Интервју министра финансија, др Милорада Катнића, за Балканс.цом

Балканс.цом: Министре, част нам је што смо у могућности да Вас интервјуишемо. Мора да сте веома задовољни тренутним положајем Црне Горе. Успешно је извршила два питања продаје еурообвезница, те освојила многе награде за туризам, "Ко је ко" су већ ту код вас, веома значајни инвеститори који су већ започели један већи пројекат, ЕУ вас је похвалио за постигнуте реформе, ВТТЦ предвиђа да ће Црна Гора имати најбржи раст на свијету када је ријеч о доприносу туризму и управо сте добили изузетно позитивно мишљење у извештају о економији Европске комисије. Како се осјећате због свих тих успјеха?

Министар Катнић: Када се сви наши прошли подухвати нађу на једном мјесту, као што сте их Ви сада набројали, заиста се јави лијеп осјећај поноса и задовољства оним што је урађено. Овакав осврт на протекли период и похвале које је Црна Гора добила од међународних институција потврђују њену политичку и економску зрелост.

Након стицања независности у мају 2006., Црна Гора је остварила велики напредак и на политичком и на економском плану. Постављени су темељи за тржишну економију, ојачале су демократске институције. Учлањење у ММФ и Свјетску банку додатно је утицало на позитивно позиционирање Црне Горе на међународним финансијским тржиштима. Коначно, Црна Гора је у децембру 2008. предала апликацију за статус кандидата за улазак у ЕУ.

Данас је Црна Гора мала, отворена економија, са БДП од око 4.800 еура пер цапита (по процјени за 2010.), што је раст од око 39% у односу на 2006. годину. У истом периоду, дошло је до пораста зарада и пензија, смањења стопе инфлације, слабљења стопе незапослености. Црна Гора у погледу износа страних директних инвестиција пер цапита представља лидера у региону, што указује на атрактивност и стимулативност система подстицаја нове предузетничке активности и, уопште, кредибилности текуће и развојне политике.

Урађен је озбиљан и велики посао и вјерујем да смо на добром путу. Међутим, претходни резултати су тек подстицај и додатна одговорност за будућност. Пред нама стоје бројни изазови и обавезе. Неопходно је створити услове да економија дугорочно буде стабилна, али и динамична, да буде инспиративна за нове идеје, нове креације, нове технологије, нове инвестиције, а да све то створи могућност за бољи животни стандард већине грађана.

Балканс.цом: Који су ваши највећи изазови?

Министар Катнић:У другој половини 2010. године изашли смо из рецесије и створене су претпоставке да се започне нови развојни циклус. Спроводимо фискалну консолидацију у правцу смањења државне потрошње, буџетског дефицита и јавног дуга. На тој политици морамо истрајати уколико желимо дугорочно стабилне јавне финансије и конкурентну економију. Финансијски сектор је ојачан кроз нову регулативу и њену имплементацију. Међутим, присутан је висок проценат кредита који касне, а за економију је од пресудне важности динамизирање кредитне активности и финансирање квалитетних инфраструктурних и бизнис пројеката. Суочени смо са потребом да завршимо реструктурирање великих индустријских система, да истовремено побољшавамо инфраструктуру, а прије свега да стварамо услове да се оснивају нова предузећа која ће донијети ново запошљавање.

Посљедњих година интензивно радимо на пројекту „Црна Гора - најконкурентнија предузетничка зона“. У том циљу, и у наредном периоду наставићемо са креирањем стимулативног амбијента, чије смо темеље поставили стварањем конкурентног фискалног система, а радићемо на побољшавању физичке инфраструктуре, унапријеђењу владавине права, укидању и смањењу бизнис баријере.

Међународни индикатори конкурентности, као саставни дио економске агенде Владе, представљају јасну мјеру нашег успјеха на изградњи конкурентне економије. Циљ нам је да у наредне три године будемо међу првих 50 држава свијета на међународним листама конкурентности. Имајући у виду да само у Европи има око 50 држава са којима се такмичимо, ово је јако амбициозан задатак.

