Саопштење Министарства унутрашњих послова

Поводом великог интересовања јавности око издавања боравишних дозвола за свештенике и монахе Српске православне цркве у Црној Гори, Министарство унутрашњих послова

                                                                                                 С А О П Ш Т А В А

Никакве мистификације нема око издавања боравишних дозвола странцима који бораве у Црној Гори. Проблем је настао у чињеници да у поступку по захтјеву за одобравање привременог боравка, сходно Закону о положају вјерских заједница (С.лист бр.9/77, 26/77,29/89, 39/89, Сл. лист РЦГ бр.27/94, 36/03) подносиоци захтјева не поштују обавезу пријаве чињенице оснивања и престанка рада вјерске заједнице, њеног органа или организације.

Чланом 2 Закона о правном положају вјерских заједница прописана је обавеза пријављивања чињенице оснивања или престанка рада вјерске заједнице, њеног органа или организације. Пријава ових чињеница врши се код надлежног органа на чијој територији је сједиште вјерске заједнице, њеног органа или организације.

У Регистру вјерских заједница који води Министарство унутрашњих послова, у Црној Гори је регистровано 14 вјерских заједница, међу којима су Мешихат исламске заједнице у Црној Гори, Барска надбискупија Бар и Црногорска православна црква, али Српска православна црква као вјерска заједница није евидентирана.

Није тачно да ниједан свештеник СПЦ у последњих двије године није добио пријаву боравка. Бројевима смо се бавили у претходном саопштењу па је евидентно да су свештена лица свих конфесија која живе и раде у Црној Гори рјешавала свој боравак на законом прописани начин, изузев једног броја њих који немају никакав статус нити одобрен боравак и не пролазе ни кроз какве регистре, од чега је највише оних који служе у СПЦ.

Што се тиче самог поступка рјешавања по захтјевима за одобравање привременог боравка странаца у служби Српске православне цркве, надлежни орган МУП-а, на основу члана 139 став 2 Закона о општем управном поступку, закључцима је прекидао поступке до рјешавања претходног питања, остављајући рок од 30 дана за достављање неопходне документације, прописане Законом.

Странци у служби СПЦ, који су поднијели захтјеве за одобравање привременог боравка, умјесто да остављени рок искористе за прибављање потребне документације, како би испунили услове за одобравање привременог боравка, сходно члану 36 став 1 тачка 6 Закона о странцима, искористили су могућност да Министарству унутрашњих послова изјаве жалбе на закључке о прекиду поступка.

Уколико сматрају да су, у поступку по жалби повриједјена њихова права, имају могућност да, сходно Закону о управном спору, покрену управни спор.

То су чињенице и подаци које посједује Министарство унутрашњих послова. Све друге интерпретације које се чују у јавности су дневно политичке и о њима нећемо полемисати.