ИНТЕРВЈУ МИОДРАГА ЧАНОВИЋА, ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЕКОНОМИЈЕ ЗА ЕНЕРГЕТИКУ, ДНЕВНИ ЛИСТ “ДАН“ 03. АПРИЛ 2011.

Што је са пројектом Рисан, договор око Билећке акумулације?

Стратегијом развоја енергетике Црне Горе до 2025. године и Акционим планом за имплементацију Стратегије предвиђено је стварање услова за коришћење воде Билећког језера односно дијела хидроенергетског потенцијала Билећког језера који припада Црној Гори и покретање пројекта изградње ХЕ Бока.

У складу са стратешким документима из области енергетике, а у циљу стварања услова за потпуније искоришћење хидроенергетског потенцијала Црне Горе, у претходном периоду предузимане су разне активности у погледу постизања међународног договора о коришћењу заједничког хидропотенцијала са представницима Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Почевши од 2003. године, направљено је више покушаја да се постигне договор по питању расподјеле хидроенергетског потенцијала Хидросистема Требишњица односно коришћења воде Билећког језера. Циљ је био да се постигне тројни споразум између Црне Горе, Републике Српске и Републике Хрватске и да свака држава добије оно што јој по међународном праву припада.

Између Владе Црне Горе и Владе Републике Хрватске је у септембру 2007. године потписан Уговор о међусобним односима у области управљања водама. У складу са Уговором, у јуну 2008. године основана је Стална црногорско - хрватска комисија за управљање водама од заједничког интереса и донесен закључак да се, поред осталог, формира Поткомисија која ће се бавити уређењем међусобних односа по питању коришћења хидропотенцијала слива Требишњице. Ова поткомисија је формирана од представника Црне Горе и Хрватске. Међутим, до сада није постигнут договор по питању коришћења хидропотенцијала слива Требишњице.

Након започетих активности на изради Студије система за искоришћење хидроенергетског потенцијала вода Билећког језера у дијелу који припада Црној Гори, Влада Црне Горе је у септембру 2010. године усвојила Предлог основе за закључење уговора између Владе Црне Горе и Вијећа министара Босне и Херцеговине о међусобним односима у области управљања водама, са Нацртом уговора. У наредном периоду очекује се потписивање овог уговора.

Да ли се и око Комарнице, мора преговарати са БиХ?

Изградња ХЕ Комарница је неспорна у просторним и водопривредним плановима Црне Горе и нема препрека за њену реализацију. Нема индустријских капацитета, саобраћајница, привредних објеката и домаћинстава који би били угрожени, већ би акумулација потопила само канјон, ненасељено и неплодно подручје. Такође, нема препрека ни са аспекта припадности односно права коришћења хидропотенцијала за изградњу ХЕ Комарница. У складу са тим, за реализацију овог пројекта нијесу потребни преговори са представницима Босне и Херцеговине.




Како ће се ријешити проблем снабдијевања КАП-а струјом, будући да је то компанија у којој је и Влада акционар?

Уговором о поравнању Влада Црне Горе је преузела, као што је то било и у основном Уговору, обавезу субвенционирања електричне енергије за период до краја 2012. године, дакле за 2009. 2010. 2011. и 2012. годину, укупно 60 милиона за све четири године. Влада Црне Горе је донијела одлуку да након договореног периода, неће више давати субвенције КАП-у за те намјене. Свакако да сматрам да је то један од највећих изазова са којим ће се ова компанија суочити.


Да ли је одлучено да ли ће се на Морачи градити више или ниже Андријево?