Балканс.цом: Обзиром да је Црна Гора мала земља, инвеститори вјероватно имају предност и могућност да лакше комуницирају са Владом, како вам је то помогло у смислу развоја?

Министар Катнић: Добар инвестициони амбијент и реализација инвестиција су један од важних предуслова за економски раст, посебно у земљи са карактеристикама које има Црна Гора. Изградња инвестиционог амбијента и услова у којима ће инвеститори бити заинтересовани да уложе свој капитал подразумијева јасне и недискриминаторне законе, ниске трансакционе трошкове за бизнис, али и ефикасну администрацију. У Црној Гори инвеститори могу остварити квалитетне контакте и комуникацију са представницима Владе и доносиоцима одлука. Одлуке се доносе ефикасно, а важно је створити услове да се на државном и локалном нивоу ефикасно и имплементирају. На томе интензивно радимо. Потребна је промјена свијести и промјена односа државне администрације према бизнису, а то је процес који је најтежи.

Балканс.цом: Као бивши члан савјета Развојне банке Савјета Европе, који тренутно обавља функцију гувернера у Свјетској банци и који је аутор бројних научних радова објављених у земљи и иностранству из области економије и развоја , како би сте искористили своје знање да побољшате пословну климу за инвеститоре?

Министар Катнић: Чврсто вјерујем у снаге слободне воље, слободног тржишта и приватне својине, стога се моје познавање економије већином односи на либерални дио економске науке. Моје колеге и ја смо свјесни чињенице да ће се смањењем трошкова јавног сектора смањити порези, чиме ће се обезбиједити цећи простор за развој предузетништва, али у исто вријеме држава мора да обезбиједи највећи степен услуга; ход по ивици чини државу успјешном.

Изградња просперитетног друштва подразумијева имплементацију најбољих рјешења која се могу примијенити уважавајући ниво развоја, културолошке, обичајне и друге матрице једног друштва. Важно је да учимо из властитог, али и туђих искустава. Зато се у свакодневном послу и формулисању развојних политика не ослањамо само на теоријске концепте, већ и на најбоља искуства развијених држава. У том смислу, у грађењу повољнијег амбијента за инвеститоре ослањамо се на релевантна међународна истраживања попут Доинг Бусинесс Свјетске Банке. Свакако, приниципи на којима градимо повјерење са инвеститорима су отвореност и поштовање договореног.

Балканс.цом: Које пореске олакшице Црна Гора може понудити инвеститорима и да ли су у плану нове пореске инцијативе?

Министар Катнић: Посљедњих година успјешно спроводимо пореску реформу, која за циљ има креирање конкурентног пореског система који се базира на ниским и јединственим пореским стопама, што мањем броју пореских изузећа и одбитака, једноставним и јасним законским рјешењима и процедурама, аутоматизованим процесима, ефикасној и професионалној администрацији, партнерском односу са пореским обвезницима, као и доброј пореској култури обвезника.

У Црној Гори данас имамо једну од најконкурентнијих пореских политика у Европи. Директни порези су јединствени и једноцифрени. Порез на добит и порез на доходак износе 9%. ПДВ је најнижи у региону, стандардна стопа износи 17%, снижена 7%.

Балканс.цом: Постигли сте огроман успјех емитовањем еурообвезница у 2010 као И 2011 години, чему то приписујете?

Министар Катнић: Двије јако успјешне емисије еурообвезница су, засигурно, веома важни економски „догађаји” у 2010. и 2011. години. Није се, наиме, радило само о задуживању, већ је ријеч о догађајима који су отворили врата Црној Гори на европска тржишта капитала и потврдили да инвеститори имају повјерење у наше јавне финансије.

Посебно имајући у виду околности на глобалним тржиштима и неинвестициони кредитни рејтинг Црне Горе, успјешна емисија доказ је да инвеститори позитивно оцјењују нашу укупну фискалну и монетарну политику, али и перспективе и изгледе развоја наше привреде у наредом периоду.

