Саопштење поводом међународног дана биодиверзитета

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 22. мај за Међународни дан биодиверзитета у циљу подизања свијести и повећања разумијевања значаја његовог очувања и одрживог коришћења, а ова година је од стране Скупштине проглашена међународном годином шума. 

Биодиверзитет је под великим притиском различитих фактора угрожавања и многе биолошке врсте су угрожене у већем или мањем степену, на прагу су нестајања, или су чак заувијек изгубљене.

Због тога је на самиту УН о заштити животне средине и одрживом развоју (Рио де Жанеиро, 1992. године), усвајањем Конвенције о биолошкој разноврсности остварен општи консензус да је биодиверзитет, који нам обезбјеђује не само материјална богатства већ и духовно здравље, темељ здраве животне средине и одрживог развоја и да његова заштита и одрживо коришћење треба да буде брига цијелог човечанства на глобалном, регионалном и локалном нивоу, нарочито у борби против сиромаштва.

Црна Гора је један од најзначајнијих центара биодиверзитета са бројним специфичним екосистемима у оквиру којих је заступљена флора и фауна са великим бројем врста од међународног значаја.  Индекс броја врста по јединици површине у Црној Гори износи 0.837, што је највећи индекс забиљежен у свим европским земљама. Такође, једна је од шумом најбогатијих држава Европе па самим тим схвата значај очувања шумских екосистема као изузетно вриједних са еколошког, социјалног и економског становишта. Користи од шуме су далекосежне. Шуме имају значајну улогу када је очување водних ресурса у питању, спрјечавају ерозију земљишта, значајни су центри биодиверзитета, регулишу климу и смањују гасове стаклене баште који доводе до климатских промјена. Шуме осигуравају приход милионима сиромашних широм Свијета. Међутим, како су шуме један од најугроженијих екосистема на глобалном нивоу из тог разлога је 2011. година проглашена Међународном годином шума и захијева хитну акцију у циљу њихове заштите, очувања и одрживог коришћења.

У октобру 2010. године на Десетој конференцији страна уговорница Конвенције о биолошкој разноврсности одржаној у Јапану усвојен је нови Стратешки план за биодиверзитет чији циљеви јасно позивају на значајно смањење у стопама губитка, деградације и фрагментације свих природних станишта, укључујући и шумска, за период до 2020. године.

Када је у питању стратешко планирање 2010. године Влада Црне Горе је усвојила Националну старетегију биодиверзитета са акционим планом за период до 2015. године. Иста представља стратешки документ за вођење националне политике у области биодиверзитета којим се даје преглед стања биодиверзитета Црне Горе, дефинишу приоритетни акциони планови и мјере које треба да омогуће имплементацију Конвенције о биолошкој разноврсности на националном нивоу.

Такође, Влада је усвојила Планове управљања за националне паркове за период до 2015. године, и у сарадњи са међународним партнерима и партнерима на националном нивоу довела до финалне фазе више студија за успостављање нових заштићених подручја како у копненом, тако и у обалном дијелу.

У погледу приоритета у оквиру европских интеграционих процеса који су усаглашени са обавезама у погледу имплементације УН Конвенције о биолошкој разноврсности значајне су активности на успостављању еколошке мреже Натура 2000 коју чине станишни типови и еколошки значајни локалитети, а чији се дјелови повезују еколошким коридорима.

У циљу реализације припремних активности на успостављању еколошке мреже Натура 2000 у току је имплементација Пројекта „Монтенегро и Натура 2000: Јачање капацитета владиног и цивилног сектора у процесу усвајања ЕУ законодавства у области заштите природе“ у оквиру којег је урађена Десктоп инвентаризација података и нацрт Каталога станишта.