МИНИСТАР ЕКОНОМИЈЕ ДР ВЛАДИМИР КАВАРИЋ – ФРЕЕ МАРКЕТ РОАД СХОW, УДГ, 28.05. 2011

"На почетку бих желио да искористим ову прилику и поздравим све учеснике Фрее Маркет Роад Схоw-а. Такође бих желио да изразим задовољство због одабира теме. Садашњи тренутак кризе је актуелна тема за нашу земљу, као и за остале европске земље. Управо зато је веома значајно да се извуку поуке и употријебе за превазилажење постојећих изазова у даљем економском развоју.

Узимајући у обзир значај и претходну продуктивност и ефикасност Фрее Маркет Роад Схоw-а, надам се да ће наш рад и напори са ове конференције резултирати конкретним закључцима и смјерницама. Они могу да постану ефикасан извор препорука које би владе и институције користиле за даљи развој слободног тржишта и економских односа.

У протеклим годинама Црна Гора се посветила отвореном тржишту и приватном сектору као покретачу економског раста и развоја. Мјере које спроводимо иду у правцу смањења пореза и царинских тарифа, пропорционалног пореза, слободног протока робе и капитала (не постоје ограничења везано за капиталне трансакције), репатријација профита је слободна, увели смо Еуро као валуту и странци имају национални третман.

С обзиром на то да смо мала и отворена економија, нарочито смо подложни утицају промјена које се дешавају на глобалном економском тржишту. Као посљедица тога, глобална криза је нарушила позитиван економски напредак Црне Горе. С друге стране, криза ће показати нашу посвећеност промоцији слободног тржишта као оправдану и као неизбјежан предуслов за одрживи економски развој.

Ипак, криза је смањила свеукупну агрегатну потражњу из иностранства. Као посљедица тога, откриле су се мањкавости нашег економског система. Да би се превазишли такви недостаци, Влада Црне Горе је препознала заштиту инвестиција и развој конкурентног пословног амбијента као један од стратешких приоритета.

Ми континуирано радимо на обезбјеђивању стабилног пословног амбијента, имплементацији структурних реформи и привлачењу нових инвестиција. Реформе су усмјерене ка елиминисању бизнис баријера и спроводе се у области започињања бизниса, добијења грађевинских дозвола и плаћања пореза. Од њих ће предузетници и инвеститори имати значајну корист за своје пословање. Што се тиче регистрације бизниса, грађани су добили могућност да са web странице учитају стандардни формулар за регистрацију друштава. Процедура регистрације пореских платиша и обвезника доприноса је поједностављена. Сада имамо један формулар умјесто претходних 16. Ова реформа је објединила поступак регистрације пословних субјеката на два мјеста а цијели процес спроводи Пореска управа. На овај начин могло би се значајно олакшати да нова друштва уђу на црногорско тржиште. Нова процедура предвиђа и да надлежни државни орган или органи локалне самоуправе обезбиједе, на основу документацију коју је доставио инвеститор, неопходна одобрења осталих органа по службеној дужности. Тиме се омогућава да инвеститор контактира само један орган који је задужен за издавање грађевинских дозвола. У исто вријеме, тај процес ће скратити рок за рјешавање захтјева инвеститора везано за издавање грађевинских дозвола. Такође ће обезбиједити већу ефикасност државних органа и локалне управе. Значајно је и нагласити да су извршене одређене измјене закона које имају за циљ да елиминишу обавезе добијања сагласности релевантних органа извршне власти за одређену документацију.

Што се тиче издавања грађевинских дозвола, у току је реформа ове процедуре чији је циљ поједностављење тог процеса. Реформа иде у правцу скраћивања рокова, смањена трошкова инвеститора и постизања веће ефикасности јавне управе. У вези са тим, сет од шест закона који се тичу издавања грађевинских дозвола је измијењен и допуњен од стране Скупштине почетком марта 2011. То ће довести до значајног смањења процедура које је препознао Доинг Бусинесс 2011, са 14 на 2.

