективном систему безбједности, сматрам да је вјероватноћа да Црна Гора постане потенцијална мета терориста, заиста мала, иако на тако нешто није имуна ниједна земља. Вјерујем да грађани Црне Горе нијесу ништа више изложени опасности од могућих терористичких одмазди него што су томе изложени грађани било које друге државе региона или шире, без обзира да ли њене снаге учествују у мисији ИСАФ или не.

АНАЛИТИКА: Било је током године пуно отпора акцији уништавања вишка наоружања, чак се тражила и експертиза налаза са планине Латично. Зашто је одједном наступило затишје?

ВУЧИНИЋ: Министарство одбране је већ обавијестило јавност Црне Горе да, због лоших временских услова, обуставља активности на уништавању муниције на локалитету Латично. Ове активности биће настављене наредне године, када се створе бољи метеоролошки услови. Полигон Латично налази се на надморској висини од око 1.600 метара и наравно да је у зимском периоду на тој локацији отежан било какав рад, а да се не угрози живот и здравље ангажованих лица.

АНАЛИТИКА: Ваљало би, коначно, разријешити једну дилему – какви су резултати анализа штетности на животну средину уништавања наоружања?

ВУЋИНИЋ: Познато вам је да су представници Удружења за спас Голије ангажовали одређене институције из Републике Србије ради мјерења буке, потреса земљишта и евентуалног штетног хемијског утицаја уништавања муниције на животну средину, јер нису вјеровали налазима Центра за екотоксиолошка испитивања Црне Горе. Упоредо са овим инсититуцијама, Министарство одбране је почетком октобра, ангажовало Центар за екотоксиолошка испитивања Црне Горе за узимање узорака и њиховог испитивања заједно са узимањем узорака и мјерењима институција из Републике Србије. Министарство одбране је налазе од ЦЕТИ-ја добило 12. новембра 2010. године и они показују да нема никавог загађења животне средине. Зашто Удружење за спас Голије није објавило налазе институција из Републике Србије, није нам познато, али можемо претпоставити да исти нијесу очекивали, односно да се може претпоставити да и они показују да нема негативног утицаја на животну средину. У сваком случају, с обзиром на ранију велику медијску исфорсираност овог проблема, било би добро сада упознати јавност са добијеним резултатима.

АНАЛИТИКА: Због чега се, по Вама, протести против уништавања вишка наоружања јављају само у Црној Гори иако се у свим државама у окружењу такође уништава оружје?

ВУЧИНИЋ: Занимљиво је то питање - зашто се протести јављају само у Црној Гори? Требало би то, свакако, питати оне који те протесте подстичу, организују и њима руководе. Начин на који се презентују слике окупљања на протестима око Латичног доста говоре, као и приче о наводном оштећењу кућа на удаљеностима од три, па и пет до шест километара од мјеста уништавања. Ко се имало разумије у експлозив и мунцију, зна да је то немогуће, али очито је да има и других циљева од оног да се Црна Гора ријеши вишка муниције и да буде безбједна земља. Реаговања грађана из сусједне општине ван Црне Горе, чија села су удаљена више од пет километара ваздушне линије од мјеста уништавања и приказ наводно „оштећених“ кућа и бистијерни за воду, узрокованих тим експлозијама, такође могу указати на узрок и циљеве протеста. Било би интересантно, наравно, да се објаве резултати сеизмичких мјерења и мјерња ударног таласа експлозије у тим подручјима, па да се јавност увјери у неоснованост њихових навода.

Драшко ЂУРАНОВИЋ

Текст можете наћи на:

хттп://www.порталаналитика.ме/цомпонент/цонтент/артицле/16198-улањење-у-нато-је-интерес-свих.хтмл