Излагање министра рада и социјалног старања Суада Нумановића

Даме и господо,

Изузетно ми је задовољство да вас све срдачно поздравим током ове конференције, која је још једна прилика да представимо активности које спроводимо у циљу испуњавањања препорука датих у мишљењу Европске комисије.

Седма препорука из мишљења Европске комисије гласи:

“Спровођење прописа и политика заштите од дискриминације у складу са европским и међународним стандардима, гарантовање правног статуса расељеним лицима, посебно Ромима, Ашкалима и Египћанима, и поштовање њихових права. Ово ће укључити и усвајање и спровођење одрживе стратегије за затварање кампа Коник”.

Дио Акционог плана за праћење спровођења препорука из Мишљења Европске комисије који је Влада донијела 17. фебруара 2011. године је и Акциони план трајног рјешавања питања интерно расељених лица која бораве у кампу Коник И и ИИ, и којим је предвиђено и трајно и одрживо рјешавање питања за Роме, Ашкале и Египћане као и за остала интерно расељена лица који бораве у области Коника.

Дозволите ми, да прије него што кажем којом динамиком иде имплементација активности из овог акционог плана подсјетим да је у Црној Гори питање расељеништва присутно скоро пуне двије деценије. Свих ових година Влада Црне Горе је у сарадњи са међународним партнерима на најодговорнији начин приступала трајном рјешавању овог питања.

Када говоримо о активностима које се спроводе у оквиру Акционог плана трајног рјешавања питања интерно расељених лица која бораве у кампу Коник И и ИИ, њихова реализација иде планираном динамиком.

Представници надлежних државних институција у сарадњи са експертима које је ангажовала Делегација Европске уније у Црној Гори припремили су „Студију о трајним рјешењима за избјегла и расељена лица и становнике кампа Коник у Црној Гори и припрему за програм ИПА 2011”, на основу које је дефинисан пројектни предлог - „Идентификовање трајних рјешења за интерно расељена лица и становнике кампа Коник“ за аплицирање за предприступне фондове Национална ИПА 2011.

Предлогом пројекта дефинисане су сљедеће компоненте:
• Изградња 90 стамбених јединица
• Изградња вишенамјенског центра
• Добровољни повратак
• Запошљавање,
• Образовање
• Социјална питања
• Техничка помоћ
Процијењена вриједност активности планираних овим пројектом износи око 3.000.000,00€, док ће имлементација истог трајати од 18 до 24 мјесеца, од почетка 2012. године. Влада је за овај пројекат одобрила средства у износу од 100.000,00 еура.

Главни Град Подгорица је одредио да се зона А и дио зоне Б гдје се налазе кампови Коник И и Коник ИИ, у укупној површини од око 130.000 м² јединствено плански разради, тако да се створе законске претпоставке за рационално урбанистиèки квалитетно рјешење, у складу са прописаним нормама.

Формирана је Радна група од представника надлежних државних институција која је уз експертску помоћ међународних организација почела израду Стратегије за трајно рјешавање питања расељених и интерно расељених лица у Црној Гори.

Делегација ЕУ је такође ангажовала консултантна који ће заједно са међусекторском радном групом радити на финализацији ИПА пројекта. Експерт ће боравити у Црној Гори до краја децембра 2011. године и упоредо ће радити на Стратегији за трајно рјешавање питања расељених и интерно расељених лица.

Утврђено је да су прописи из области, образовања, запошљавања, здравствене заштите и здравственог осигурања, усклађени са Законом о странцима, те не постоје сметње за остваривање ових права расељеним и интерно расељеним лицима.

У Уредби о субвенцији за запошљавање одређењих категорија лица, коју је Влада Црне Горе усвојила марта мјесеца ове године припадници РАЕ популације су наведени као једна од категорија теже запошливих лица, чије ће се запошљавање субвенционирати.


Информативна кампања за расељена лица и интерно расељена лица се спроводи у континутиету, а од 1. априла ове године још интензивније.

Циљ кампање је да се сва расељена лица информишу о регулисању правног статуса у Црној Гори односно добијању статуса странца са сталним настањењем, као и о могућностима коришћења осталих права.