Као што је познато, пројекат изградње ХЕ на Морачи је још увијек у току. Квалификовани понуђачи, конзорицјум А2А и ЕПЦГ као и ЕНЕЛ су у фази израде понуда. Наша су очекивања да ћемо добити квалитетне понуде а управо од тога зависи које ће рјешње бити изабрано. Са економског аспекта је најоптималније рјешење Основно техничко рјешење И (ХЕ Андријево са котом 285 мнм) такозвано више Андријево, али са друге стране Основно техничко рјешење ИИ (ХЕ Андријево са котом 250 мнм) или ниже Андријево је рјешење које је повољније са становишта екологије и утицаја на Манастир Морачу. Сви ови аспекти ће бити узети у обзир приликом разматрања понуда. Подсјећамо да је тендерском документацијом одређено да највише поена у понуди носи управо аспект заштите животне средине и то 30.
Такође, квалификованим понуђачима је дата слобода да понуде техничко рјешење које би било повољније по државу са економског и са аспекта заштите животне средине.
Као што смо досад више пута понављали, када се одабере најповољнији понуђач, тј. када се буде знало његово техничко рјешење, то рјешење ће бити обрађено у Детаљном просторном плану и Стратешкој процјени утицаја на животну средину (СЕА) и ови документи ће бити предмет нове јавне расправе.
У Концесионом акту наведене су мјере за заштиту животне средине, а Тендерском документацијом јасно је дефинисана обавеза будућег концесионара да уради Процјену утицаја на животну средину (ЕИА), коју треба да одобри Агенција за заштиту животне средине.

Како коментаришете МАНС-ове, и оцјене осталин НВО и Форума 2010, који позивају Владу да поништи тендер за давање концесија за хидроелектране на Морачи, пошто није доказано да ће грађани имати корист од тог посла?

О економским бенефитима и исплативости пројекта урађене су двије студије. Једну студију је у оквиру техничко-економске анализе, урадио техничко/економски консултант ИФЦ-а, шведски Пöyрy за Основно техничко рјешење И (ХЕ Андријево са котом 285 мнм), а другу тим домаћих експерата.
За Основно техничко рјешење И финансијска анализа показује да је Пројекат ХЕ на Морачи финансијски одржив и изводљив за период концесије од 30 година у условима отвореног тржишта и да ће концесионар у том периоду моћи повратити уложена средства. Економском анализом је утврђено да ће ХЕ на Морачи представљати национално благо, да ће њихова изградња донијети велике позитивне економске користи црногорској привреди и друштву и обезбјеђивати Црној Гори сигурност у напајању електричном енергијом. Узимајући у обзир основни сценарио пројекције цијена електричне енергије, при друштвеној дисконтној стопи 5,5%, нето садашња вриједност износи 474 милиона ЕУР, економска интерна стопа поврата 9,7% и коефицијент Б/Ц који показује однос између користи и трошкова је 1,8.

Користећи исту методологију коју је користио Пöyрy за Основно техничко рјешење И, ИФЦ је израчунао вриједности параметара за оцјену економске оправданости Пројекта за Основно техничко рјешење ИИ (ХЕ Андријево са котом 250 мнм). Нето садашња вриједност, обрачуната по стопи од 5,5 %, износи 404 милиона ЕУР, економска унутрашња стопа поврата је 9,5%, а коефицијент Б/Ц је 1,7.

Тврдња да у Пöyрy-јевој анализи нијесу “квантификовани и укалкулисани значајни еколошки и социјални трошкови” не стоји. Напротив, у анализи се наводи да су трошкови заштите животне средине 12 милиона еура. Такође је познато да је за трошкове санације Манастира Мораче и експропријације одређено 60 милиона еура (три милиона за санацију Манастира, а 57 милиона за експропријацију) које ће обезбиједити Влада Црне Горе и та средства ће јој бити враћена кроз пројектну надокнаду.

Напомињем да се бране и код нас и у свијету пројектују тако да издрже могуће земљотресе са одговарајућим коефицијентом сигурности.

Такође, подсјећам и да анализа макроекономских ефеката изградње ХЕ на Морачи коју је урадио тим домаћих стручњака за Основно техничко рјешење И и ИИ потврђује економску исплативост и са становишта БДП, као и БДП-а по глави становника, позитиван утицај на смањење стопе незапослености, на трговински салдо текућег рачуна платног биланса, као и позитивни фискални утицај. Наиме, анализом су ови ефекти потврђени за три периода: период изградње од 2011. до 2016. године, период концесије од 2017. до 2046. године и период након трансфера, тј. враћања електрана у власништво држави од 2047. до 2066. године.

