Интервју аутора "Смјерница макроекономске и фискалне политике 2012. - 2015.", Радована Живковића и Владислава Караџића, за дневне новине "Дан"

Лани смо се задужили 200, а ове године за 180 милиона еура, што значи да 2015. и 2016. треба те паре да вратимо. Истовремено имамо обавезу отплате доспјелог иностраног и дуга бившим власницима и старим девизним штедишама, што се мора увезати у одрживи систем. Реални раст БДП-а пројектован је за 2012. на око 3,5 процента, или номинално шест, казали су "Дану" аутори смјерница економске политике од 2012. до 2015. Владислав Караџић и Радован Живковић.

Живковић каже да је главни фискални ризик активирање државних гаранција датих компанијама.

"Ако се задржи висока берзанска цијена алуминијума, КАП не би требало да има проблем са враћањем дуга. Ситуација са Жељезаром је компликованија и све ће зависити од спремности новог стратешког партнера да преузме обавезе" - констатовао је Живковић. Према најгорем сценарију, који подразумијева преузимање дугова КАП-а и Жељезаре, ниво дуга би порастао пет до шест одсто БДП-а.

Караџић је навео да се за наредну годину планира смањење буџетског дефицита на испод један одсто, док је 2013. и 2014. пројектован суфицит, чиме би обезбиједили новац за отплату доспјелих обавеза. Објаснио је да су макроекономске и фискалне пројекције прилично конзервативне, истичући да сценарија нијесу базирана на енормном приливу страних директних инвестиција, иако је најављена реализација инфраструктурних пројеката попут градње аутопута Бар-Бољаре и хидроелектрана на Морачи, уз појачана улагања на Луштици и у Порто Монтенегро.

"То смо потпуно изузели из плана и одлучили да Смјернице конципирамо на спором расту економије, на основу чега планирамо приходну и расходну страну буџета. У периоду 2005-2009. висок ниво СДИ пратио је раст потрошње и зарада, што је у вријеме кризе постало велико оптерећење. Раст зарада су пратиле пензије, које су заједно са социјалним давањима убједљиво највеће ставке у буџету. Три четвртине буџетских обавеза су мандаторне и нема услова за смањење" - рекао је Караџић, истичући да је у последње двије године велики притисак на буџет Фонда ПИО, јер је бројним радницима омогућено пријевремено пензионисање.

"Значајно расте број пензионера, а лани смо имали усклађивање пензија од 5,5 одсто на основу опорезивања осталих личних примања. То је Монстат технички укључио у бруто зараду, што нијесмо очекивали, тако да су зараде, које су лани снижене државним службеницима, по Монстату порасле 10 одсто. Ове године слиједи усклађивање пензија за 1,2 одсто" - казао је Караџић.

Живковић је рекао да се у изради смјерница ослањају на податке Монстата, Централне банке, берзе, текстове домаћих и страних медија и Министарства финансија за први квартал.

"Захваљујући повољним хидролошким приликама лани је остварена рекордна производња струје, 50 одсто већа од просјечне, али знамо да се то неће поновити ове године. Берзанска цијена алуминијума расте, тако да очекујемо да ће тај тренд пратити и раст производње са 60.000 на 100.000 тона, како је најављено из КАП-а. Пошто КАП у БДП-у учествује са четири или пет одсто, у случају повећања производње за 10 процената БДП ће ојачати 0,4 одсто" - објаснио је Живковић, додајући да је лани пољопривреда због поплава остварила двоцифрен пад и да очекују раст, те да је најављена добра љетња сезона, што опет дијелом зависи од временских прилика.

"Све ово су претпоставке за пројектовање овогодишње реалне стопе економије. Кад немате диверсификовану економију, ослањате се на три или четири извора раста. Ако кикса нешто од тога, наступају невоље" - прецизирао је Живковић, додајући да су пред планерима два опречна захтјева - смањити потрошњу и повећати приходе да би се спровело фискално прилагођавање, а истовремено стимулација потрошње ради подстицања економске активности.

"Свако смањење расхода значи пад куповне моћи, а ако превише спустите потрошњу, вучете економију назад. Зато се води контрациклична политика у вријеме кризе, кад покушавате да мало подигнете потрошњу и компензирате пад економске активности" - рекао је Живковић.

Караџић је најавио да ће се стопе основних пореза задржати и у наредном периоду, уколико не буду неопходне додатне мјере за повећање прихода.

"У последњих пет година једино смо подигли акцизе на дуван, што је обавеза у периоду приступања ЕУ, тако да ће за коју годину паклица коштати четири еура. Ако наша пројекција буде тачна и приходи не оману, неће бити потребе за повећањем пореза, напротив, моћи ћемо их смањити" - казао је Караџић и додао да ММФ непрекидно сугерише повећање пореза, али да је влада процијенила да би то било контрапродуктивно.

Врзино коло

Караџић каже да су три кључна параметра за праћење раста економије ниво и структура СДИ, кредити и запосленост.

"Од 2005. имамо висок прилив страних инвестиција, а највећи 2009. због докапитализације Електропривреде. Међутим, оне саме по себи не доносе дугорочни раст. Зато је битно привући што више гринфилд инвестиција, да се не улаже искључиво у некретнине и докапитализацију банака, већ у производњу која ће генерисати отварање нових радних мјеста. Што се тиче кредита, до 2008. смо имали експанзију, у 2009. значајан пад, а лани стагнацију. Према подацима ЦБЦГ за први овогодишњи квартал, регистрован је раст депозита и банке су почеле да нешто више кредитирају" - рекао је Караџић.

На удару здравство, школство и администрација

Караџић је признао да за здравство, школство и државну администрацију нема довољно новца у буџету.

"Мора се смањити, рецимо, број доктора или особља, материјал или услуга. То су тешке одлуке, али је боље потезе вући унапријед, не чекајући да се ствари ријеше саме од себе. Кад реакција касни, трошкови расту, а ситуација се може отети контроли" - навео је Караџић, истичући да је за диверсификацију економије неопходна квалификована радна снага.

"У одличној књизи проф. др Миленка Поповића "Привредни развој од 2000. до 2010" се наводи да смо до 90-их година прошлог вијека живјели од помоћи тадашњег фонда за неразвијена подручја. Тада смо, међутим, имали квалитетну базу инжењера и других стручњака, а сад нико не иде на техничке факултете. Реално, ко упише машинство нема гдје да се запосли, а без критичног нивоа знања нема напретка" - истиче Живковић.

Новинар: Синиша Горановић