Пресс релеасе: Одржан округли сто Улога медија у спровођењу политике заштите животне средине

Мора се још интензивније радити на превазилажењу свих евентуалних препрека у комуникацији са медијима у области заштите животне средине и информисања јавности, а потребно је формирати и интересорско тијело Владиних институција и медија, путем кога би се медији редовно могли информисати о стању у области заштите животне средине, закључци су данашњег округлог стола под називом: „Улога медија у спровођењу политике заштите животне средине”.

Округли сто отворио је Њ.Е. Серђо Барбанти, Амбасадор Републике Италије у Црној Гори, а говорили су и Ивана Војиновић, помоћник министра за животну средину; Ремзи Деј, шеф УСАИД-а за Црну Гору ; Драган Мугоша, ПР савјетник у делегацији ЕУ у Црној Гори; Далиборка Пејовић, директорица Агенције за заштиту животне средине; Маријана Бојанић, уредник на Телевизији Вијести; Војислав Раонић, аутор Стратегије комуникације одрживог развоја; Срна Судар Вилотић, директорица Регионалног центра за животну средину Црна Гора (РЕЦ); Дејан Перунчић, новинар НД Вијести; Оливера Вукадиновић, уредник сателитског програма ТВЦГ; Срђан Ћетковић, представник ОЕБС- а.

Током отварања гђа Војиновић посебно је нагласила: Организовање округлог стола “Улога медија у спровођењу политике животне средине у Црној Гори” у оквиру кампање “”Еколошка нит која нас спаја“ је од великог значаја будући да медији утичу како на развијање еколошке свијести и еколошке културе појединца тако и на подизање нивоа еколошке свијести и културе цјелокупног друштва. Путем штампе, радија, телевизије и Интернета остварује се неформално еколошко васпитање и образовање, јер због комплексности проблема заштите животне средине није довољно да се њиме баве једино породица и/или институције формалног образовања. Кратки садржаји и форме који се путем медија емитују о проблемима и темама које најчешће не постоје у школским програмима значајно доприносе образовању цјелокупне популације земље. А само еколошки едуковани грађани могу на прави начин да се укључе у процес заштите животне средине, прије свега тако што формирају локална еколошка друштва, еколошке покрете, еколошке школе, организују акције и др. и на тај начин врше контролу спровођења закона и утичу на понашање власти на државном и локалном нивоу.

Министарство одрживог развоја и туризма је до сада показивало, а и будуће ће наставити са истом праксом, потпуну отвореност за сарадњу са медијима. На тај начин желимо допринијети да ангажовање медија у развоју еколошке свијести и еколошке културе нашег друштва буде систематизовано, осмишљено и сврсисходно; да поред извјештавања јавности о конкретним догађајима, заједно са медијима учествујемо у фундаменталној еколошкој едукацији. У ери глобалног еколошког умрежавања, образовање и васпитање у области животне средине се постављају као приоритетни задатак, јер најнепосредније утичу на стварање еколошке свијести и еколошког понашања. Зато кампања ,,Еколошка нит која нас спаја'' и представља велики корак напријед у креирању оваквог амбијента.

Гђа Оливера Вукадиновић, уредница сателитског програма Телевизије Црне Горе истакла је значај унапријеђивања сарадње Владе и Владиних институција са медијима нагласивши да: Када питате кроз анкету, ста је одрживи развој, или на примјер, енергетска ефикасност, тачних одговора је мало – значи да и надлежне институције и медији и друштво као цјелина морају много више да раде. И то заједно. Морали би да имају заједничку стратегију, у континуираном промовисању здраве животне средине, одрживог развоја Црне Горе. Заједничко дјеловање је потребно и када су еколошки проблеми и девастације у питању. Да не буду стално на супротним странама. Ако се нађу медији и институције, Влада, на супротним странама, аргументи се морају отворено чути у медијима, тј. у јавности. Морају се сучелити становишта са тачним подацима из аката, уговора, планова, тендера…да се све стави на увид јавности и тражи најбоље рјешење. Ако то не буде остварено, стално ће сумњати једни у друге и затварати се у своје ,,таборе,, и своје интересе. Еколошка Црна Гора биће само на папиру, иако сви знамо да имамо шансу да је остваримо само ако то сви искрено желимо и ако вјерујемо у то. То не значи да су медији, НВО и цивилни сектор ,ако указују на одређене проблеме против развоја ,градње и просперитета друштва.

