- Влада Црне Горе
Предсједник Владе Игор Лукшић учествовао на Форуму...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе Игор Лукшић учествовао на Форуму за дијалог са представницима цивилног друштва
Објављено: 13.05.2011. • 16:39 Аутор: биро
Поштоване представнице женских невладиних организација,
Дозволите ми најприје да вас поздравим и изразим задовољство што сам данас са вама и што је ово прилика да размијенимо мишљења на тему Европске интеграције и родна равноправност.
Вјерујем да су овакви сусрети добар начин да дамо допринос испуњавању наших европских, али, прије свега, цивилизацијских обавеза које се односе на адекватан и равноправан положај жене у друштву.
Осврнућу се само укратко на тему, јер данас сам овдје да бих саслушао Ваше сугестије и предлоге.
Не сумњам да ће бити и критичких тонова. Но, убијеђен сам да ће наш данашњи рад бити конструктиван, а као предсједник Владе обећавам сопствени допринос раду форума који је успостављен као механизам сарадње Владе и невладиних организација, што ме посебно радује.
Поштоване,
Црна Гора је у потпуности опредијељена остварењу и заштити људских права и слобода, а нарочито посвећена успостављању родне равноправности и једнаких могућности за мушкараце и жене.
Основни постулат за стварање амбијента једнаких могућности подразумијева учешће свих чланова друштва, жена и мушкараца, у свим областима јавног и приватног живота, како би на свеобухватан начин допринијели економском, политичком и културном развоју друштва у цјелини.
Иако је тај принцип признат као аутентичан израз демократских идеала, он одсликава стремљење да се обезбиједи напредак и просперитет неке заједнице. Рећи ћу вам и да је тај задатак Црна Гора себи зацртала на путу европских интеграција, посебно ако имамо у виду да нешто више од половине популације у Црној Гори, тачније 51%, чине жене.
Лично ми није близак појам неравноправности, али сам свјестан чињенице да је баштина патријахалног друштва, свакако, утицала да постоје и они који мисле другачије.
Но, вјерујем да су ово питања која прате свеукупни развојни и транзициони процес Црне Горе на путу даљих евроатлантских интеграција, а посебно су условљена економским напретком наше земље, а самим тим јачим и економским полажајем жена.
Истовремено, убијеђен сам да све што радимо на унапређењу пословног амбијента, привлачењу инвеститора, покретању компанија и нових радних мјеста, широм отвора врата нових могућности за жене – да оплемене послове, искористе своја знања и вјештине у креирању радног амбијента и буду равноправни, и што да не, доминатни чланови једног слободног економског друштва какво Црна Гора треба да буде.
Формално-правно гледано, мада може зазвучати као фраза, у Црној Гори жене уживају сва права подједнако као и мушкарци, јер им то гарантује Устав Црне Горе, његујући принцип родне равноправности и политику једнаких могућности за све.
Уставне одредбе су даље разрађене низом законских рјешења која обезбјеђују равноправност жена у свим сферама живота и рада. И коначно, Закон о родној равноправности предвиђа ефикасне механизме за постизање пуне равноправности мушкараца и жена у Црној Гори.
Са друге стране, захваљујући успостављању институционалних механизама за родну равноправност у Црној Гори, као што је управо овај, као и активностима невладиних организација, повећан је степен информисаности и знања јавности о питањима жена и њиховог равноправног учешћа у друштву.
Рећи ћу и да су, у протеклом периоду Влада и друге институције, спровеле велики број активности које имају за циљ поштовање принципа родне равноправности, и то у различитим областима почев од образовања, здравља, борбе против насиља над женама до повећања учешћа жена у политици и снажења њиховог економског статуса.
Но, упркос стварању свих законских претпоставки и свим напорима које предузимамо морамо се запитати да ли је то довољно и шта још можемо да урадимо?
Разлог за такав упит је престојећи, врло захтјеван период који се односи на сљедећу фазу европских, али и атлантских интеграција, у којој је улога сваког члана црногорског друштва подједнако важна и којој су нам потребни сви расположиви капацитети.