Балканс.цом: ММФ је у свом недавном извештају нагласио важност обнове стабилности банкарског система како би се ојачала отпорност привреде и извршило промовисање развоја приватног сектора, које кораке сте предузети за рјешавање овог питања?

Министар Катнић: Банкарски сектор у Црној Гори је у периоду кризе био изложен посљедицама значајног повлачења депозита, и, касније, утицају неликвидности сектора привреде. Данас је банкарски сектор стабилан, што показују, прије свега, индикатори ликвидности и солвентности. Влада и регулатори су реаговали одговарајуим мјерама у циљу очувања стабилности овог сектора, прије свега у регулаторном смислу. Прошле године је успостављен нови регулаторни оквир који се базира на принципима европског законодавства и најбољих међународних пракси. Пред банкама је и додатно усклађивање свог пословања са међународним стандардима. Ово је допринијело да постоји више интсрумената којима се доприности стабилности система.

Као примјер добре сарадње између пословних банака и Министарства финансија, а самим тим и помоћ како банкарском, тако и приватном сектору, можемо навести и Владине гаранције за кредитне линије ЕИБ-а и КФW-а, којим су обезбијеђена значајна средства под повољним условима за банке и компаније. Подсјећамо да је Црна Гора једина земља у региону која је на такав начин за вријеме кризе помогла банке и компаније које послују у њој.

Кад је у питању развој и раст приватног сектора, улога државе првенствено је у стварању повољног законског амбијента и поједностављивању процедура за пословање. У складу са овим опредјелјенјем, недавно је успостављен јединствени шалтер за регистрацију предузећа, у току је финализација реформе процедура лиценцирања предузећа, доношење Закона о извршном поступку, даље поједностављење процедура за запошљавање странаца, успостављање јединствене процедуре за наплату пореза и доприноса, смањење административнх такси, проширење обухвата кредитног регистра, као и побољшање регистрације имовине. У крајњем, овај заједнички посао треба да резултира отварањем нових предузећа, побољшаним пословањем постојећих, новом запошљавању и расту животног стандарда.

Балканс.цом: Црна Гора има два аеродрома, али са предвиђеним порастом индустрије туризма, које кораке Влада намјерава да предузме када је ријеч о повећању броја летова у Црној Гори?

Министар Катнић: Према процјенама Свјетског савјета за туризам и путовања (WТТЦ), наша земља ће у наредној деценији имати најбржи раст директног учешћа индустрије путовања и туризма у бруто домаћем производу (БДП), од 12,4% годишње. Када је у питању допринос туристичких посјета, Црна Гора је, са реалним растом од 9,4% на годишњем нивоу, у наредној деценији на другој позицији.

Овако позитивне процјене нас додатно мотивишу да интензивно радимо на унапријеђењу доступности Црне Горе као туристичке дестинације у свим видовима саобраћаја.

Осим аеродрома у Подгорици и Тивту, који покривају централни, односно јужни дио земље, предузели смо и активности на оспособљавању аеродрома у Беранама, на сјеверу земље, за јавни ваздушни саобраћај, и то кроз вид приватно-јавног партнерства. Такође, унутар Владе постоји радни тим који води преговоре са пар познатих тзв. лоw цост авио-компанија, које су исказале заинтересованост за отварање линија према Црној Гори. У циљу повећања летова ка/из Црне Горе, интензивиране су и билатералне активности, са циљем формирања правног оквира у погледу обављања редовног ваздушног саобраћаја између Црне Горе и других земаља. Закључени су споразуми са Хрватском и Македонијом, усаглашен је текст споразума са Уједињеним Арапским Емиратима и Швајацарском, а врло брзо се очекује и закључење споразума са Србијом, Босном и Херцеговином, Руском Федерацијом и Украјином.

Балканс.цом: О Црној Гори се говори као о "земљи са безброј могућности", које области бисте предочили инвеститорима као најбоље прилике за инвестиције у Вашу земљу?

