Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за Портал Аналитика

Да би се постигао консензус о Закону о раду, социјални партнери морају бити свјесни економске реалности у Црној Гори, као и значаја инвестиција за будући развој и раст запослености. Свака претјерана заштита радног мјеста у крајњем штети управо већини радника, јер уколико предузећа у кризним годинама не могу да смање број радника и рационализују своју производњу, то обично резултира њиховим затварањем и тако исти радници - остају без посла, навео је Катнић.

Министар финансија др Милорад Катнић најавио је у интервјуу за Портал Аналитика да ће држава ограничити издавање гаранција, а да на ту врсту државне подршке, убудуће, могу рачунати само стратешки пројекти који имају развојну компоненту.

- Фискални простор за задуживање је ограничен и политика за наредни период ће бити смањење јавног дуга и смањење гаранција, како бисмо учинили нашу економију стабилнијом и конкурентнијом. То значи да је ограничен простор за подршку великим инфраструктурним пројектима; држава ће давати државне гаранције само за оне пројекте које су - од стратешког значаја за развој земље и за које није могуће анимирати приватне инвеститоре, рекао је Катнић, истичући да је за стабилност буџета потребне квалитетне директне стране инвестиције.

- Нашој економији је важан сваки еуро инвестиција, а за динамичан развој је потребно много више од 330 милиона еура. Од самог износа је важнија структура и квалитет инвестиција. Држава мора континуирано да ствара системске претпоставке за нове инвестиције, а то значи побољшање укупног институционалног амбијента, објаснио је Катнић, напомињући да сви сегменти друштва морају да раде на побољшању пословне климе.

- Влада је најодговорнија, али и остали сегменти друштва, укључујући синдикат, невладине организације, медије, такође треба да буду партнери. Ово је заједнички циљ и неуспјех не би био минус само за Владу већ - урушавање перспективе за све грађане, сматра министар финансија у разговору за Портал Аналитика.

АНАЛИТИКА: Држава је гарантовала црногорским предузећима преко 300 милиона еура, од чега КАП-у 131 милиона еура, а Жељезари 26 милиона еура. Сматрате ли то опасним по стабилност државног буџета, нарочито у случају активирања гаранција за поменута два предузећа?

КАТНИЋ: Издате гаранције значе фискални ризик и потенцијални трошак. До почетка свјетске финансијске кризе држава је издавала гаранције првенствено за кредитне аранжмане који су имали за циљ реализацију инфраструктурних пројеката. Суочавање са економском кризом подразумијевало је стабилизацију економског система, очување производње и радних мјеста, па је у том циљу држава путем гаранција помогла опстанак и реструктурирање важних компанија. Држава је такође гарантовала кредитне аранжмане Европској инвестиционој банци и Њемачкој развојној банци као подршку јефтинијим и дугорочнијим изворима средстава за мала и средња предузећа. Кроз ову политику је краткорочно стабилизован и подржан индустријски, банкарски и укупан економски систем.

АНАЛИТИКА: А да ли, КАП и Жељезара гаранције сада редовно сервисирају?

КАТНИЋ: Да, тренутно се гаранције уредно сервисирају и крајњи корисници кредита благовремено испуњавају своје обавезе по основу закључених кредитних аранжмана. У Министарству финансија пажљиво пратимо и анализирамо питање гаранција. Анализе и процјене указују да до сада издате гаранције не могу угрозити стабилност фискалног система.


АНАЛИТИКА: Ипак, држава наставља да се задужује. Води ли нас ново задужење еурообвезницама од 180 милиона еура у дужничко ропство?

КАТНИЋ: Видите, буџетски дефицит мора бити финансиран или продајом имовине или задуживањем, уколико држава жели да редовно измирује своје обавезе. Кредибилитет државе такође подразумијева да се сви дугови и све међународне обавезе уредно сервисирају. Како бисмо обезбиједили поштовање Закона о буџету и свих обавеза које из закона произилазе, Министарство финансија је емитовало еурообвезнице, у износу од 180 милиона еура. Највећи дио средстава – више од 120 милиона еура – биће коришћен за сервисирање дуга... Тако ће укупан дуг по основу емисије порасти за мање од 2 одсто БДП у нето износу. Упркос овом повећању, државни дуг Црне Горе ће на крају године износити мање од 45 одсто бруто друштвеног производа. Ово је значајно испод нивоа Мастрихтских правила (гдје је граница одређена на 60 одсто). Показатељи јавног дуга - учешће дуга у БДП-у, дуг по приходима и ниво отплате дуга по БДП-у- показују да је Црна Гора међу најмање задуженим земљама у региону и Европској унији.

АНАЛИТИКА: Имате ли конкретне цифре о задужењу земаља ЕУ?

КАТНИЋ: Наравно да имамо, пажљиво пратимо и анализирамо трендове. Просјечни ниво дуга у земљама еурозоне износи око 84 одсто БДП-а, а на нивоу 27 држава ЕУ око 79 процената БДП-а! У Министарству финансија са пуном свијешћу разумијемо бригу грађана и јавности због повећања задужености и сами свјесни да за малу и отворену економију, подложну спољним шоковима, фискална политика и политика јавног дуга морају бити додатно опрезне и конзервативне. Ипак, не можемо говорити о дужничком ропству и те оцјене не доживљавам као економске и стручне, већ више политичке оцјене које иамју неки други циљ.

АНАЛИТИКА: Добро, али државни дуг је почетком марта, без обвезница, износио 1,258 милијарди еура. С тим у вези, може ли се држава даље задуживати за неке инфраструктурне пројекте попут хидроелектрана, аутопута..

