Саопштење: Завршена Министарска конференција о нуклеарној сигурности

На Министарској конференцији о нуклеарној сигурности, која је одржана у организацији Међународне агенције за атомску енергију у Бечу од 20-24. јуна о.г., усвојен је низ докумената који ће дугорочно промјенити однос Агенције и држава чланица према сигурности нуклеарних постројења и глобалног оквира за сигурност уопште. Црногорску Делегацију коју је предводио министар одрживог развоја и туризма Предраг Секулић чинили су: стални представник ЦГ при УН у Бечу амбасадорка Драгана Радуловић, самостални савјетник за заштиту од зрачења Тамара Ђуровић и Маја Бошковић, И секретар у Сталној мисији ЦГ у Бечу. Конференцији, коју је отворио генерални директор Агенције Јукија Амано и помоћник Генералног секретара УН Сержо Дуарте, присуствовало је 27 министара држава чланица и високи представници међународних организација (Свјетске здраствене организације – WХО, Организације за исхрану и пољопривреду –ФАО, Међународне поморске организације – ИМО, Свјетске метеоролошке организације - WМО и других).

Делегација Црне Горе је учествовала како на Пленарном засиједању, које је усвојило Министарску декларацију, тако и на сесијама радних група гдје је расправљано о конкретним мјерама за унапријеђење сигурности нуклеарних постројења.

Са аспекта Црне Горе значај Конференције се огледа у чињеници да се као држава чланица Агенције политички обавезала на јачање правног и институционалног оквира у области нуклеарне сигурности, као и по питању одговора на нуклеарне несреће. Нуклеарни удеси размјера Фукушиме Даичи и Чернобиља узрокују посљедице не само на непосредне сусједе већ и на цијелу међународну заједницу, како кроз утицај на здравље људи и животну средину, тако и кроз утицај на економско-социјалне услове погођене регије.

Црна Гора је тренутно чланица 15 мултилатералних споразума из области дјеловања Агенције, међу којима су по питању нуклеарне сигурности најзначајније Конвенције о раном обавјештавању о нуклеарном акциденту, Заједничке конвенције о сигурности управљања истрошеним горивом и сигурности управљања радиоактивним отпадом, те Конвенције о пружању помоћи у случају нуклеарног акцидента и радиолошке опасности. У плану је скоро приступање Конвенцији о нуклеарној сигурности, што уједно представља обавезу која произилази из процеса европских интеграција, односно транспозиције права Европске уније у национално законодавство.

Европска унија је била један од иницијатора организације ове Конференције, чији је један од основних циљева било утврђивање разлога несреће у Фукушими Даичи, анализа посљедица, као и утврђивање будућих корака за санирање погођеног подручја. У свијетлу наведеног, ЕУ је покренула поступак израде методологије за тзв. „стрес тест“, који има за циљ процјену степена сигурности, односно резистентности нуклеарних постројења у Европи на хазарде.

Резултати сесија радних група

Радне сесије су биле посвећене сљедећим темама: Прелиминарној процјени несреће у Фукушими Даичи, прелиминарној анализи Извјештаја мисије Агенције за утврђивање чињеница о несрећи, приправности и одговорима на хазарде, наученим лекцијама, анализама постојећег глобалног правног и институционалног оквира за нуклеарну сигурност и будућим корацима за унапријеђење сигурности нуклеарних инсталација.

Свака од сесија је била праћена одржавањем интерактивних и врло посјећених панел дискусија. Највеће интересовање је исказано за извјештај јапанских власти о узроцима и посљедицама несреће, као и за извјештај мисије Агенције за утврђивање чињеница. Експертски тим Агенције је утврдио неколико прелиминарних закључака међу којима је најзначајнији да је степен опасности од цунамија у односу на поједине јединице нуклеарног постројења био неадекватно процијењен. Пројектанти нуклеарних електрана, као и оператери, морају вршити одговарајућу процјену ризика од природних хазарда и такође морају периодично ажурирати сигурносне процјене („стрес-тест“) и њихову методологију. Државе чланице морају уложити напоре да регулаторна тијела буду независна уз јасно дефинасане одговорности свих актера. Несрећа у Јапану је потврдила значај имплементације Међународног акционог плана за јачање међународне приправности и система одговора на нуклеарни или радиолошки хазард. Дати План је одобрен од стране Борда гувернера Агенције и финализован 2010. године, међутим до сада није био у примјени. Земље учеснице Министарске конференције о нуклеарној сигурности су се сложиле да је важна што скорија имплементација овог Плана.

Закључци радних сесија, који су усвојени на завршној Пленарној сједници, између осталог потврђују одлучност држава чланица да ревидирају, ажурирају и досљедно примијене сигурносне стандарде у складу са наученим лекцијама. Такође, утврђена је потреба усвајања амандмана на конвенције из ове области, а посебно у односу на Конвенцију о нуклеарној сигурности у циљу јачања механизама, којима се обезбјеђује и процјењује сигурност нуклеарних постројења. Поред наведеног изражена је спремност Агенције да на експертском и финансијском нивоу подржи земље чланице у достизању ових циљева.