Министар Катнић: Инвеститори су препознали туризам, енергетику и пољопривреду као секторе са највећом перспективом за реализацију пројеката. Развојем ових сектора Црна Гора би убрзала економски раст и истовремено би се допринијело смањењу регионалних разлика.

Балканс.цом: Да ли су у плану значајнији тендери или приватизације?

Министар Катнић: Процес реструктурирања и приватизације предузећа је у завршној фази. Остали су поједини велики системи у доминантној државној својини и предузећа гдје су комплексни власнички односи и/или која прате проблеми у пословању. Приватизација ових предузећа је осјетљиво питање које захтијева добру припрему, што је задатак државе. Истовремено потребно је да постоји и конкретно интересовање кредибилних инвеститора. Често то није био случај па су зато поједине приватизације одлагане или нијесу успјеле. Учињени су додатни напори да се компаније у већинском државном власништву реструктурирају и припреме за приватизацију и у том смислу вјерујем да ће неки од тендера бити ускоро успјешно окончани.

Надамо да ћемо у 2011. години завршити започете приватизационе процесе, пронаћи стратешког партнера за туристичку валоризацију Валданоса, Кумбора, острва Мамула и полуострва Бигово, извршити избор извођача радова за изградњу прве дионице пута Бар-Бољаре, реализовати инвестиције попут подводног кабла са Италијом, изградње голф терена у Тивту, хидроелектране и др.

Балканс.цом: Са толико сунчаних дана, што не само да је добро за туризам него и за енергију, каква је ситуација са тарифима када је ријеч о обновљивим изворима енергије?

Министар Катнић:Тренутно у црногорском законодавству не постоје посебне пореске олакшице за улагања у постојења и опрему која се користи за производњу енергије из обновљивих извора. Оваква одлука Владе је у складу са политиком успостављања и одржавања јединствених пореских стопа, без изузетака за поједине дјелатности.

Ипак, свјесни огромног потенцијала сунчевог зрачења којим Црна Гора располаже (број сунчаних сати у већем дијелу Црне Горе је преко 2000 х/год, док је на обали и до 2500 х/год), тренутно радимо на изналажењу адекватног начина за дефинисање фонда за стимулисање система за производњу топлоте коришћењем обновљивих извора, јер је много јефтиније да се стимулише производња енергије из ових система него директна производња електричне енергије.

Балканс.цом: Црна Гора користи еуро већ дужи низ година и Ви сте били члан преговарачког тима за пријем Црне Горе у Европску Унију, кажите нам какву ће корист имати Црна Гора од пријема у Европску Унију?

Министар Катнић: Црна Гора је од обнове независности прије пет година, остварила значајан напредак на свом путу ка чланству у ЕУ, који је признат од стране наших европских партнера и који се огледа у постојећем статусу земље кандидата. Важно је нагласити да је Црна Гора претходних година, у процесу интеграција, напредовала много брже у односу на друге земље из региона, што представља најбољи показатељ да су наша политика и реформе на правом путу, а добијање статуса кандидата је само потврда да је Црна Гора достигла политичку зрелост неопходну за отварање преговора. Наравно, свјесни смо да је дугачак пут пред нама и нагласио бих да је за нас квалитет процеса важнији од брзине. Другим ријечима, свакако да су неопходне даље реформе за чланство у ЕУ и како би били спремни да у потпуности искористимо све предности чланства које су значајне. Када ово кажем, не говорим само о структурним фондовима, већ и о политичкој и сигурносној стабилности и великом унутрашњем тржишту које сматрамо приликом за црногорска мала и средња предузећа и економију засновану на услугама. Црна Гора је у претходном периоду већ имала користи од процеса, имајући у виду изградњу капацитета државне управе, процес либерализације визног режима, као и почетак трансформације читавог друштва, у складу са моделима који постоје у земљама ЕУ. Дакле, заиста се радујемо даљем продубљивању доноса са ЕУ.

Балканс.цом: Које кораке је предузела Влада на превазилажењу кризе?

