Ауторски текст савјетника министра финансија за макроекономију, Борислава Ратковића – „Црногорска економија у посткризном периоду“, објављен у рубрици „Форум“, НД Вијести, 25. 6. 2011.

Формалним изласком из рецесије, након неколико узастопних позитивних кварталних показатеља о реалном расту БДП-а и оцјене да је у 2010. години остварен раст изнад 1%, црногорска економија је, у складу са мериторним оцјенама, завриједила статус врло виталног и перспективног система. Висок ниво сензитивности на мјере економске политике усмјерене на ублажавање ефеката глобалних поремећаја на репродуктивне токове током кризног периода, указивао је да су систему иманентни одбрамбени механизми, те да је арсенал употријебљеног антикризног економског иструментаријума био валидан.

Базирајући концепт економске политике Црне Горе за 2011. годину управо на успостављеном тренду и процесу благог опоравка привредне активности, као основни циљ пројекције развоја наметнуло се динамизирање привредног раста, уз приоритет јачања ликвидности и конкурентности привреде. Притом су као главни ризици антиципирани крхкост процеса оживљавања раста у најширим размјерама и рањивост економије у таквом амбијенту.

Свјетска економија се опоравља, али не тако брзо и уз ефекте непредвидљивих догађања из сфере еклатантних политичких и друштвених промјена, природних феномена и тржишних колебања изазваних дебалансима у односима понуде и тражње појединих производа. Догађања у Либији и многим другим политички нестабилним подручјима, посљедице земљотреса у Јапану, поплаве великих размјера, пораст цијена енергената и хране, неминовно су се одразили на основне токове у свјетској економији. Проблеме с буџетским оквиром и инфлацијом имају и велики системи и брзорастуће економије које предводе Кина, Индија и Бразил. Свијет је повезан, а механизми предвиђања промјена нијесу савршени и поуздани и поред све софистициранијих модела развоја и техничког прогреса. У таквом глобалном амбијенту и у зависности од перформанси опоравка свјетске економије, позиционирају се у доброј мјери и развојне могућности црногорске економије.

Дешавања на глобалном тржишту у првим мјесецима ове године обиљежио је раскорак у кретањима понуде и тражње за енергентима и пољопривредно-прехрамбеним производима. Утицај поремећаја на свјетском тржишту врло брзо се пренио и одразио на кретања у црногорској привреди. Неминован пораст цијена енергената, сам по себи и као инпут у производњи других производа, изазвао је пораст општег индекса потрошачких цијена до нивоа од 3,6%, што је изнад пројекције цијена за ову годину. Од значаја је притом да ова дешавања нијесу покренула инфлациона очекивања, што указује да систем има способност да се прилагоди изванредним приликама и очува основна развојна опредјелјенја и стратешке процесе.

Показатељи привредних кретања у Црној Гори у првим мјесецима ове године указују на настављање процеса благог опоравка привредне активности, што потврђује релевантне оцјене о потентности црногорске економије. Континуитет раста у индустријским секторима прерађивачке индустрије и вађења руде и камена и објективно висок ниво продукције електричне енергије, уз постепену регенерацију грађевинске активности, опоравак пољопривредне производње, добру припрему туристичке сезоне која обећава добар резултат у погледу туристичког промета, уз снажење компатибилности уплива активности и других привредних области које су у функцији туристичке понуде, свакако охрабрују и чине реалним очекивања у погледу реализације пројектованих агрегата. Управо најновије врло респектабилне процјене Свјетског савјета за путовања и туризам (WТТЦ) означавају Црну Гору као најдинамичнију туристичку дестинацију у овој години са очекиваним директним и индиректним ефектима које генерише туризам на националну економију израженим са 20,8% учешћа у БДП-у Црне Горе, што је од изузетног значаја с обзиром на статус и развојни приоритет ове дјелатности.

Кредибилност развојног концепта и мјера текуће економске политике потврђена је у међународним размјерама приликом реализације пројекта двије емисије еуро обвезница великим интересовањем потенцијалних инвеститора и постигнутом каматом на емитована средства. Свакако да је примарно што услови кризе нијесу пореметили стратешки курс процеса придруживања ЕУ. Одржавање континуитета примјене европских стандарда и норми, прогрес у испуњавању захтјева из Мишљења ЕУ који су услов за добијање датума за почетак преговора о пријему у ЕУ, имплементација усмјерења на очување макро-економске стабилности и квалитета јавних финансија чине перформансе система све конкурентнијим.

Како усмјеравати посткризни развојни модел и обезбиједити тако потребан раст и развој економије?

Теоријска и практична рјешења упућују нас на проактивно усмјерење економске политике и нужност прилагођавања, што чини одговор на кризом изазвано успоравање раста и могуће нове изазове.

Треба прихватити чињеницу да ће питање нужних буџетских ограничења, уз смањење буџетског дефицита и јавне потрошње, те јачање одрживости система јавних финансија чинити основу усмјерења на снажење макро-економске стабилности која представља оквир за свеколику активност и функцију система. То подразумијева и настављање тако потребних структурних реформи у систему државне управе, здравства, образовања и социјалне заштите чиме ће се достићи мјера објективне одрживости, иако уз високе трансакционе трошкове инхерентне овом процесу. Истовремено, однос према новом задуживању треба бити рестриктивнији с циљем да се релативан однос дуга према БДП-у смањује.

У тако структурираном амбијенту треба, међутим, све снаге усмјерити на јачање фискалног капацитета који треба да представља објективну снагу система у погледу резерви за нове могуће ефекте деформација у глобалним размјерама. Треба зато чинити напоре да се подстакне јачање агрегатне тражње на свим нивоима иако ће тај процес имати лимите у још високој незапослености и спором опоравку кредитне активности банака.

Рјешења су у даљем унапрјеђивању амбијента за развој новог бизниса и инвестиционе климе уз нове греенфиелд инвестиције и већи капитални буџет.

Оно што ипак чини суштину препорука везано је за подстицај развоја конкурентности система, региона и тако важног предузетника чија иницијатива треба да буде покретач развоја и најзначајнија линија одбране економског система. Наравно, треба искористити компаративне предности ванредних туристичких дестинација, производње органске хране и великих потенцијала за производњу енергије, прије свега из обновљивих извора.

У овим релацијама црногорска економија има свакако реалне изгледе да у 2011. години достигне реални раст БДП-а од 2,5%, а у наредним годинама око 4,0%, у 2011. обезбиједи нето прилив од око 600 мил. еура СДИ, да већ 2013. успостави буџетску равнотежу и поступно смањује учешће јавне потрошње и дуга у БДП-у. То је добар знак за све оне које заокупља снага и идеја предузетништва и све друге актере друштва који на свој начин доприносе његовом развоју.