Излагање министра финансија, др Милорада Катнића, на Трећем самиту гувернера централних банака и министара финансија земаља југоисточне Европе

Поштоване даме и господо,

У име Владе Црне Горе желим да Вас поздравим и пожелим добродошлицу у Црну Гору и Будву.

Велико ми је задовољство што смо у прилици да размијенимо мишљења и искуства о актуелним економским дешавањима, као и да кроз отворену дебату дискутујемо о фискалним политикама у нашим земљама.

Данас се суочавамо са великим изазовима фискалне политике у свијетлу глобалне кризе:
• Глобална финансијска криза имала је снажан негативан утицај на привредни раст и запосленост
• Већ прошле, а посебно у овој години, започео је процес опоравка који је најснажнији у неким растућим економијама, а много слабији у развијеним земљама
• У нашој регији долази до опоравка, али је он још доста слаб и неравномјеран.

У својој краткој уводној презентацији осврнућу се на двије основне теме: - прво, импликације кризе на садашњи и будући фискални положај земаља у регији; друго, главни изазови са којима се суочава фискална политика у периоду када економије почињу да излазе из кризе.

Главне импликације кризе за садашњи и будући фискални положај земаља у регији су сљедеће:
• Драстичан пад економског раста током кризе је у једном дијелу перманентан, што значи да је потенцијални раст у наредним годинама мањи од онога на којег смо рачунали прије кризе;
• Реално је очекивати да ће се каматне стопе, које су сада на историјски ниском нивоу, повећавати. Тренд са еуром већ је започео, и у наредном мјесецу се очекује нова корекција ЕЦБ на горе;
• Учешче јавнофинансијских издатака у БДП се повећало упркос значајној фискалној консолидацији, што, у условима сниженог потенцијалног привредног раста, значи повећање структурног дефицита;
• Јавнофинансијски приходи су пали, али, као учешће у БДП, остали су доста стабилни;
• Међународна финансијска тржишта постала су много осјетљивија на фискалне позиције земаља, односно на њихово одазивање у области фискалне политике, што је још значајније у периоду када државе имају веће потребе за задуживањем на тим тржиштима.

Главни изазови фискалне политике у периоду када економије почињу излазити из кризе тичу се фискалне консолидације и одрживости јавног дуга.

У претходном периоду значајно питање је било када започети са фискалном консолидацијом? Са драстичним падом привредног раста, проузрокованим избијањем кризе, јавнофинансијски дефицит се повећава и то као посљедица дјеловања аутоматских фискалних стабилизатора (смањење прихода, повећање законских обавезних расхода – на примјер, социјалних давања) и дискреционих одлука влада - усмјерених на смањење негативних ефеката криза.

Обзиром да таква политика резултира повећањем јавних расхода и јавног дуга логично је да она може бити само привремена. Теоријски и концептуално гледано, она треба да траје толико како би дошло до опоравка приватне тражње. Такође, теоријски посматрано, ако се са фискалном консолидацијом почиње прерано може се још додатно успорити већ и онако слаб привредни опоравак. Ако се фискална консолидација предуго одлаже фискални трошкови би били непотребно високи и имали би за ризик да угрозе стабилност јавних финансија. Искуство, а посебно оно из текуће кризе, нам је показало да државна интервенција обично има за посљедицу проблеме веће од оних које покушава да ријеши. Државне интервенције су у многим државама донијеле високе дефиците и јавне дугове, који паралишу њихово функционисање.

Зато је данас најважнији економски изазов како одржати, односно смањити јавни дуг на дугорочно одрживи ниво? Ово је кључно питање фискалних политика широм свијета, па и у регији:
- Криза је оставила дубоке трагове на нашим јавним финансијама, што се одражава у повећаном обиму јавног дуга, како у номиналном износу, тако и као учешће у БДП;
- Сем тога, у многим се земљама кроз државне гаранције значајно повећао и потенцијални јавни дуг.

Повећан јавни дуг има низ негативних импликација на националне економије: повећава трошкове финансирања тог дуга, а тиме смањује расположиви обим средстава за друге потребе; повећава каматне стопе (кроз веће марже) и тиме негативно утиче на инвестиције и привредни раст у цјелини (у садашње вријеме, вријеме почетка повећавања каматних стопа, ово је додатни проблем); повећани дуг смањује могућности економској политици за фискално прилагођавање у случају нових шокова.

Искуства из ове кризе указују на тијесну везу између приватног и јавног дуга, односно на чињеницу да се, у кризним ситуацијама, приватни дуг може претворити у јавни. За већину развијених земаља данас је јасно да фискална консолидација не значи само укидање против-кризних фискалних мјера. За враћање јавног дуга, као учешћа у БДП, на дугорочни одрживи ниво неопходне су додатне мјере структурног прилагођавања, усмјерене на достизање веће стопе привредног раста (пензије, здравство, итд.)

Поштоване колеге, допустите ми да са Вама подијелим своје увјерење да, без обзира на све транзиционе проблеме са којима се суочавамо, наш регион има огромне предности и велики потенцијал раста који треба да искористимо.

Стабилност јавних финансија и финансијског система је предуслов. Иако рањиви, и изложени екстерним шоковима, стабилност смо очували. Кроз процес конзистентне фискалне консолидације морамо даље јачати наше системе и повјерење међународне финансијске и инвестиционе заједнице.

Регионално увезивање је неопходно са аспекта стварања здравог пословног окружења и привлачења новог капитала, нових технологија и отварања нових радних мјеста.

Југоисточна Европа је постала атрактивна локација за инвестирање у сусједству ЕУ, без ограничења у приступу њеном тржишту, са ниским пореским оптерећењем, релативно квалификованом и конкурентном радном снагом и значајним расположивим природним ресурсима.

Наставак институционалног снажења на путу ка ЕУ, уз неопходне структурне реформе и унапређење пословног амбијента, може учинити наш регион најконкурентнијим и најдинамичнијим дијелом Европе.

На крају, изражавам увјерење да ће наша данашња размјена мишљења и закључци овог Самита допринијети бржем опоравку наших економија и достизању потенцијалних стопа економског раста.

Хвала на пажњи.

Др Милорад Катнић
Министар финансија