Интервју министра одбране Бора Вучинића за Побједу, 8.11.2009.

Подршка чланству у НАТО ће расти

Најбоља потврда успјешности Министарства одбране и Војске Црне Горе је кратак период за који смо од „нуле“ дошли на праг добијања Акционог плана за чланство, а за шта је неким другим земљама требало много више времена, каже у интервјуу „Побједи“ министар одбране Боро Вучинић. Истиче да су се о Црној Гори чули позитивни ставови током недавне посјете САД-у, а пријем у Процес сарадње министара одбране југоисточне Европе – СЕДМ, веома утицајну регионалну организацију, такође представља потврду квалитета реформи које се спроводе. Вучинић каже да је Црна Гора препозната по ефикасном спровођењу реформи у области одбране.

- Нажалост, изгледа да то неки дјелови наше јавности најмање препознају. Али, остаје чињеница да се реформе врло успјешно спроводе, иако, наравно, може увијек и боље и више. Но, на нама је да радимо, а оцјену нека дају они који су за то мериторни.

* Да ли очекујете да ће Црна Гора добити позив за Акциони план за чланство на децембарском Министарском састанку Алијансе у Бриселу?

- Имамо доста најава да би се то могло догодити до краја године. Сви партнери наглашавају да је постигнут огроман напредак у реформи система одбране у Црној Гори. Подсјетио бих да је Алијанса на самиту у Стразбуру и Келу отворила пут Црној Гори да добије МАП на неком од редовних састанака Сјеверно-атлантског савјета на нивоу амбасадора. Ипак, како за сада ствари стоје, скоро да је извјесно да ће се на министарском састанку НАТО, у децембру, расправљати о црногорском захтјеву за МАП. Међутим, одлука је у првом реду политичка и зависи од ставова свих 28 земаља чланица. Моја недавна посјета Америци и бројни контакти са другим партнерима, уливају оптимизам по том питању. У сваком случају, вријеме формалног добијања МАП-а у практичном смислу не мијења пуно. Важније је да процесе реформи сектора одбране, које смо отпочели, наставимо квалитетно и брзо да спроводимо, од самог момента пријема, али свакако да би што скорије чланство у МАП-у било признање и додатно охрабрење да наставимо пут ка пуноправном чланству у НАТО.

* Како процјењујете динамику реформи које се спроводе када су у питању евроатлантске интеграције?

- Сматрам да је заиста урађено доста на плану реформи система одбране. Међутим, пошто моја оцјена може садржати дозу субјективног, много је важније што управо такву оцјену чујемо са свих релевантних међународних адреса. Напомињем да НАТО пажљиво прати све што је урађено, и што се ради, не као надзорник, већ више као савјетник у том послу и да је, без икакве дилеме, све што је урађено у протеклом периоду управо тако оцијењено. Ставови које чујемо од наших партнера са којима сарађујемо на билатералној основи су истог карактера.

* Очекујете ли раст подршке јавности уласку Црне Горе у НАТО у наредном периоду? Како ће се на тај сегмент одразити чињеница да ћемо убрзо имати два официра, а у фебруару и цијелу јединицу у Авганистану?

- Иако је проценат грађана који подржавају евроатлантске интеграције Црне Горе већ неко вријеме приближно константан, желим да нагласим да је и у земљама које су недавно постале чланице НАТО, у тој фази прикључења, подршка јавности била, више-мање, на истом нивоу. Међутим, охрабрује чињеница да код наших грађана све више сазријева свијест о неопходности постојања модерне и добро обучене Војске која ће, иако не велика, успјешно испуњавати све задатке, а уједно бити и грађанима на услузи. Као потврду тога могу навести резултате недавно спроведеног ЦЕДЕМ-овог истраживања по којем половина грађана подржава учешће Војске у некој од мировних мисија, док друга половина нема изграђен став о томе. Како нико није против тога, јасно је да се полако у јавности прихвата и боље разумије улога коју модерна војска има у 21. вијеку. У том смислу, један од задатака Војске биће и ангажовање у Авганистану. Сигуран сам да ће то бити у фокусу пажње наше јавности. Уколико са успјехом будемо испуњавали повјерене нам задатке, у што вјерујем, очекујем и повећану подршку јавности евроатлантским интеграцијама. У сваком случају, то је дуг процес и оптимиста сам по том питању.

* Шта, по Вашем мишљењу, још није довољно јасно црногорским грађанима када је НАТО у питању?

- Могу да разумијем да одређени број наших грађана НАТО доживљава кроз призму хладноратовске подијељености и да су још присутна свјежа сјећања на бомбардовање 1999. године. Међутим, Алијанса се временом трансформисала у организацију са врло израженим политичким дјеловањем и то је оно што треба да нам буде јасно. На примјер, кроз чланство у НАТО отварамо могућности за сарадњу са земљама са којима би, у супротном, било теже остварити контакте на високом политичком нивоу, уколико би се задржали само на чланству у Европској унији, као што су САД, Канада и Турска. Управо сарадња и чињеница да сте равноправни за истим столом је предуслов и добрих економских односа. То је свакако посебно битно у циљу повећања животног стандарда наших грађана и укупног развоја земље. Поред овога, НАТО се све више окреће и ка хуманитарним операцијама, акцијама спашавања и пружања помоћи. То ће, вјерујем, бити и јасно дефинисано у новом стратешком концепту НАТО-а, који је тренутно у изради и чије се усвајање очекује на самиту 2010. године.

* Рад на Стратегијском прегледу одбране је у завршној фази. Да ли ће до краја године бити завршен најзначајнији војни документ?

- Стратегијски преглед одбране је најважнији документ који је тренутно у изради, који ће дефинисати структуру и правце развоја Војске Црне Горе у наредном периоду. Из НАТО-а су сугерисали да је квалитет документа важнији него рокови који су задати прије почетка рада на том веома комплексном и обимном документу. Врло озбиљно смо приступили његовој изради и могу да кажем да имамо интензивну комуникацију са експертима који се баве тим питањима у НАТО-у и Министарству одбране Норвешке и недавно смо имали консултације са њиховим представницима. Документ је тренутно у завршној фази израде када се обједињују све анализе које су урађене у протеклом периоду. У складу са Програмом рада Владе Црне Горе за четврти квартал, Министарство одбране ће припремити и доставити информацију о достигнутом степену израде Стратегијског прегледа одбране. Вјерујем да ћемо ускоро имати финалну верзију која ће дати предлог дугорочно одрживе структуре Војске Црне Горе, која ће бити у складу са нашим могућностима и потребама.
Од продаје војне имовине 12 милиона долара

* Докле се стигло са продајом војне имовине и колико се до сада средстава слило у буџет од тих продаја?

- Питање прихода од продаје војне имовине у надлежности је Министарства финансија. Цјелокупна војна имовина је власништво државе, а не Министарства одбране. Савјет за приватизацију Владе Црне Горе, преко тендерских комисија, врло одговорно приступа валоризацији неперспективне војне имовине. Укупна вриједност до сада закључених уговора, чији је предмет продаја покретне имовине, је нешто више од 12 милиона долара. Од тога је до сада наплаћено близу девет милиона долара. Поред тога од продаје старих моторних возила приходовано је око 700.000 еура и сва ова средства су приход државног буџета. С друге стране, у току су процеси валоризације некадашње војне имовине као атрактивних туристичких локалитета, кроз које се очекују значајни и вишеструки бенефити за Црну Гору.

Марија Јовићевић

Оригинални текст можете наћи на:
хттп://www.побједа.цо.ме/цитање.пхп?датум=2009-11-08&ид=174206