Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за Ецономист

Улога ММФ-а значајно се промијенила под утицајем кризе, што је, осим промјенама у финансијском капиталу те институције и битним промјенама у расподјели гласачке моћи, резултирало и „еластичнијим“ линијама које овај кредитор нуди. Један од таквих линија је и Прецаутионарy Цредит Лине (ПЦЛ), односно линија предострожности, коју је ММФ отворио крајем септембра 2010. године. Кредитна линија предострожности представљена је и Црној Гори на годишњим састанцима ММФ-а и Свјетске банке у Вашингтону прошле године. Ипак, питање формалног аранжмана са ММФ-ом није била тема наших састанака јер смо опредијељени за финаснирање буџетских потреба кроз издавање еурообвезница.

Припреме за нову емисију еурообвезница су у току и она ће се реализовати у првој половини године.

Новац ће бити искоришћен за сервисирање дуга и финансирање капиталне потрошње, а конкретан износ емисије, рочност, валута, датум емисије и други елементи зависиће од прилика на тржишту, потреба Црне Горе и интересовања потенцијалних инвеститора, каже за Економ:еаст Милорад Катнић, министар финансија Црне Горе.

Према његовим ријечима, буџетом за 2011. планиран је ниво задуживања од 180 милиона еура, а за инфраструктурне пројекте додатних 53 милиона еура.

„Прошле године имали смо прво искуство емисије обвезница од 200 милиона еура и она је била успјешна, посебно са аспекта укупне тражње и броја инвеститора. У припремама за нову емисију већ смо изабрали реномиране финансијске институције које ће бити аранжери и савјетници у том процесу, а у току смо дефинисања свих осталих неопходних претпоставки које ће водити успјешној емисији. Издавање еурообвезница је осјетљив процес, посебно узимајући у обзир околност да смо држава с неинвестиционим кредитним рејтингом, те чињеницу да је међународно финансијско тржиште веома нестабилно. Од успјешне емисије зависи трошак задужења државе који постаје репер и за задуживање свих осталих субјеката у Црној Гори. Издавање обвезница представља и прилику земљи да се представи широком кругу инвеститора и тиме активно утиче на стицање већег повјерења инвестиционе заједнице. Зато тај процес водимо пажљиво“, објашњава Катнић.

Кад ће се створити услови да држава из сопствених прихода финансира обавезе?

Милорад Катнић: Средњорочни буџетски оквир предвиђа остварење примарног буџетског суфицита већ за наредну годину. То значи да ћемо наредне године укупне расходе и дио расхода за камату финансирати из изворних прихода. Благи суфицит буџета пројектовали смо за 2013, што подразумијева да из буџетских прихода покривамо укупне трошкове камата и дио отплате дугова. Ти планови зависе од кретања економије и могућности да се обузда притисак за повећање државне потрошње.

Неликвидност привреде се повећава из мјесеца у мјесец, о чему свједочи последњи податак да је у блокади 54.517 предузећа с дугом од 285 милиона еура. Има ли Влада идеју како да заустави тај негативни тренд у наредном периоду?

М. Катнић: Број рачуна у блокади и висина дуга забрињавају и указују на изражен проблем неликвидности. Међутим, ако се пажљивије анализирају посљедњи подаци уочавају се позитивни трендови у односу на претходне двије године. Министарство финансија је посвећено рјешавању тог проблема на системски начин. Прије свега, обезбиједили смо стабилност и одрживост буџета, што подразумијева редовно извршавање свих обавеза. Истовремено, примјењујемо мјере пореског растерећења привреде, поједностављења процедура плаћања пореза и других обавеза и укупног унапрјеђења пословног амбијента, што треба да омогући боље услове за пословање компанија.

У припреми је нови Закон о обезбеђењу и извршењу који ће унаприједити извршни поступак и процедуру наплате потраживања. Држава треба да створи квалитетан институционални оквир који гарантује заштиту и поштовање својинских и уговорних права. Стварање подстицајног институционалног оквира за ново кредитирање и развој финансијског система је кључни задатак у тој области. То је једини системски и дугорочни пут за ефикасно решавање проблема неликвидности.

Банкари и привредници су се сагласили да ће се тај проблем усложњавати и да не треба очекивати од банака да могу побољшати кредитну активност. Слажете ли се с њима?

М. Катнић: Представници банака на недавно одржаном састанку представили су планове и исказали очекивања да ће нето кредитирање у 2011. расти. Остварење позитивних стопа раста кредитне активности, под осталим непромијењеним околностима, имаће за посљедицу побољшање ликвидности. Наши задаци су ефикасна примјена нових законских решења из области банкарског сектора, унапрјеђење поступка извршења, побољшање квалитета финансијског извештавања и корпоративне културе, пренос и обезбјеђење власничких права, побољшање кредитног рејтинга...

То су све пројекти на којима интензивно радимо, с циљем да се ојача амбијент за више нових кредита с повољнијим условима. Вјерујем да ће досљедна примјена нове банкарске регулативе, која је базирана на најбољој међународној пракси и стандардима, допринијети да банке појачају кредитну активност, а да ће унапрјеђење пословног амбијента значити веће шансе за бизнис и развој предузетничких идеја.

