Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Потпредсједник Владе и министар правде Душко Марковић отворио стручну расправу о Анализи примјене Закона о заштити права на суђење у разумном року

Објављено: 30.03.2011. 21:30 Аутор: Биро

Излагање потпредсједника Владе и министра правде Душка Марковића на Стручној расправи о Анализи примјене Закона о заштити права на суђење у разумном року

Апарт Хотел Премиер, 30. марта 2011. године

Поштовани учесници стручне расправе о Анализи примјене Закона о заштити права на суђење у разумном року, даме и господо,


Античка правна максима каже да је одложена правда – ускраћена правда. На овој максими почива правни идеал савремених демократија. Она је начело које организује напредне правосудне системе, у чијем је средишту дјеловања човјек, грађанин, односно његова људска права и слободе, загарантоване бројним међународним механизмима и националним законодавствима.

Услов без којег нема остварења овог идеала је – ефикасно поступање правосудних органа. Црна Гора, као друштво засновано на европским вриједностима и држава која тежи пуноправном чланству у Европској унији, посвећена је унапређењу правосудног система у свим димензијама његовог дјеловања. Имајући у виду да је наша данашња тема – заштита права на суђење у разумном року – условљена низом других аспеката функционисања правосуђа, дозволите ми да своје излагање шире контекстуализујем, у оквир реформских активности на плану јачања ефикасности правосудног система.

Разлози правне сигурности свих оних који се обраћају правосуђу за заштиту права и слобода, и потреба да се врати повјерење јавности у правосуђе кроз ефикасан и дјелотворан рад, опредијелило нас је да остварењу овог циља у протеклом периоду дамо приоритет у реформи правосуђа. Спровођењем Акционог плана за имплементацију Стратегије реформе правосуђа за период 2007 - 2012, концентрисали смо се на смањење заостатака судских предмета, ревидирање матријалног и процесног законодавства, подстицање алтернативних начина рјешавања спорова, растерећење судова од предмета који по свој природи нијесу судски, реорганизацију судске управе, уједначење судске праксе, рационализацију правосудне мреже.

Знатно смо побољшали материјални положај носилаца правосудне функције и унаприједили критеријуме за њихов избог, напредовање, односно дисциплинску одговорност. Унаприједићемо доступност правосудних органа, кроз успостављање система бесплатне правне помоћи. Комбинацијом различитих мјера, постигли смо завидан проценат рјешавања заосталих судских предмета, а ефикасности правосуђа посебно доприноси успјешна имплементација института посредовања, по чему је Црна Гора већ препозната у региону. У току су припреме за реорганизацију судске мреже, што ће имати посебан ефекат на остварење циља јачања ефикасности правосудних органа. Континуирано се спроводи едукација носилаца правосудних функција, како о новим рјешењима у националном законодавству, тако и о праву Европске уније.
Доношење новог Законика о кривичном поступку, којим се истрага измјешта из суда и повјерава тужиоцима, била је посебан изазов у реформи правосуђа; пуно спровођење института које предвиђа нова регулатива, као што је споразумно признање кривице, биће од велике користи у јачању ефикасности правосудног система. На плану међународне сарадње, закључили смо сет уговора са земљама из региона о међународној правној помоћи и приступили бројним међународним конвенцијама.

Створивши ове претпоставке, спремно смо дочекали нове обавезе, произашле из Мишљења Европске комисије и уобличене у седам кључних критеријума за отварање преговора о чланству. Израдили смо Акциони план за имплементацију њихових препорука, са посебним поглављем Владавина права. У предвиђеном року израдили смо анализу потребе промјена Устава у дијелу избора највиших носилаца правосудних функција, а прије предвиђеног рока припремили смо финалне верзије сета системских закона: Закона о Судском савјету, Закона о судовима и Закона о државном тужилаштву. Донијели смо Закон о прекршајима, утврдили Предлог закона о извршењу и обезбјеђењу и Предлог закона о бесплатној правној помоћи, а ускоро ћемо именовати и прве нотаре.

Све наведено тиче се права на правично суђење, које је једно од основних права гарантованих међународним документима и домаћим законима, а чије је један од аспеката суђење у разумном року. Закон о заштити права на сушење у разумном року усвојен је 27. новембра 2007. и ступио на снагу 21. децембра исте године. Непосредни правни основ за доношење овог закона су чланови 6 и 13 Европске конвенције о људским правима и основним слободама, којима се гарантује да свако има право на правично суђење и право на обезбјеђивање дјелотворног правног лијека за остваривање права зајемчених Конвенцијом. Постојећи материјални и процесни закони предвиђали су као основно начело поступка да суд суди у разумном року, али су тек Законом о заштити права на суђење у разумном року прописана правна средства за заштиту тог права, а то су контролни захтјев и тужба за правично задовољење. Извјештаји о поднијетим правним средствима се редовно подносе Судском савјету од стране сваког суда. Обезбиједјена су буџетска средства у оквиру буџета судова, за исплату накнаде штете за правично задовољење. Усвојен је Програм едукације о Закону о заштити права на суђење у разумном року и врши се континуирана едукација о примјени закона, нарочито предсједника судова. У Врховном суду формирано је вијеће које поступа у овим предметима. Ипак, успјех примјене овог закона биће најбоље сагледати праћењем рада Европског суда за људска права и броја одлука против Црне Горе о кршењу права на суђење у разумном року од почетка примјене овог закона у ком погледу значајну улогу има и Заступник Црне Горе пред овим Судом.


Даме и господо,

Пред нама је Анализа трогодишње примјене Закона о заштити права на суђење у разумном року. Користим ову прилику да захвалим НВО Акција за људска права на труду приликом израде анализе и на сарадњи са Министарством правде Црне Горе у припреми ове стручне расправе. То је још једна илустрација отворености Владе Црне Горе за иницијативе из цивилног друштва и примјер како невладин сектор може допринијети побољшању јавних политика. Вјерујем да ће наш данашњи сусрет резултирати добрим препорукама за надградњу механизма заштите права на суђење у разумном року. Задовољство ће ми представљати да данашњу стручну расправу поменем и на конференцији министара правде земаља чланица Савјета Европе, која ће се одржати крајем априла у Турској, на којој ће бити расправљано о активностима које су државе чланице спровеле на имплементацији Интерлакенске декларације и јачање начела субсидијарности у заштити људских права и слобода.

Хвала вам.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?