За случај Основног техничког рјешења ИИ које има ниже економске ефекте од Основног техничког рјешења И, Анализом су добијени сљедећи резултати:
• У периоду изградње (2011-2016) БДП ће порасти 185 милиона еура мјерено номиналним цијенама у односу на варијанту да се електране не граде тј. Нулти сценарио. У периоду концесије (2017-2046) БДП ће порасти за 276 милиона еура, док ће у периоду након трансфера (2047-2066) пораст БДП-а бити 722 милиона еура, све мјерено номиналним цијенама.
• БДП по глави становника ће у периоду изградње (2011-2016) порасти за 293 еура, у периоду концесије (2017-2046) за 371 еура, а у периоду након трансфера (2047-2066) за 877 еура, све мјерено номиналним цијенама.
• Стопа незапослености ће у периоду изградње бити значајно смањена и у зависности од године изградње, варираће од максимално 1,1 одсто до минимално 0,1 одсто, јер ће број запослених на изградњи ХЕ на Морачи варирати од максималних 2368 до минимално 253.
• Пораст дефицита текућег рачуна платног биланса у односу на Нулти сценарио у периоду до 2015. год. ће варирати од максимално 2,1 % до минимално 1 %, а 2016. год. смањење дефицита ће износити 1,2 %. На крају периода концесије тј. у 2046. години позитиван ефекат на трговински салдо текућег рачуна платног биланса у односу на Нулти сценарио износи 1,6 процентних поена, док у 2066. години 1,1 процентних поена.
• Кумулативни позитивни утицај на буџет Црне Горе у периоду изградње (2011-2016) износи 76 милиона еура, у периоду концесије (2017-2046) 622 милиона еура, а у периоду након трансфера (2046-2066) 751 милион еура, све мјерено номиналним цијенама.

Још једном напомињем да је главни бенефит што ће Црна Гора послије 30 година имати у свом власништву енергетски објекат који ће електричну енергију производити из обновљивог извора, а чији је вијек трајања око 100 година.

Пројектом је такође планиран интегрални развој читавог краја, од којих је само један сегмент коришћење воде у сврху добијања електричне енергије.



Да ли је одлучено ђе ће се започети подморски кабал у Црној Гори и куда ће ићи далековод према Пљевљима?

Стратегија развоја енергетике из 2007. као основа развојних пројеката у овој области, дефинисала је опредјељење Црне Горе за повезивање електроенергетског система Црне Горе са окружењем и Италијом. Даље, Просторни план Црне Горе као кровни плански документ, усвојен од стране Скупштине Црне Горе 2008. године је такодје обрадио питање интерконекције и дефинисао да је неопходно: планирати у региону црногорског приморја електроенергетско постројење 400кВ које би било повезано далеководом 400кВ са трафостаницом 400/110 кВ, као и створити предуслове за реализацију пројекта повезивања преносног система Црне Горе и Италије подводним каблом.

Дакле, пројекат подморског интерконективног кабла је своје мјесто нашао у Просторном плану Црне Горе, Стратегији развоја енергетике Црне Горе и Акционом плану, те је на тај начин подстакнуто интересовање инвеститора, попут италијанске компаније Терна, за пројекте у области преноса електричне енергије.

Наравно, у складу са тим, отпочео је и рад на планским документима за овај пројекат. Министарство одрживог развоја и туризма је на основу покренуте тендерске процедуре ангажовало консултантску кућу која припрема Детаљни просторни план који се односи на овај пројекат.

Дакле, стварање просторно-планских предуслова је процес који тражи вријеме и на коме раде стручњаци и тимови специјализовани за питања простора и животне средине који врше детаљне анализе простора, могућих рјешења у погледу његове валоризације и заштите. Овај процес се одвија планираном динамиком и јавност ће о томе бити благовремено и константно обавјештавана.

Очекује се да се нацрт овог документа достави ресорном министарству у наредних десетак дана. Сигурни смо да ће и јавна расправа која ће бити организована о овом документу дати свој допринос у изналажењу што квалитетнијег рјешења.


Каква је надокнада предвиђена за грађане Ластве грбаљске гдје је предвиђена градња трафостанице и да ли ћете им испунити захтјеве, нарочито онај о давању бесплатне струје?

Као што сам већ рекао, израда Детаљног просторног плана је још у току, па је прерано коментарисати било какве захтјеве. По усвајању планског документа, у складу са законским процедурама ће се рјешавати питања од значаја како за успјешну реализацију овог пројекта, тако и за интересе грађана. Имајући у виду значај овог пројекта, вјерујем да ће се наћи заједнички језик и рјешења која ће помирити све заинтересоване стране.