Мисија ММФ-а боравила је у Црној Гори. Постоји ли могућност за склапање неког финансијског аранжмана?

М. Катнић: Могућност склапања аранжмана с ММФ-ом је увијек опција. Треба имати у виду да се улога ММФ-а значајно промијенила под утицајем кризе, што је, осим промјенама у финансијском капиталу те институције и битним промјенама у расподјели гласачке моћи, резултирало и „еластичнијим“ линијама које тај кредитор нуди. Једна од таквих линија је и линија предострожности коју је ММФ отворио крајем септембра 2010. Кредитна линија предострожности представљена је и Црној Гори на годишњим састанцима ММФ-а и Свјетске банке у Вашингтону прошле године. Ипак, питање формалног аранжмана с ММФ-ом није била тема наших састанака јер смо опредијељени за финансирање буџетских потреба кроз издавање еурообвезница.

Шта намјеравате да урадите како би се побољшао кредитни рејтинг државе који је због економске кризе смањен?

М. Катнић: Црна Гора је стабилна земља. Након тешког периода економске кризе успостављена је економска стабилност. Криза је помогла да се препознају слабости економског система, а као влада били смо одлучни у суочавању с њима. Препознали смо основне ризике и настојимо да дефинишемо адекватне политике. Зато ми се чини да су фундаменти наше економије данас јачи него што су то били у годинама прије кризе. У фискалном дијелу извршили смо значајну консолидацију, коју ћемо наставити и ове године. Водићемо кредибилне политике које ће значити веће повјерење међународне инвестиционе заједнице.

Наставићемо да спроводимо политике које ће Црну Гору учинити фискално и финансијски стабилнијом и одрживом. Додатно, убрзаћемо структурне реформе и унаприједити пословни амбијент како бисмо створили услове за веће инвестиције и дугорочан раст и развој економије. Посебно ваља нагласити да смо усвојили амбициозну пензијску реформу, што је проблем у многим европским земљама. Пензијска и друге структурне реформе које смо реализовали утичу позитивно на управљање Црне Горе фискалним и финансијским ризицима, а тиме се стварају и услови за њезин стабилан кредитни рејтинг.

Који су даљи кораци на уклањању бизнис-баријера и унапређењу пословног амбијента?

М. Катнић: У тој области доста је урађено у претходном периоду што је препознато и у релевантним међународним извештајима. Ипак, карике које треба побољшати су обједињавање поступка регистрације предузећа у једној институцији, поједностављрње поступка издавања грађевинских дозвола, олакшање процедура за плаћање пореза и доприноса, смањење административних такси, унапрјеђење поступка извршавања уговора и омогућавање једноставнијих услова за запошљавање странаца у Црној Гори. Уз то, државна администрација треба да постане сервис грађана и привреде, а процедуре морају бити транспарентне и ефикасне.

Планом приватизације за 2011. углавном је предвиђена продаја предузећа чији тендери годинама уназад нијесу успјели. Вјерујете ли да ће макар неки од тих тендера бити успјешно реализован?

М. Катнић: Процес реструктурирања и приватизације предузећа је у завршној фази. Остали су поједини велики системи у доминантној државној својини и предузећа гдје су комплексни власнички односи и која прате проблеми у пословању. Приватизација тих предузећа је осјетљиво питање које захтијева добру припрему што је задатак државе, а потребно је да постоји и конкретно интересовање кредибилних инвеститора. Често то није био случај, па су поједине приватизације одлагане или нијесу успјеле. Учињени су додатни напори да се компаније у већинском државном власништву реструктурирају и припреме за приватизацију тако да вјерујем да ће неки од тендера бити ускоро успјешно окончани.

Буџетски дефицит 2011. годину је пројектован на 83 милиона еура или 2,62 одсто БДП-а. Мислите ли да ће се задржати на том нивоу?

М. Катнић: Буџетски дефицит и јавни дуг су планирани у оквиру критеријумима из Мастрихта. У средњем року циљ је суфицит буџета и јавни дуг испод 40 одсто БДП. Постоје изазови који би могли утицати да пројекције дефицита у 2011. не буду на планираном нивоу. Са расходне стране то су повећани расходи за исплату пензија и социјалних давања. Влада је свјесна тог изазова, због чега смо крајем прошле године наставили реформу пензијског система. Повећали смо старосну границу за одлазак у пензију на 67 година и измијенили формулу за обрачун пензија тако да она доминантно прати кретање цијена.

То су биле тешке и непопуларне, али одговорне одлуке, које треба да обезбиједе дугорочну одрживост пензијског и фискалног система. Из угла прихода, пажљиво пратимо степен опоравка наше економије и кретање ликвидности што су фактори који утичу на наплату значајног дела прихода буџета. Уколико не буде значајнијег екстерног шока и поремећаја у домаћој економији вјерујем да ћемо испунити зацртане циљеве.

Новинар: Марија Мирјачић