ИНТЕРВЈУ МИНИСТРА ЕКОНОМИЈЕ ДР ВЛАДИМИРА КАВАРИЋА АГЕНЦИЈИ »МИНА“ – 21. МАЈ 2011.

1. Да ли Влада остаје при захтјеву да се смијени предсједник Одбора директора Комбината алуминијума Подгорица, Вјачеслав Крилов? Да ли ћете тражити да та функција припадне представнику Владе у Одбору директора Комбината алуминијума?
Влада се јасно опредијелила да они који су допринијели усложњавању и негативној компликацији финансијске ситуације у КАП-у треба да одговарају. По том питању Влада Црне Горе има званичан став и није га промијенила. Наша очекивања од представника ЦЕАЦ-а у Одбору директора компаније је да се на конститутивној сједници одреде позитивно према нашем захтјеву и да за мјесто Предсједника одбора предложе новог кандидата. Што се тиче кадровског ријешења, према акционарском уговору, кандидата за то мјесто као и за мјесто извршног директора предлаже ЦЕАЦ, а представник Владе има право вета на његов избор и ми ћемо се у потпуности понашати према Акционарском уговору.

2. Очекујете ли да ће Комбинат алуминијума редовно измиривати обавезе према кредиторима? Шта у случају да не буде тако и уколико буде неопходно активирање државне гаранције?
Свакако да су високи дугови према банкама оптерећујући фактор у пословању КАП-а уз неријешено питање дугорочног снабдијевања електричном енергијом. Имајући у виду да се Влада Црне Горе јасно опредијелила да неће више давати субвенције овој компанији сматрам да би приоритет менаџмента КАП-а морало да буде тражење економског модела за дугорочно одрживо пословање, који ће омогућити компанији стабилност. У случају активирања гаранција ми ћемо предузети све мјере заштите које су дефинисане Уговором о поравнању и Акционарским уговором. Оно што нас охрабрује су позитивни трендови када је у питању тржиште алуминијума које би свакако требало искористити.

3. Шта ће бити са Рудницима боксита и да ли том предузећу пријети стечај или ликвидација с обзиром на честе обуставе производње?
Кроз наше представнике у борду директора инсистира се на тражењу тржишних рјешења за опстанак предузећа кроз реализацију постојећих уговора и евентуално склапање нових као и рјешавање проблема неизмирених потраживања. То је једини прави начин за реализацију наших рудних потенцијала као и дугорочну одрживост фирме.

4. Да ли Жељезара Никшић има перспективу? Очекујете ли успјешну реорганизацију Жељезаре кроз стечај? Има ли страних инвеститора који су заинтересовани за преузимање Жељезаре?
Наш циљ је да Жељезара буде економски одржива. Сматрам да се кроз стечајни поступак могу обезбиједити неопходне претпоставке за то. Стечај је, наиме, права прилика да се предузеће ослободи свих баласта. Стечајни управник ће одлучити о конкретном сценарију по питању организовања производње и евентуалне продаје.

5. Да ли је Миодраг Давидовић тражио повластице од државе да би преузео Жељезару?
Компанију у стечајном поступку води стечајни управник и према нашим информацијама он склапа уговоре о пословно-техничкој сарадњи који су у интересу Жељезаре а такође и доноси одлуке о будућем сценарију који се тиче судбине Жељезаре. У складу са тим није било никаквих захтјева према Влади везано за пословно-техничку сарадњу.

6. Ускоро се очекује да се Скупштина одреди према измјене Закона о привредним друштвима. Шта ће то значити за привреднике?
Прије свега смањење бизнис баријера. Измјенама је предвиђено елиминисање уочених непрецизности у одређеним поступцима у одлучивању на скупштини акционара, повећање транспарентности у поступку реструктурирања и унапређење пословног амбијента елиминисањем најизраженијих препрека за бизнис.

7. Које мјере се предузимају за постицање енергетске ефикасности?
Издвојио бих пројекат рекоснтрукције школа и болница из кредита Свјетске банке у износу од 6,5 милиона еура чија је реализација у току. У припреми је и пројекат реконструкције школа из кредита КфW-а у износу од 12,5 милиона еура.
Такође је у припреми пројекат субвенције каматних стопа, за куповину соларних система за добијање топле воде преко локаних банака. Цијели износ донације УНЕП-а од милион долара бице употријебљен за смањење каматних стопа на кредите за ову намјену т то до 0 %. Одабране су двије банке, НЛБ И Хyпо Алпе Адриа, а у току је тендер за добављаче и инсталатере опреме.

8. Који су стратешки правци у развоју малих и средњих предузећа у Црној Гори?
Прије свега побољшање пословног окружења, јачање финансијске подршке, јачање конкурентности МСП и промоција предузетништва као и подршка почетницима у бизнису – старт уп. Наши циљеви су повећање броја малих и средњих предузећа за 25 одсто, повећање броја запослених у МСП за 17 одсто, повећање учешћа МСП у укупном извозу на 35 одсто као и достизање учешћа МСП у ГДП, укупним инвестицијама, промету, профиту и бруто додатој вриједности на ниво од 50 одсто.