Пита Мирослав Зекић

Питање:

Пред референдум је од стране ЦБЦГ тражено од штедиша Инос банке да доставе податке, и да ће одмах послије побједе то питање бити ријешено, односно штедише обештећене, што је и једна од обавеза пред улазак у ЕУ (обештећење дугова према грађанима). Желио бих да питам докле се дошло са овом ствари?

Одговор:

Поштовани г-дине Зекићу,

У вези са Вашим питањем о начину исплате девизних средстава положених код штедно кредитне и мјешовите штедионице "Инос" Параћин, обавјештавамо Вас да су, у складу са Законом о исплати девизних средстава грађана положених код Дафимент банке АД Београд и Банке приватне привреде ДД Подгорица, положених преко предузећа Југоскандик ДД Београд ("Службни лист ЦГ", број 21/08) прописани услови, начин и рокови исплате неисплаћених орочених девизних средстава, за грађане са пребивалиштем у Црној Гори.

Штедионице, штедно-кредитне организације, штедно-кредитне задруге нијесу никада имале статус банке, тако да се девизна средства грађана која су депонована код ових правних лица не могу третирати као штедња, за коју гарантује држава. Такође, Народна банка Југославије је у септембру 1993. године, забранила рад штедионици "Инос" Параћин, а Трговински суд у Крагујевцу отворио стечајни поступак, који је уступљен Трговинском суду у Нишу. За све информације о могућностима наплате потраживања од Инос штедионице, упућујемо Вас да се обратите Трговинском суду у Нишу.

С поштовањем,

ПОМОЋНИК МИНИСТРА
Борис Бушковић