Предсједавање Црне Горе Процесом сарадње у Југоисточној Европи –СЕЕЦП-Хотел Сплендид Будва, 08 април 2011. године

Обраћање министра економије Владимира Каварића

Желим да Вас срдачно поздравим у име Владе Црне Горе и моје лично име. Изузетна ми је част да отварам Министарски састанак за одрживи развој и енергетику у склопу црногорског пресједавања Процесом Сарадње у Југоисточној Европи. Процес сарадње у Југоисточној Европи (Соутх-Еаст Еуропеан Цооператион Процес - СЕЕЦП) покренут је 1996. године у Бугарској на састанку министара иностраних послова земаља Југоисточне Европе. Од 23.јуна 2010. године предсједавање Процесом сарадње у Југоисточној Европи преузела је Црна Гора. СЕЕЦП чини 12 земаља и све су посвећене очувању мира и стабилности и приближавању својих држава европским и евроатлантским структурама кроз одржив и инклузиван економски раст и развој.

Један од основних концепата економике природних ресурса и животне средине јесте концепт одрживости, или одрживог развоја. Упркос различитим интерпретацијама које се у литератури могу наћи, овом концепту данас припада централно мјесто у разматрању другорочне перспективе опстанка и напретка човјечанства. Одрживост, или одрживи развој, се јавља, како као суштински предуслов, тако и као крајњи циљ ефикасне организације бројних људских активности на Земљи, а у посљедње вријеме представља симбиотички приступ концепту зелене економије.

Зелена економија се дефинише као она која ,,емитује мало угљеника, ефикасно користи природне ресурсе и која је социјално инклузивна“. Будуће инвестиције морају бити преусмјерене на обновљиве изворе енергије, јавни саобраћај, енергетску ефикасност, одрживу пољопривреду и мјере за заштиту екосистема и биолошке разноликости. Процјене УН-а за сљедећих 20 година су да ће само инвестиције у енергију премашити 350 милијарди долара, док ће 200 милијарди долара бити уложено у развој и ,,озељењавање“ саобраћајног сектора, а по 134 милијарде долара у секторе грађевинарства и туризма. Више од 100 милијарди долара је намијењено плану за управљање отпадом и водним ресурсима, а 76 милијарди долара за повећање ефикасности у индустрији.

Основни инструмент транзиције свјетских економија ка зеленом расту тиче се трансформације понашања људи и трансформације тржишта рада, односно креирања „зелених послова”, као и јачања потребе за „зеленим” иновацијама и технологијама. Све то је у циљу ублажавања посљедица климатских промјена, смањења емисија гасова стаклене баште, ЦО2 транспорт и складиштења, супституције фосилних горива обновљивим изворима енергије, ефикасније и чистије производње, приступа и производње чисте пијаће воде, очувања квалитета ваздуха и земљишта и сличних активности.

Енергетика је кључна област развоја економије сваке земље посебно имајући у виду да се приближавамо крају производње енергије из фосилних горива. Енергетика такође директно и индиректно утиче на животну средину, али и на раст ГДП-а, пораст запослења, испуњавање основних људских потреба и може се сматрати као привредна грана која утиче на сва три стуба одрживог развоја. Истраживање важности енергетике у контексту одрживог развоја и промоције зелене економије је заједничких циљ свих нас, без обзира да ли долазимо из политичког, струковног, приватног или неког другог миљеа.

Енергетски сектор у Црној Гори је препознат као важан покретач националне економије. Наша енергетска политика је дефинисана Енергетском политиком до 2030. године, Стратегијом развоја енергетике Црне Горе до 2025. године и Акционим планом од 2008. до 2012. године, затим Стратегијом енергетске ефикасности и Акционим планом за енергетску ефикасност 2010-2012. Главни приоритети и кључна стратешка опредјелјенја Енергетске политике су сигурност снабдијевања енергијом, развој конкурентног тржишта енергије и одрживи енергетски развој. Најзначајнија питања се односе на повећање удјела обновљивих извора енергије, промоцију енергетске ефикасности и промовисање инвестиција у датим областима. Обезбјеђење одрживог развоја енергетике темељи се на убрзаном али рационалном коришћењу властитих енергетских ресурса, уз уважавање принципа заштите животне средине, повећања енергетске ефикасности и веће коришћење обновљивих извора енергије, као и на потреби за социо-економским развојем Црне Горе.

Глобално загријавање и климатске промјене незаобилазни су свјетски проблем и опасна пријетња бројним аспектима живота и развоја. Континуирани пораст потрошње енергије, зависности о увозу фосилних горива те њиховим штетним утицајима на животну средину и стандард живота захтјевају брзе и ефикасне мјере, на локалном и глобалном нивоу, које ће имати значајне ефекте у краткорочном и дугорочном временском оквиру. Још битнија је и интензивна сарадња и синергија на регионалном плану. Усвајањем Будванске Зелене декларације на овом Министарском састанку прихватамо да се видљиви резултати и стална побољшања у одрживом коришћењу енергије могу постићи само кроз кохерентну, интегрисану и транспарентну регионалну сарадњу и приступ. Регионална сарадња ће остати један од наших приоритета и доприноса политичкој стабилности и привредном расту што је основни предуслов за привлачење страних директних инвестиција, инклузивни раст и одрживи развој.

Примјеном нових технологија, размјеном искустава и континуираном реализацијом програма, морамо сопственим примјером показати грађанима Црне Горе стварне могућности енергетских и финансијских уштеда, смањења штетнога утицаја на животну средину, спроводити проактивну енергетску политику, размјењивати знања и искуства са земљама у региону и земљама Европске Уније. Признајући да је циљ овог министарског састанка идентификовање регионалних потреба и приоритета, као и утврђивање смјерница и олакшавање усклађивања активности, желим вам успјешан рад.


Хвала на пажњи.