Ауторски текст "Економски изазови 2011" министра финансија, др Милорада Катнића, објављен у Билтену бр. 22 Министарства финансија

Глобалну економију су, на почетку 2011. године, обиљежили непредвидиви шокови, од политичких турбуленција на Средњем истоку и сјеверној Африци, до земљотреса и цунамија у Јапану. Цијена нафте приближава се максималном историјском нивоу, што додатно подстиче тренд раста цијена хране и врши притисак на повећање инфлације. Глобална нестабилност праћена је и унутрашњим слабостима и проблемима националних економија. Највеће економије, а тиме и свјетска економија као цјелина, су пред великим изазовима.

У Сједињеним Америчким Државама одлагање договора о буџету и мјерама које треба да стабилизују јавне финансије продубљују неизвјесност и ризике. Високи буџетски дефицит и растући јавни дуг чини највећу свјетску економију мање сигурном. По први пут од када објављује податке, кредитна рејтинг агенција Стандард анд Поор дала је америчкој обвезници наговјештај негативног тренда (негативни оутлоок). Све је више страхова и због Кине. Инфлација расте, а њено обуздавање, апресијацијом јуана, могло би утицати на смањење стопе привредног раста и проузроковати не само економске, него и политичке проблеме. Уколико се нагло успори најбрже растућа свјетска економија, биће то нови шок за крхки опоравак глобалне економије.

Питање које највише забрињава економисте, аналитичаре и доносиоце одлука је дужничка криза у еуро зони. Специјални извјештај Ецономист Интеллигенце Унит процјењује да је вјероватноћа скорог банкрота једне од држава еуро зоне 50%, док се опоравку јавних финансија и укупне економије еуро зоне без шокова дају шансе од свега 10%. Највеће европске банке имају проблем са недостајућим капиталом, а истовремено су највећи кредитори Грчке, Ирске, Португалије и Шпаније. Ослабљен банкарски систем лако може склизнути у несолвентност. Тиме је укупан системски ризик еуро зоне повећан, а њена будућност доведена у питање. Нагађа се да ли је извјесније да нека од слабијих држава прва напусти еуро зону, или ће то учинити прва Њемачка.

Проблеми у еуро зони стварају додатни притисак на остале државе Европе, посебно мале и отворене, подложне егзогеним шоковима. Црна Гора је додатно у специфичној ситуацији, јер користи еуро као званичну валуту. Како би се минимизирале негативне посљедице дужничке кризе еуро зоне, неопходно је истрајати у политикама које доносе стабилност фискалног и финансијског система и унапређују конкурентност. За почетне кораке на путу успостављања стабилности и одрживог раста, Црна Гора је награђена нижом каматном стопом на међународном тржишту еуро обвезница. Повјерење у економски систем Црне Горе је изразило 67 инвеститора из 21 различите земље Европе, Азије и Сједињених Америчких Држава. Истовремено је кредитна рејтинг агенција Моодyс поправила процјене за црногорску економију и стабилизовала кредитни рејтинг. Позитивне кораке препознао је и Међународни монетарни фонд у свом Артицле 4 извјештају.

Криза еуро зоне додатно наглашава потребу за наставком фискалне консолидације и јачањем банкарског сектора у Црној Гори. Смањење дефицита и јавног дуга су приоритети политике јавних финансија у наредном средњорочном периоду. Буџетским оквиром је предвиђено остварење примарног буџетског суфицита већ наредне године, и значајног суфицита у средњорочном периоду. Основни сценарио Стратегије јавног дуга предвиђа да ће се однос дуга и БДП кретати од око 45% на крају 2011. године, 43% 2012. године, а затим постепеним падом до 35% на крају 2015. године. Остварење ових амбициозних фискалних циљева је неопходно како би се повећало повјерење у економски систем и ослободила приватна иницијатива, која ће донијети нова радна мјеста и ново запошљавање.

Смањење државне потрошње, дуга и дефицита је посебан изазов у ситуацији раста цијена основних животних намирница и растућих социјалних притисака. Од почетка године Влада је повећала минималну зараду, социјална давања и ванредно интервенисала за најугроженије категорије становништва. Повећана социјална давања ће значити потребу за снажнијом консолидацијом осталих буџетских расхода. Пука прерасподјела од једне ка другој текућој потреби не производи додатну вриједност, а смањење дискреционих капиталних расхода није пожељно рјешење. Физичка инфраструктура и развој људског капитала су предуслов за одржив дугорочни економски развој и, заједно са одговарајућим побољшањима у институционалном оквиру, представљају основ конкурентности једне економије.

У том контексту је посебно важно ограничити текућу потрошњу и наставити политике које ће тржиште рада учинити конкурентнијим и мобилнијим. Реформом државне управе администрација мора бити ефикаснија и представљати мањи трошак за друштво. Социјалну политику треба структурирати тако да она буде фокусирана на појединца у стању социјалне потребе и да не производи лоше подстицаје. Оне који не могу да раде и да обезбиједе егзистенцију од свог рада држава треба да помогне. Други треба да буду подстакнути да траже посао и да зараде, а не да чекају на државна давања.

Закон о раду не прописује само однос између послодавца и запосленог. Он је оквир за нова запошљавања и смањење или повећање социјалних давања. Уколико је тешко и скупо отпустити запосленог тада ће бити и мање запошљавања. Уколико закон детаљније и ригидније прописује облигационе односе, тада ће радни односи бити неформално уговарани, најчешће на штету запосленог. Уколико је тржиште рада ригидније у Црној Гори него у другим државама, тада ће изостати нове инвестиције. Све ово ће значити мање могућности и прилика за незапослене да нађу посао, да раде, зараде и не буду на трошку пореских обвезника. Супротно, то би значило не само бржу фискалну консолидацију, већ, прије свега, конкурентнију економију и бржи економски напредак.

Фискална консолидација и јачање банкарског система неће значити много уколико немамо конкурентну економију. Конкурентност зависи од правила, а држава је одговорна да креира она која значе могућности и просперитет за највећи број грађана. Структурне реформе у области тржишта рада, социјалне политике, здравства и образовања, као и унапређење пословног амбијента су, уз сигурне јавне финансије и финансијски систем, једини одговор на интерне и глобалне кризе.