Г. Драган Мугоша, савјетник за односе са јавношћу у Делегацији ЕУ у Црној Гори истакао је посебно да: Заштита животне средине један је од најзначајнијих и најкомплекснијих изазова са којима се суочава међународна заједница. Климатске промјене, глобално загријавање, управљање отпадом, емисије штетних гасова... утичу на све. Бришу подјелу на моћне и велике силе са једне, и неразвијене земље са друге стране. Подстичу на јединствену и одлучну реакцију. Европска унија је свакако један од најгласнијих поборника унапређења свијести о важности очувања животне средине. Колики значај придаје овом питању, најбоље потврђује податак да се чак 1/3 њеног правног насљеђа односи на област заштите животне средине. Европска унија је прецизно дефинисала заједничка правила и стандарде заштите, очувања и унапређења животне средине, којима се уређују питања уклањања отпада, управљања хемикалијама, нивоа буке, квалитета воде и ваздуха, индустријског отпада итд.

Г. Ремзи Деј, говорећи о свијом искуствима како у области медија тако и у медјунардним организацијама дао је излагање о начинима на које је потребно заинтересовати јавност за област заштите животне средине, нагласивши да: Конкретније, још доста треба урадити на јачању учешћа јавности у процесу доношења одлука у области животне средине да би се медији укључили. Интерактивно учешће у кампањама „Имам право да знам“ и „Имам право да кажем“, заједно са јачањем капацитета НВО и организација грађанског друштва за спровођење таквих кампања, послало би поруку медијима да грађани Црне Горе озбиљно схватају побољшање њиховог односа према природним добрима земље. Осим тога, побољшање законодавства и потпуније спровођење постојећих закона у циљу омогућавања приступа информацијама и јачања капацитета институција на централном и локалном нивоу за потребе успјешне комуникације са јавношћу омогућиће јасније, лакше и ефикасније информисање. Јасне поруке НВО и владиних сектора олакшаће медијима да пишу приче, покрећу здраве дебате и утичу на стварне промјене у понашању.

Више о погледу новинара на дату проблематику дала је, између осталих, и гђа. Маријана Бојанић, уредник на Телевизији Вијести, истакавши да: Суштина приче је – не требе да независне медије и независне новинаре схватите као кочничаре развоја. Треба да грађанима покажете како на основу релевантних научних података доносите стратешке одлуке. А новинари су ту спона између јавних функционера и службеника и јавности. Што новинар са којим разговара јавни функционер више зна о теми разговора – више ће и података добити од саговорника и тиме боље информације прослиједити грађанима. Отворена сарадња је основни предуслов да се крене напријед. Свима је, ваљда, данас јасно да су владин, невладин сектор и медији на врло сличном задатку када је у питању заштита животне средине. Само што је међу нама једна основна али врло велика разлика – државне институције и запослени у њима - од министра или директора неке од надлежних инстуитуција па хијерархијски наниже плаћају грађани и они треба да воде рачуна о јавном инетресу и да раде ствари које јесу у јавном интересу.

Циљ организације округлог стола био је је: Идентификовање начина на које је најбоље комуницирати са јавношћу у области заштите животне средине; идентификовање начина на које је најбоље пласирати теме из области заштите животне средине; утврђивање, добијањем информација из новинарског угла, шта је потребно побољшати у презентацији ове области јавности и медијима као каналу комуникације и преношење искуства у области комуникације са јавношћу на пољу заштите животне средине.