Приказиван је видео спот припремљен од стране Владе Црне Горе, УНХЦР- а и ОЕБС-а који је био позив расељеним и интерно расељеним лицима за регулисање статуса странца са сталним настањењем. Одштампан је лифлет са свим релевантним подацима за регулисање статуса на црногорском, ромском и албанском језику, који се дистрибуира расељеним лицима. Одржане су информативне сесије на терену, укључујући и колективне центре у Подгорици, Будви, Тивту, Херцег Новом, Котору, Бару, Сутомору, Улцињу, Беранама, Цетињу, Даниловграду. Информативне сесије спроводимо у сарадњи са УНХЦР-ом и са овим активностима настављамо и у будућем периоду.

У Црној Гори тренутно борави 10. 467 интерно расељених лица са Косова и 4940 расељених лица из бивших југословенских република.

У складу са Законом о странцима до 26. 05. 2011. године, поднијето је укупно 3.328 захтјева за стицање статуса странца са сталним настањењем, од чега је позитивно ријешено 1.134 захтјева, и то:

 Расељена лица из БиХ и Хрватске :
- поднесено: 1.660 захтјева
- позитивно ријешено: 573 захтјева
- негативно ријешено: 2 захтјева
- у поступку : 1 085 захтјева

 Интерно расељена лица са Косова:
- поднесено: 1.668 захтјева
- позитивно ријешено: 561 захтјева
- негативно ријешено: 3 захтјева
- у поступку : 1107 захтјева


Поднијет је 120 захтјев за привремени боравак и сви су у поступку одлучивања.
Утврђено је такође да 765 лица има црногорско држављанство.


Желим да нагласим да је од усвајања Закона о допунама Закона о странцима 2009. године до краја јануара ове године било поднешено око 1700 захтјева за стицање статуса странца са сталним настањењем, а да је сада тај број 3.328. Дакле динамика пријављивања је много већа у задњих четири мјесеца, него што је то било у претходне двије године.

Очекујемо да ће динамика пријављивања бити још интезивнија до 7. новембра 2011. године.

Свакако смо спремни да помогнемо да се тај број још више повећа.

У том смислу Министарство рада и социјалног старања је упутило захтјев УНХЦР-у да нам посредством канцеларија ове организације у земљама поријекла, за расељена лица из бивших југословенских република (Босне и Херцеговине и Хрватске) која бораве у Црној Гори, обезбиједи информације да ли су наведена лица у земљама поријекла остварила право на лична документа (пасош и личну карту) као и право на повраћај имовине, а са циљем обезбјеђења помоћи оним лицима која та права нијесу остварила.

Завршено је истраживање на терену у области Коника и Врела Рибничких у циљу утврђивања прецизних података о расељеним и интерно расељеним лицима која не посједују документа (како би регулисали нови статус), као и која од ових лица нису уписана у матичне регистре. У току је унос ових података у базу података.

Влада Црне Горе је 28. 12 . 2010. године усвојила Предлог основе за вођење преговора и закључивање билатералног споразума између Владе Црне Горе и Владе Републике Косова о накнадном упису интерно расељених лица у матичне регистре и регистар држављана Републике Косово. Делегација Министарства вањских послова и европских интеграција Црне Горе разговарала је у Приштини (6. – 8. април 2011. год.) са Предсједником Скупштине и в.д. предсједника Косова Јакупом Краснићијем и његовим сарадницима, гдје се између осталог разговарало око динамике усаглашавања активности за закључење овог Споразума.

У сарадњи са УНХЦР-ом покренута је процедура организовања такозване „Бус посјете“ Косову, у циљу прибављања личних документа за расељена лица. Идентификовано је 9 особа из кампа „Коник“ (7 из општине Клина 1 из Пећи и 1 из Истока). У сарадњи УНХЦР-а Црна Гора и УНХЦР-а Косова, договорено је да се прва посјета организује у општини Клина. Међутим, након добијања информације да су матичне књиге за опстину Клина однијете за Приштину на скенирање, одлучено је да ће након тог поступка бити настављене активности на организацији посјете.