Министар Катнић: Црногорска економија у периоду од 2006. - 2008. године расла просјечном стопом од 9%. Економска и финансијска криза у 2009. години снажно је утицала на привредну активност, па је економија у 2009. години забиљежила негативну стопу раста БДП-а од 5,7% , што је знатно бољи резултат у односу на земље у окружењу и многе знатно развијеније економије. Овако успјешној „амортизацији“ економско-финансијске кризе која је погодила цијелу свјетску привреду, допринијела је брза реакција наше Владе, у виду дефинисања пакета монетарних, фискалних и социо-економских мјера у износу од око 10% БДП-а, који је оцијењен као један од најбољих у Европи. За његову припрему искористили смо суфицит остварен у претходним годинама, што нам је дало могућност да се први талас кризе заустави и да се предуприједе негативне посљедице.

Такође смо, у циљу заштите банака, привреде и грађана, донијели Закон о мјерама за заштиту банкарског система, којим је предвиђен сет мјера у циљу пружања подршке ликвидности банкарском сектору и заштите депозита грађана до пуног износа.

Свакако, ситуација економске кризе захтијевала је и извјесну корекцију државног буџета у смислу прилагођавања глобалним економским трендовима.

Министарство финансија је, имајући у виду посљедице економско финансијске кризе, у фебруару 2009. године, започело мјере штедње у циљу смањивања јавне потрошње. Те мјере обухватиле су, између осталог, престанак запошљавања у јавном сектору, смањење коришћења службених аутомобила, рационализацију издатака за репрезентацију и службена путовања, измјену динамике извршења расхода за материјал и услуге, итд.

Ове мјере имале су за циљ контролу расхода буџета, а пакет, који је дио плана стабилизације наших јавних финансија, у континуитету унапређујемо. И ове мјере су на нивоу политика ММФ-а, Свјетске банке, а на недавно одржаном састанку високих буџетских представника у Будви потврђен је добар курс наше фискалне политике.

Балканс.цом: Које лекције могу научити све Европске земље из ове финансијске кризе?

Министар Катнић: И ово искуство нас учи да држава није покретач економских процеса, већ неко ко подстиче и ствара добар институционални оквир, па и у ситуацијама економске кризе она има исту улогу. Активнија и непосреднија улога држане на економском терену обично донесе дугорочно веће негативне посљедице него што су иницијални проблеми који се покушавају ријешити. У ситуацији економске кризе, држава мора бити спремна на алтернативне сценарије и на корекцију рјешења из мјесеца у мјесец, пратећи дешавања на свјетској сцени, а тешке одлуке се не смију одлагати јер се тако само повећава цијена суочавања са проблемом. Фискална консолидација и јачање банкарског система су приоритети који се не смију одлагати. Структурне реформе у области тржишта рада, социјалне политике, здравства и образовања, као и унапређење пословног амбијента су, уз сигурне јавне финансије и финансијски систем, једини одговор на интерне и глобалне кризе.

Балканс.цом: Наши читаоци су инвеститори и компаније које послују или намјеравају да послују на Балкану, какав савјет бисте им упутили?

Министар Катнић: Западни Балкан је од стране страних инвестититора још увијек неистражен и његове могућности нијесу у потпуности искоришћене. Предност Балкана јесте што је конгломерат сличних система, а опет на свој начин специфичних. Такође, имајући у виду економску и географску повезаност подручја, реформе у једној земљи, са аспекта инвеститора, стварају повољан амбијент за инвестирање и у некој другој. Ово су предности подручја какав је Балкан.

Такође, ово релативно мало подручје у географском смислу, које сачињавају мали економски системи, у скоро свим земљама отворени, помаже да се и пословни процеси брзе одвијају, а Влада и инвеститори су у могућности да створе директне, партнерске односе.

Без обзира на све транзиционе проблеме са којима се регион суочава, његове предности, са становишта инвеститора, су огромне јер се ради о новом, отвореном тржишту, са јефтином радном снагом, које је изузетно добро позиционирано и кога очекује припајање ЕУ.

Новинар: Јелена Мишић
хттп://www.балканс.цом/ср/опен-неwс.пхп?униqуенумбер=107287