Ловство - препоруке

Из области ловства пријављено је и анализирано 16 прописа и 11 административних поступака.

Дате препоруке које се односе искључиво на законску регулативу и одговарајуће административне поступке заснивају се на становишту да се њима мора обезбедити да субјект који управља одредјеним ресурсом који је од општег националног интереса (у ставу 1 ћлана 3 Закона стоји да је “дивљач, као природно богатство и добро од општег интереса”) мора да обезбиједи одрживо газдовање тим ресурсом у јавном интересу, што подразумева и његову заштиту. У овом случају, одрживо газдовање је газдовање популацијама дивјачи на начин који неће водити ка дугорочном смањењу бројности, генетичке разноврсности и ареала њихових популација, одржавајући њихов потенцијал ради задовољења потреба и тежњи садашње и будућих генерација.

Наведени приступ је потпуно у складу са концептом одрживог развоја ове дјелатности која није само привредна дјелатност, већ има своју еколошку, културолошку, социјалну, едукативну, спортско-рекреативну и туристичку димензију. Управо зато, управљање неким од преко 30 ловишта захтијева газдовање које је, у свим својим аспектима, у функцији заштите ресурса који има свој капацитет и који није неограничен.

Разматрајући регулативу у овој области, дошло се до закључка да је Закон о дивљаци и ловству којим се уредјује газдовање са дивљачи и ловство у Црној Гори- недопустиво мањкав и у неким својим деловима непримјенљив.

Стога су потребна значајна побољшања у многим сегментима, како би се креирале норме чијом применом се може обезбиједити успјешно управљање и газдовање државним ресурсима (ловишта и дивљач) у складу са стандардима одрживог развоја. Управо зато што је у питању добро од јавног интереса, тако се и мора организовати. Зато је то посао државне управе, а ловачке организације или савези су важан партнер државе који имају одредјену улогу и која, чак ни у одредјеним сегментима, не треба да буде улога органа управе.

За успјешну реализацију овог знацајног и сложеног посла (креирање новог правног оквира), препоручује се успостављање сарадње измедју владиног и невладиног сектора, укључивање стручњака, као и коришћење „добрих искустава“ неких других земаља. При томе треба имати у виду да некритичко прихватање и преношење тудјих искустава, без нужних прилагодјаванја датом окружењу, по правилу не даје очекиване резултате.

За који год модел организовања ловства у Црној Гори се законодавац одлучио, мора се обезбедити поштовање прихваћених заједничких стандарда у овој области.Мисли се на неколико конвенција које у Европској Унији регулишу област ловства (Конвенција о биодиверзитету, Бонска конвенција, Бернска конвенција, ЦИТЕС конвенција и др.), односно Директива (79/409/ЕЕЦ и 9/43/ЕЕЦ). Томе треба додати и обавезно ускладјивање са неким другим системским законима који важе у Црној Гори.

На таквом ставу заснива се и наша препорука да се успостави нови правни оквир, доношењем новог закона, а потом и одговарајућих подзаконских аката којима ће се одредјена питања ближе уредити у складу са новим законом.