КАТНИЋ: За квалитетне пројекте који могу добити комерцијалну подршку, држава не треба да се задужује нити издаје гаранције! То правило треба да важи и за велике инфраструктурне пројекте. Фискални простор за задуживање је ограничен и политика за наредни период ће бити смањење јавног дуга и смањење гаранција, како бисмо учинили нашу економију стабилнијом и конкурентнијом. То, другим ријечима, значи да ограничен простор за подршку великим инфраструктурним пројектима постоји, али ће се држава задуживати, односно давати државне гаранције само за оне пројекте које су од стратешког значаја за развој земље и за које није могуће анимирати приватне инвеститоре, односно кредиторе.

АНАЛИТИКА: Свједоци смо скока цијена основних животних намирница које озбиљно угрожавају животни стандард наших грађана. Најавили сте да ће бити припремљен пакет мјера за сиромашне.; што под тим подразумијевате, који би били критеријуми?

КАТНИЋ: У свијетлу посљедњих поскупљења која имају утицаја на животни стандард грађана, а посебно најосјетљивијих категорија становништва, Влада је задужила Министарство рада и социјалног старања и Министарство финансија да припреме предлог помоћи за најугроженије.

Тренутно смо у поступку разматрања висине и модела помоћи. Важно је да помоћ буде - циљно усмјерена, јер свака помоћ истовремено значи и трошак. Подсјетићу да је Влада током ове године, кроз различите модалитете, помагала грађане који су посебно тешко погођени негативним економским кретањима. У јануару је Влада донијела одлуку о повећању социјалних давања за 5 одсто, при чему су личне инвалиднине повећане за више од 30 процената. Смањење цијена електричне енергије за домаћинства, које је на снази од априла, требало би да у одређеној мјери додатно смањи финансијски притисак пораста основних животних намирница на домаћинства и стандард грађана.

АНАЛИТИКА: Стандард грађана угрожавају и цијене горива које су највеће у региону. Може ли Министарство финансија нешто предузети како би се максималне малопродајне цијене горива стабилизовале, односно, мијењале једном у три мјесеца?

КАТНИЋ: Одређивање цијене горива једном у три мјесеца може бити административна мјера, али не може ријешити проблем уколико имамо тенденцију раста цијена нафте на међународном тржишту. Анализирамо политику у овој области, али мјере морамо формулисали пажљиво како не бисмо за посљедицу имали несташицу горива и сиву економију. И садашњи начин усклађивања сваких 14 дана, представља врсту корективног фактора за тржиште. Рецимо, уколико цијена нафте на берзи порасте мање од 5 одсто - тада нема усклађивања цијена горива на нашем тржишту, а гориво, које је већ набављено по већим цијенама, и даље се продаје по старим.

АНАЛИТИКА: Вратимо се на одрживост буџета. Црној Гори је потребно минимум 330 милиона еура страних инвестиција за финансијску стабилност, а свједоци смо кампање која се води против инвеститора у Црној Гори. Шта држава може предузети како би се спријечили ефекти негативних кампања?

КАТНИЋ: Нашој економији је важан сваки еуро инвестиција, а за динамичан развој је потребно много више од 330 милиона еура. Од самог износа је важнија структура и квалитет инвестиција. Држава мора континуирано да ствара системске претпоставке за нове инвестиције, а то значи побољшање укупног институционалног амбијента. Владавина права, јасни и недискрециони закони, стабилан фискални и финансијски систем, конкрурентна пореска политика и просторни планови су само неке од важних претпоставки.

У томе је, кључ успјеха: смањење броја процедура, шалтера и времена чекања, уз промијењену свијест и приступ државне администрације је такође дио системског одговора. Само приватне инвестиције могу донијети развој, а све остало је прерасподјела. Зато, сви заједно морамо бити додатно одговорни у свом раду и у својим ријечима ако желимо напредак економије, ново запошљавање и раст животног стандарда. Влада је најодговорнија, али и остали сегменти друштва, укључујући синдикат, невладине организације, медије, такође треба да буду партнери. Ово је заједнички циљ и неуспјех не би био минус само за Владу већ урушавање перспективе за све грађане.

ПОРТАЛ АНАЛИТИКА: Закон о раду узбуркао је страсти на црногорској друштвено-политичкој сцени јер су синдикалне организације најавиле протесте. Може ли се ситуација ријешити консензусом социјалних партнера Владе, Синдиката и послодаваца?

КАТНИЋ: Уколико постоји воља све три стране за постизањем консензуса - наравно да може. Да би се постигао консензус, све стране морају бити свјесне економске реалности у Црној Гори, као и значаја инвестиција за будући развој и раст запослености. Свједоци смо утицаја прекомјерне заштите радног мјеста. Оно што је битно јесте да се од сигурности радног мјеста окренемо ка сигурности запослења, тј. да не постоји сигурност да ће неко радити на једном радном мјесту или за једног послодавца, већ да, у случају да изгуби посао, може да нађе запослење. Свака претјерана заштита у крајњем штети управо већини радника, јер уколико предузећа у кризним годинама не могу да смање број радника и рационализују своју производњу то обично резултира њиховим затварањем и- тиме да исти радници остају без посла. Питање Закона о раду и пажња јавности усмјерена на ово питање није само у Црној Гори. Подсјетићу да је 2007. године Европска комисија лансирала Зелену књигу о реформи тржишта рада, и била оптужена од синдикалних организација да је нарушила и обесмислила социјални дијалог. Министарство финансија ће свакако одговорно заступати ставове који треба да воде новим инвестицијама и новом развоју, а што је у интересу новог запошљавања и свих радника у Црној Гори.

Новинар: Предраг ЗЕЧЕВИЋ

Интервју можете погледати на линку: хттп://www.порталаналитика.ме/економија/тема/24251-гаранције-само-за-стратеке-пројекте.хтмл