Интервју министра економије др Владимира Каварића Дневном листу „Вијести“ – 01. Мај 2011. године

Како оцјењујете дешавања у ЦГ економији током прва четири мјесеца 2011. године будући да се укупан износ дугова евидентираних у систему платног промета посљедње двије године константно повећава?
На основу тренутно расположивих података за прва три мјесеца 2011. године, може се констатовати да се наставља опоравак привреде и да су одржани услови за динамизирање раста започетог у трећем кварталу прошле године. Свакако да суштински опоравак економије зависи од атрактивности нашег бизнис амбијента. У том дијелу очекујемо резултате већ спроведених активности по питању елиминисања бизнис баријера. Познато је да Црна Гора има прилично добру позицију на многи индексима конкурентности као што је Дуинг бизнис, канадски Фрејзер институт, Индекс глобалне конкурентности... Очекујемо и резултате поводом јачања кредитних активности банака а позитивне су и прогнозе за предстојећу туристичку сезону.

Цијене горива су међу најскупљим у региону. Да ли мислите да у пекарској индустрији има простора за нове предузетнике? Да ли се Влада може одрећи макар неке дажбине коју наплаћује по литру бензина да би се амортизовали нафтни цјеновни удари на привреду и џепове грађана?
Процес формирања цијена нафте и нафтних деривата уређен Уредбом. Према њој, не постоји никакав дискрециони фактор у формирању цијена. Напротив, она зависи искључиво од берзанске цијене, тј. односа еура и долара и државних намета. Влада је прошле недјеље усвојила одлуку да се пекарима, аутопревозницима, прерађивачкој индустрији и грађевинарима снизи цијена еко-дизел горива управо због тога што смо препознали тенденцију раста цијене горива и негативне реперкусије и на животни стандард, и на остале производе. На тај начин покушавамо да одговоримо изазову раста цијена основних животних намирница, чије је поскупљење услиједило због раста цијена нафте. Мјере економске политике ће се и даље усмјеравати на амортизовање негативних ефеката на најугроженије категорије становништва. Осим тога, због актуелних поскупљена горива и прехрамбених производа, Влада је обезбиједила једнократну помоћ од око два милиона еура за најугриженије становнишво.

Влада је недавно изабрала новог члана управе КАП-а. Да ли очекујете да ће представници менаџмента те компаније, имајући у виду повољну цијену метала на берзи, коначно почети да редовно измирују доспјеле обавезе према банкама и ЕПЦГ?
Комбинат алуминијума Подгорица оптерећују високи дугови према банкама и неријешено питање дугорочног снабдијевања електричном енергијом. Управа КАП-а ради на изналажењу економског модела уз дугорочно одрживо пословање, који ће омогућити компанији стабилност. То би требало да буде приоритет, посебно ако се зна да се Влада Црне Горе јасно опредијелила да неће више више давати субвенције КАП-у.

У борду КАП-а именовали веома способног инжињера Н.Дожића који је у вријеме великих штрајкова у тој компанији својевремено са свега неколико десетина људи одржавао производњу. Да ли се у Влади сада можда размишља о евентуалном плану Б за КАП уколико руски партнери опет не буду поштовали Уговор о поравнању из новембра 2010. године или по истеку субвенција за струју једноставно оду? Да ли ћете и када покренути формални опозив предсједника борда и извршног директора КАП-а Вјачеслава и Леонида Крилова који ј нијесу били у стању да припреме адекватан бизнис план компаније?
Управо такве рефененце су нас и опредијелиле при избору члана управе.
Мишљења смо да позитивну ситуацију на тржишту алуминијума треба искористити што подразумијева и изналажење дугорочних рјешења али и одговорност оних који су допринијели усложњавању и негативној компликацији финансијске ситуације у КАП-у. По том питању Влада Црне Горе има званичан став и није га промијенила. Свакако да позитивна коњуктура на тржишту и програм реструктурирања оставља простор и за алтернативна сценарија. Влада Црне Горе је и досад показивала интерес да очува КАП и на том фону ће и даље наставити.

Имате ли информацију да ли на рачунима Жељезаре (у земљи и иностранству) уопште има новца од 26,3 милиона еура кредита које је претходна управа те компаније прошле године повукла од Цредит Сwиса? Шта се десило са тим новцем, да ли је МНСС куповао опрему? Имате ли информацију како је потрошен тај новац? Да ли је евентуално купљена опрема у власништву Жељезаре или МНСС-а?
Стечај је ситуација када се подвлачи црта и у надлежности стечајног управника је да препозна све обавезе и потраживања и дефинише њихов степен.
У погледу даљег односа између Жељезаре Никшић и Цредит Суиссе-а, Министарство финансија је покренуло разговоре ради дефинисања постојећих обавеза по овом кредитном аранжману.
Кредитна средства која је добила Жељезара коришћена су за исплату зарада радницима, отпремнине, исплата добављача, електрична енергија, набавка обртних средстава-сировина за производњу; инвестиције у нову опрему; извођачки-грађевински радови и уградња нове опреме и сл. Свакако да сва затечена имовина улази у стечајну масу.

Недавно су почели преговори о приступању ЕФТА-и. Шта то значи за Црну Гору?
Нужност отворености је позната, посебно за мале економије као што је Црна Гора. Потписивањем овог уговора, Црна Гора ће постати најотворенија земља у овом дијелу свијета. Наиме, поред Споразума о слободној трговини са чланицам ЕФТА (Исланд, Линхештајн, Норвешка и Швајцарска), Црна Гора је потписница и споразума ЦЕФТА, ЦЕИ И др а осим Србије, Црна Гора је једина земља у регион која има потписан Уговор о слободној тговини са Русијом. У завршној фази су преговори са Бјелорусијом и Казахстаном који заједно са Русијом чине цариснку унију.
Све то даје Црној Гори посебан квалитет И атрактивност за улагања.

У припреми су и измјене Закона о привредним друштвима. Шта ће то значити за привреднике?
Измјене овог закона представљају још једна напор у правцу елиминисања бизнис баријера. Измјенама је предвиђено елиминисање уочених непрецизности у одређеним поступцима у одлучивању на скупштини акционара, повећање транспарентности у поступку реструктурирања и унапређење пословног амбијента елиминисањем најизраженијих препрека за бизнис. Усаглашавањем Закона са директивама ЕУ постигнуто је да поступци реструктурирања (спајање и подјеле) буду транспарентнији, како за акционаре друштва, тако и за повјериоце; да се степен информисаности акционара подигне на још већи ниво; учешће акционара на скупштини акционара да буде ефикасније и боље уреди правни режим стицања сопствених акција.