У свим овим процесима очекујемо помоћ и активно учешће и земаља поријекла.

До стицања статуса странца са сталним настањенењем расељена и интерно расељена лица, свакако остварују права једнако као и црногорски држављани у области рада и запошљавања, образовања, социјалне и дјечије заштите, здравствене заштите и осигурања, као и пензионог и инвалидског осигурања, у складу са Уредбом о начину остваривања права расељених лица из бивших југословенских република и интерно расељених лица са Косова коју је Влада Црне Горе, донијела августа 2010. године.


Када говоримо о добровољном повратку Завод за збрињавање избјеглица је у сарадњи са УНХЦР-ом идентификовао 576 лица у Црној Гори која желе да се врате у земљу поријекла, од чега у Кампу Коник И – 126 лица, кампу Коник ИИ – 125 лица, из околине кампа Коник - 31, док су остала лица из других крајева Црне Горе.

Градоначеник Подгорице је одржао састанак са предсједником Општине Пећ, уз учешће Завода за збрињавање избјеглица и УНХЦР-а, на којем је постигнут договор о модалитетима сарадње у циљу омогућавања добровољног повратка лица која су исказала заинтересованост за повратак у Пећ (16 породица са 83 члана).

Према евиденцији УНХЦР-а, до сада се 476 интерно расељених лица која бораве у Црној Гори пријавило за повратак на Косово.

У сарадњи надлежних министарства (Министарство рада и социјалног старања, Министарство унутрашњих послова, Министарство вањских послова и европских интеграције) и канцеларије УНХЦР- а у Црној Гори сачињен је Предлог споразума између Владе Црне Горе и Владе Републике Косова о добровољном повратку на Косово интерно расељених лица са Косова које бораве у Црној Гори који је Влада Црне Горе усвојила на сједници 19. 05. 2011 године. Очекујемо да ће ускоро бити потписан овај Споразум.


Црна Гора је активни учесник Београдске иницијативе.

Осим већ постојећих пројеката из прве фазе, Црна Гора је у прилици у процесу припреме Регионалног пројекта понуди пројекте који се односе на неформалне колективне центре (истраживање у ту сврху извршили су надлежни органи Црне Горе, УНХЦР и ОЕБС) и пројекат за околину кампа Коник (истраживање врши УН систем у Црној Гори, очекивани завршетак 3. јун). Крајњи рок за прелиминарно представљање концепта пројекта Црне Горе у овом регионалном процесу је 16. јун ове године.

Заједница општина Црне Горе, односно градоначелници општина пружили су као и до сада подршку за имплементацију пројеката који подразумијевају трајна и одржива рјешења за расељена лица.

Црна Гора координира заједничке активности на финализацији нацрта Заједничке декларације. Министарство вањских послова и европских интеграција је прослиједило први нацрт министарске декларације (припремљен од стране УНХЦР) на коментаре земљама учесницама процеса.
Даљи рад на усаглашавању текста ће се вршити на регионалном нивоу, и на националном нивоу у консултацијама са надлежним ресорима.

Црна Гора, такође координира радом Регионалне техничка радна група за поједностављење процедуре прибављања докумената. Министарство унутрашњих послова Црне Горе организовало је први састанак Радне групе у Подгорици 11. маја ове године, када су донешени конкретни закључци и препоруке за све државе учеснице процеса Београдске иницијативе у циљу поједностављења процедуре прибављања докумената за расељена лица.



Даме и господо,

Реализоване активности које сам навео су свакако у великој мјери резултат и веома добре сарадње и партнерства које имамо прије свега са канцеларијом УНХЦР-а која је присутна у Црној Гори, скоро двије деценије, затим са Делегацијом Европске уније у Црној Гори, УНДП-ом, и другим међународним партнерима и невладиним организацијама.

Увјерен сам да ће наш досадашњи и будући одговорни однос према питању расељеништва свакако бити потврда чврсте опредијељености и спремности Владе Црне Горе да спроводи трајна и одржива рјешења за расељена лица и да ефикасно испуни препоруку која је дата и у овој области.


Захваљујем.