Вјерујем, да и у наредној фази, која ће подразумијевати добијање датума преговора, улога жена као чланова преговарачког тима биће више него значајна, али и њихова улога у компанијама која ће примјењивати европске стандарде, потом, можда, најзначајнија улога мајке која ће код своје дјеце подстицати и његовати европске вриједности.
То су разлози који, упркос постигнутим промјенама и напретку, значе да нам предстоји још доста посла на постизању стварних услова за остваривање једнаких могућности за оба пола.
И то не подразумијева нашу посвећеност стварању законских предуслова, јер их добрим дијелом већ имамо, него и креирање одговарајућег амбијента у друштву, што подразумијева и процес промјене свијести, што то је увијек дуготрајно.
Ипак, охрабрују показатељи који указују да се жене све више образују у Црној Гори, да је велики број запослених у појединим областима, као што су здравство, школство, трговина, па и државна управа, те другим дјелатностима.
Поред тих података, нема мјеста задовољству садашњим учешћем жена на мјестима одлучивања. Зато дајем пуну подршку њиховој већој заступљености у извршној власти, у Парламенту, јер на тај начин дајемо допринос политичком оснаживању жена у црногорском друштву. У будућем периоду видим их на на све више позиција, прије свега, у Влади.
Отворићемо данас вјерујем и питање насиља над женама, које је препознато као најчешћи глобални облик кршења женских људских права.
У том смислу, желим да подсјетим да је препознајући овај проблем Одлуком Владе Црне Горе 2010. година проглашена годином борбе против насиља у породици, а наша и очекивања, али и јавности су велика су од Стратегије за борбу против насиља у породици.
Толико у уводном дијелу. Желим сада да вас позовем на отворену дискусију и да нагласим да то што сам данас са вама надам се шаље једну снажну политичку поруку да ова Влада није само декларативно посвећена овим циљевима, већ да успостављањем партнерстава и активизмом невладиних организација можемо да допринесемо да сва ова питања институционално буду ријешена у складу са најбољом међународном праксом и искуствима земаља са најстаријим демократијама.
Захваљујем за пажњу.
Игор Лукшић, предсједник Владе Црне Горе
Дозволите ми најприје да вас поздравим и изразим задовољство што сам данас са вама и што је ово прилика да размијенимо мишљења на тему Европске интеграције и родна равноправност.
Вјерујем да су овакви сусрети добар начин да дамо допринос испуњавању наших европских, али, прије свега, цивилизацијских обавеза које се односе на адекватан и равноправан положај жене у друштву.
Осврнућу се само укратко на тему, јер данас сам овдје да бих саслушао Ваше сугестије и предлоге.
Не сумњам да ће бити и критичких тонова. Но, убијеђен сам да ће наш данашњи рад бити конструктиван, а као предсједник Владе обећавам сопствени допринос раду форума који је успостављен као механизам сарадње Владе и невладиних организација, што ме посебно радује.
Поштоване,
Црна Гора је у потпуности опредијељена остварењу и заштити људских права и слобода, а нарочито посвећена успостављању родне равноправности и једнаких могућности за мушкараце и жене.
Основни постулат за стварање амбијента једнаких могућности подразумијева учешће свих чланова друштва, жена и мушкараца, у свим областима јавног и приватног живота, како би на свеобухватан начин допринијели економском, политичком и културном развоју друштва у цјелини.
Иако је тај принцип признат као аутентичан израз демократских идеала, он одсликава стремљење да се обезбиједи напредак и просперитет неке заједнице. Рећи ћу вам и да је тај задатак Црна Гора себи зацртала на путу европских интеграција, посебно ако имамо у виду да нешто више од половине популације у Црној Гори, тачније 51%, чине жене.
Лично ми није близак појам неравноправности, али сам свјестан чињенице да је баштина патријахалног друштва, свакако, утицала да постоје и они који мисле другачије.
Но, вјерујем да су ово питања која прате свеукупни развојни и транзициони процес Црне Горе на путу даљих евроатлантских интеграција, а посебно су условљена економским напретком наше земље, а самим тим јачим и економским полажајем жена.
