Интервју министра економије др Владимира Каварића Дневном листу „Дан“ – 01. Мај 2011. године

Будући да је покренут стечај у Жељезари, на који начин ће се Влада укључити у ту причу? Како ће се рјешавати социјални програм за раднике Жељезаре?
Познат је став Владе Црне Горе да Жељезара треба да опстане без обзира на тренутног власника И управљачку структуру. Стечај је сада реалност и управљачка права су у рукама стечајног управника. Такође знамо и да стечај може да представља нову шансу за сваку компанију. Ту шансу треба искористити за санацију компаније. Суштински дио тог процеса јесте и социјални програм за раднике. Познат је став Владе дас ви радници из великих металских комплекса заслужују исти третман, без обзира да ли се ради о КАП-у, Рудницима боксита или Жељезари.

Да ли сте имали комуникацију са власницима Жељезаре, представницима МНСС-а, након уводјења стечаја? Како је управа реаговала на стечај?
Ако се има у виду да је стечајни поступак у току и да стечајна управа врши ревизију досадашњег пословања компаније, суштинска комуникација се врши на релацији стечајни управник-повјериоци.

Да ли је влада разматрала могућност да никшићки бизнисмен Миодраг Дака Давидовић покрене производњу у Жељезари?
То није питање за Владу, већ за стечајног управника, а став Владе је да све што је у складу са Законом о стечају и што је у интересу Жељезаре Никшић и њених повјерилаца треба охрабрити.

Какво је сада стање у Комбинату алуминијума и Рудницима боксита?
С обзиром на то да се цијена алуминијума креће око 2,7 хиљаде УСД по тони и да је путем социјалног програма смањен број запослених на 1,3 хиљаде, створена су претпоставке за позитивније пословање.
Оно што оптерећује КАП су високи дугови према банкама И неријешено питање дугорочног снабдијевања електричном енергијом. Управа КАП-а мора да ради на налажењу рјешења за економски дугорочно одрживо пословање које ће омогућити стабилност И ускоро очекујемо конкретне предлоге по том питању.

Да ли сте са представницима КАП-а разматра покретање производње у глинице, што би доринијело опоравку Боксита?
Мишљења смо да управа КАП-а у наредном периоду треба да размишља на који начин како би поново била исплатива набавка боксита из Рудника и размотри отварање фабрике глинице, као основног инпута у производњи алуминијума и покрене његова производња за потребе Комбината.
Важан аспект у овом питању је очување животне средине прије покретања производње глинице.

ЕН плус група је отворила канцеларију у Подгорици да ли су Вас контактирали, везано за обезбједјење електричне енергије за Комбинат?
Питање које се налази у основи инцијативе ЕН плус групе је питање које највише оптерећује ову компанију. Неопходно је пронаћи најбољи и најповољнији дугорочни начин снабдијевања КАП-а електричном енергијом. Влада Црне Горе је донијела одлуку да након договореног периода, неће више давати субвенције КАП-у за те намјене. То је један од највећих изазова са којима ће се ова компанија суочити И сматрам да је свака иницијатива за дугорочно рјешавање тог проблема добродошла.

Будући да се најављује да ће Црна Гора бити извозница стује, који пројекти ће допринијети да то буде најприје остварено?
У циљу валоризације расположивих енергетских ресурса, интензивно се ради на реализацији пројеката изградње нових производних електроенергетских објеката као што су хидроелектране на Морачи, мале хидроелектране на већем броју малих водотока И вјетроелектране на локалитетима Можура и Крново…
У плану је и валоризација водног потенцијала ријека Комарнице И Требишњице и договор око Билећког језера.
Такође предузимамо активности за валоризацију других енергетских ресурса, као што су угаљ, биомаса, сунчева енергија. Планирамо да поново покренемо пројекат Маоче, који подразумијева експлоатацију угља из басена Маоче и изградњу термолектране укупне снаге 500 МW.
С обзиром на процјену да Црна Гора располаже значајним резервама нафте и природног гаса, планирамо да ускоро покренемо и пројекат истраживања нафте и гаса у црногорском подморју, у складу са Законом о истраживању и производњи угљоводоника, који је усвојен у јулу ове године.

Што бисте одговорили критичарима пројекта градње хидроелектрана на Морачи?
Не мисли да би требало “одговарати критичарима” пројекта већ сматрам да је свака добронамјерна критика покретачка снага извршне власти. Чињеница је да Црна Гора 30 година није изградила ниједан нови велики енергетски објекат и да озбиљно заостаје у том погледу и у окружењу и шире. Пројекат изградње ХЕ на Морачи је у фази припрема понуда и више пута сам нагласио да од квалитета припремљених понуда зависи и реализација пројекта И наш коначан став ће зависити управо од тога.

Да ли је утврђена локација за трафостаницу на коју ће бити прикључен подморски кабал са Италијом и траса далековода од Тивта до Пљеваља?
Министарство одрживог развоја и туризма је ангажовало конзорцијум фирми у циљу припреме Детаљног просторног плана који се односи на овај пројекат. Бас тај плански документ ће понудити одговоре који се односе на локацију за трафостаницу и конверторско постројење, као и трасу далековода од црногорског приморја до Пљеваља.

Да ли држава припрема пакет мјера за постицање енергетске ефикасности, на примјер, смањења ПДВ-а?
Мислим да је у области енергетске ефикасности такође одрађен значајан посао. Издвојио бих свакако пројекат рекоснтрукције школа и болница из кредита Свјетске банке у износу од 6,5 милиона еура чија је реализација у току. У припреми је и пројекат реконструкције школа из кредита КфW-а у износу од 12,5 милиона еура.
Што се тиче самих подстицаја у припреми је пројекат субвенције каматних стопа, за куповину соларних система за добијање топле воде преко локаних банака. Цијели износ донације УНЕП-а од милион долара бице употријебљен за смањење каматних стопа на кредите за ову намјену т то до 0 %. Одабране су двије банке, НЛБ И Хyпо Алпе Адриа, а у току је тендер за добављаче и инсталатере опреме.
Иницијатива за смањење ПДВ-а у ову сврху је јос раније била покренута према Министарству финансија, али је усљед економске кризе она обустављена. Намјера Министарства економије је да у наредном пеиоду опет покрене такву иницијативу, али не за укидање ПДВ-а, вец за преливање дијела средстава наплаћених по основу ПДВ-а на такву опрему и материјале у Фонд за енергетску ефикасност. Из Фонда би се од тих средстава касније финансирали пројекте енергетске ефикасности у јавном сектору или локалним самоуправама

Каква је Ваша политика у области малих и средњих предузећа?
Неспорно је да мала и средња предузећа доприносе развоју конкурентности једне економије, новом запошљавању, расту друштвеног бруто производа, супституцији увоза, јачању извоза и унапрјеђењу међународног пословања, извор су иновација, а доприносе и равномјернијем регионалном развоју.
Циљеви које смо поставили су врло амбициозни и прецизно кванитфиковани и подразумијевају побољшање пословног окружења, јачање финансијске подршке, јачање конкурентности МСП и промоција предузетништва као и подршка почетницима у бизнису – старт уп.
О томе да ли ће наша политика у овој области бити успјешна зависиће од циљева које смо одредили а то су повећања броја малих и средњих предузећа за 25 одсто, повећање броја запослених у МСП за 17 одсто, повећање учешћа МСП у укупном извозу на 35 одсто као и достизање учешћа МСП у ГДП, укупним инвестицијама, промету, профиту и бруто додатој вриједности на ниво од 50 одсто.