Друга фаза пројекта „Обједињена регистрација и наплата пореза и доприноса“ почела је 01.01.2011. године. Према Правилнику, послодавци или платиоци прихода морају да поднесу Јединствен извјештај надлежној пореској управи до 15-ог у мјесецу за претходни рачуноводствени период (мјесец). Извјештај такође мора да садржи сва плаћања која су извршена у том рачуноводственом периоду. Такође, уколико Извјештај садржи више од пет појединачних обрачуна пореза и доприноса за исти рачуноводствени период, онда је могуће да се достави електронским путем. Приликом пријаве јединственог извјештаја, 30 рачуна за плаћање пореза и социјалних обавеза је замијењено са једним рачуном. Овај пројекат ће створити услове за ефикасније функционисање пореских управа, као и за обезбјеђивање бољих и јефтинијих услуга за пореске обвезнике. Наше будуће активности ће бити усмјерене на обједињавање процедуре плаћања пореза и доприноса, као и за смањење административних накнада.

Претходну годину су обиљежиле значајне регулаторне активности које су имале циљ да изврше реформу постојећег законодавства и побољшају ситуације у одређеним областима. С тим у вези, усвајање Закона о инсолвентности привредних друштава даље ће побољшати стечајни поступак; Закон о извршном поступку ће скраћивањем и побољшањем поступка ојачати ефикасност процедуре о извршном поступку; Закон о Централној банци Црне Горе је створио услове за повећање обима регистарске покривености како би се омогућило сакупљање и коришћење информација из великог броја извора; Закон о страним улагањима ће даље регулисати област страних инвестиција да би се заштитили инвеститори у Црној Гори и Закон о државном премјеру и катастру непокретности ће скратити вријеме и процедуре за регистрацију имовине.

Ови напори су такође препознати у Извјештају о лакоћи пословања Свјетске банке за 2010. годину гдје је Црна Гора остварила напредак за шест мјеста у поређењу са претходном годином. На основу анализа реформи, Црна Гора је остварила напредак у четири од десет индикатора. Напредак је направљен у области започињања бизниса, издавању грађевинских дозвола, плаћању пореза и запошљавању. Желио бих да нагласим да је Црна Гора нарочито високо рангирана у вези са критеријумом Заштите инвеститора. На основу ефикасности у имплементацији реформи из ове категорије, Црна Гора је рангирана на 27-ом мјесту у свијету. Недавно усвојен Закон о страним инвестицијама дефинише већу заштиту инвеститора, као и даљу елимацију административних баријера.

У области међународне трговине и страних инвестиција континуирано проширујемо мрежу билатералних споразума о економској и инвестиционој сарадњи, као и споразума о слободној трговини. Као резултат регулаторних реформи, прописи о међународној трговини су у потпуности у складу са стандардима и директивама ЕУ. Црна Гора је закључила Споразум о сободној трговини са Европском унијом, Турском и Руском Федерацијом. Преговори о закључењу билатералних споразума о слободној трговини са Бјелорусијом и Казахстаном су завршној фази. Црна Гора је такође потписник ЦЕФТА 2006, регионалног Споразума о слободној трговини. Преговори са замљама ЕФТА-е почели су 31. марта ове године. Све ово показује да ће, улажући у Црну Гору, инвеститори имати слободан приступ ширем међународном тржишту. Преговору за пуноправно чланство у СТО су такође у завршној фази.

С друге стране, главни изазови са којима ће се Влада суочити су седам критеријума за почетак преговора о чланству у ЕУ. С тим у вези, у фебруару 2011. године Влада је усвојила Акциони план за праћење и имплементациу препорука Европске комисије. Ово подразумијева реструктурирање државног буџета кроз смањење јавне потрошње и повећања капиталних инвестиција.

Јачање пословног амбијента данас је широко препознато као ефектан алат за даље јачање института слободног тржишта а такође и за превазилажење глобалне крзе. Да би побољшали нашу дугорочну конкурентност, морамо наставити са унапређењем пословног амбијента, реализацијом структурних и регулаторних реформи. Унапређен и стабилан пословни амбијент је кључни приоритет и предуслов за даљи економски развој. Поред спровођења политике структурних реформи и побољшања инвестиционог и пословног амбијента, континуирано радимо и на развојним програмима. Ти програми су намјењени за развој малих и средњих предузећа, за привлачење новог капитала и стварање услова за реализацију нових инвестиција. Њихов циљ је и да се ефикасно искористе сви економски ресурси и побољша конкурентност наше економије.

Желио бих да закључим тако што ћу поновити да нас криза није натјерала да промијенимо наше разумијевање слободног тржишта. Штавише, она је само нагласила и доказала значај слободе у економским пословима, као основног инструмента економског просперитета. "