Истовремено, убијеђен сам да све што радимо на унапређењу пословног амбијента, привлачењу инвеститора, покретању компанија и нових радних мјеста, широм отвора врата нових могућности за жене – да оплемене послове, искористе своја знања и вјештине у креирању радног амбијента и буду равноправни, и што да не, доминатни чланови једног слободног економског друштва какво Црна Гора треба да буде.
Формално-правно гледано, мада може зазвучати као фраза, у Црној Гори жене уживају сва права подједнако као и мушкарци, јер им то гарантује Устав Црне Горе, његујући принцип родне равноправности и политику једнаких могућности за све.
Уставне одредбе су даље разрађене низом законских рјешења која обезбјеђују равноправност жена у свим сферама живота и рада. И коначно, Закон о родној равноправности предвиђа ефикасне механизме за постизање пуне равноправности мушкараца и жена у Црној Гори.
Са друге стране, захваљујући успостављању институционалних механизама за родну равноправност у Црној Гори, као што је управо овај, као и активностима невладиних организација, повећан је степен информисаности и знања јавности о питањима жена и њиховог равноправног учешћа у друштву.
Рећи ћу и да су, у протеклом периоду Влада и друге институције, спровеле велики број активности које имају за циљ поштовање принципа родне равноправности, и то у различитим областима почев од образовања, здравља, борбе против насиља над женама до повећања учешћа жена у политици и снажења њиховог економског статуса.
Но, упркос стварању свих законских претпоставки и свим напорима које предузимамо морамо се запитати да ли је то довољно и шта још можемо да урадимо?
Разлог за такав упит је престојећи, врло захтјеван период који се односи на сљедећу фазу европских, али и атлантских интеграција, у којој је улога сваког члана црногорског друштва подједнако важна и којој су нам потребни сви расположиви капацитети.
Вјерујем, да и у наредној фази, која ће подразумијевати добијање датума преговора, улога жена као чланова преговарачког тима биће више него значајна, али и њихова улога у компанијама која ће примјењивати европске стандарде, потом, можда, најзначајнија улога мајке која ће код своје дјеце подстицати и његовати европске вриједности.
То су разлози који, упркос постигнутим промјенама и напретку, значе да нам предстоји још доста посла на постизању стварних услова за остваривање једнаких могућности за оба пола.
И то не подразумијева нашу посвећеност стварању законских предуслова, јер их добрим дијелом већ имамо, него и креирање одговарајућег амбијента у друштву, што подразумијева и процес промјене свијести, што то је увијек дуготрајно.
Ипак, охрабрују показатељи који указују да се жене све више образују у Црној Гори, да је велики број запослених у појединим областима, као што су здравство, школство, трговина, па и државна управа, те другим дјелатностима.
Поред тих података, нема мјеста задовољству садашњим учешћем жена на мјестима одлучивања. Зато дајем пуну подршку њиховој већој заступљености у извршној власти, у Парламенту, јер на тај начин дајемо допринос политичком оснаживању жена у црногорском друштву. У будућем периоду видим их на на све више позиција, прије свега, у Влади.
Отворићемо данас вјерујем и питање насиља над женама, које је препознато као најчешћи глобални облик кршења женских људских права.
У том смислу, желим да подсјетим да је препознајући овај проблем Одлуком Владе Црне Горе 2010. година проглашена годином борбе против насиља у породици, а наша и очекивања, али и јавности су велика су од Стратегије за борбу против насиља у породици.
Толико у уводном дијелу. Желим сада да вас позовем на отворену дискусију и да нагласим да то што сам данас са вама надам се шаље једну снажну политичку поруку да ова Влада није само декларативно посвећена овим циљевима, већ да успостављањем партнерстава и активизмом невладиних организација можемо да допринесемо да сва ова питања институционално буду ријешена у складу са најбољом међународном праксом и искуствима земаља са најстаријим демократијама.
Захваљујем за пажњу.
Игор Лукшић, предсједник Владе Црне Горе
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?