Интервју министра економије др Владимира Каварића Дневном листу „Побједа“ – 01. Мај 2011. године

Да ли је тачна информација да се у Министарству економије одржао састанак са представницима Електропривреде и КАП-а око дуга за струју ЕПЦГ? Ако јесте молим Вас да нам саопштите исход договора и став Министарства у ком правцу ствари треба рјешавати?
Комуникација са најзначајнијим привредним субјектима је континуирана активност. Свакако да таква комуникација постоји и када су у питању модалитети даље сарадње ових компанија и динамика исплате заосталих дугова КАП-а.
И лаицима је свакако јасно да је питање снабдијевања електричном енергијом од суштинског значаја за опстанак компаније па су сви напори усмјерени на изналажењу рјешења које ће бити прихватљиво за обје стране.

Када ће на функцију ступити нови представник Владе у Одбору директора КАП-а и да ли оцекујете да коначно буде усвојен бизнис план за Комбинат алуминијума?
Представник Владе у Одбору директора КАП-а биће изабран на првој сједници Скупштине акционара која је заказана за почетак маја. Питање усвајања бизнис плана је питање на коме инсистирамо како Влада Црне Горе тако и парламент. Цијенимо да је усвајање квалитетног и одрживог бизнис плана од највећег значаја за пословање компаније И очекујемо да ћемо ускоро бити у прилици да га разматрамо.

Како коментарисете то сто производњу у Зељезари покреце бизнисмен Миодраг Дака Давидовиц. Да ли оцекујете да це Влада поново имати троска из овог аранзмана- односно платити порезе, доприносе…?
Покретање производње у процесу стечаја представља одговорност стечајног управника.
У ситуацији у којој се Жељезара налази сматрамо да је свака иницијатива која ће помоћи да се одржи производња у стечају а у складу са Законом о стечају добродошла. Око трошкова по основу пореза и доприноса, сигуран сам да ће се Министарство финансија управљати најбољим интерсом компаније и запослених у њој.
Познато је да је стечај најбољи начин да се проблеми коначно до краја идентификују како би се створили услови за успјешније пословање компаније.

Какав је став МНСС-а поводом увођења стечаја?
По Закону о стечају, суспендована су управљачка права али свакако да ће МНСС имати прилику да искаже своје ставове кроз стечајни поступак И комуникацију са стечајном управом. Сада је права прилика да се провјере сви аспекти везано за досадашње пословање компаније, као и дефинисање свих права, обавеза и одговорности које произилазе из стечајног поступка.

Недавно сте најавили оснивање Управе за инспекцијске послове. Шта би то значило за крајњег корисника?
Основни бенефит је смањење бизнис баријера. Предузетници ће имати обавезу само према једном инспекцијском органу и по том основу ће имати значајно смањење административних трошкова. Постоје уштеде и у времену и у процедури. Такође, бенефити се очекују и са становишта државе. Они произилазе из професионалзиације и соецијализације. Очекује се и уштеда по питању запошљавања, јер ће сада поједине различите послове који захтијевају висок степен експертизе обављати исти људи.

Скупштина је усвојила Закон о регионалном развоју. Који је значај Закона и које су новине?
Оно што је био наш циљ у стварању овог закона је да се створи основ за координацију активности у спровођењу политике регионалног развојан уз припрему стратешких развојних планова на локалном нивоу и њихово усклађивање са стратешким развојним документима вишег реда. На тај начин би се повећао апсорпциони капацитет јединица локалне самоуправе и органа државне управе у коришћењу средстава из европских фондова. Кроз утицај развојних пројеката и спровођења Стратегије регионалног развоја на животни стандард грађана, нарочито у мање развијеним општинама и редовно извјештавање и утврђивање степена развијености и степена конкурентности надамо се да ће доћи до смањења негативног демегорафског тренда сјеверних општина.
Новине у овом закону су, прије свега, увођење јединствене методологије за израду стратешких планова развоја јединица и њихово усклађивање са Стратегијом регионалног развоја и другим планским документима вишег реда, увођење индекса развиености на основу кога се утврђује степен развијености јединица локалне самоуправе и врши њихово разврставање и увођење индекса конкурентности на основу кога се утврђује степен конкурентости јединица локалне самоуправе и врши њихово разврставање. Посебно бих нагласио увођење електронске базе о развојним пројектима као важног инструмента координације у спровођењу политике регионалног развоја. Закон предвиђа и оснивање партнерског савјета за регионални развој као савјетодавног тијела који даје преопруке за утврђивање приоритета у реализацији развојних пројеката.