Уводно излагање прим. др Јадранке Лакићевић, помоћнице министра здравља на отварању стручног скупа на тему значаја и начина раног откривања рака грлића материце

Поштовани гости, драге колеге, представници медија,
велико ми је задовољство да Вас поздравим и пожелим добродошлицу у име Министарства здравља и Министра доц. др Миодрага Радуновића, који, иако је било планирано, није у могућности да нам се придружи.
Организацијом данашњег скупа, Министарство здравља још једном наглашава опредјељење да систематски и на свим нивоима здравствене заштите спроведе активности за контролу малигних обољења у нашој популацији, како би се унапрједило здравље становништва, а истовремено испунили захтијеви за процес придруживања ЕУ за који се сви залажемо.
Желим да подсјетим да је Влада Црне Горе у децембру 2008. године усвојила Стратегију за превенцију и контролу хроничних незаразних болести и Акциони план за имплементацију за првих пет година, у којем је један од циљева смањење смртности од малигних неоплазми. Средином прошле године је увојен Национални програм за рано откривање рака дојке, а у септембру 2010. године је формирана Национална комисија за контролу малигних болести.
Данашњи скуп је још један корак напријед, чији је циљ да помогне у ширењу знања о начинима борбе против карцинома грлића материце,а у оквиру припреме Националног програма за превенцију и рано откривање рака грлића материце.
Ова болест представља глобални проблем. Процјењује се да од њених посљедица, у свијету, свака два минута умре једна жена. Статистика није ништа оптимистичнија ни када су у питању новообољеле, јер се широм свијета, сваке године, открије пола милиона нових болесница са раком грлића материце.

У Европи од рака грлића материце оболијева око 65000, а умире око 32000 жена годишње. Југоисточна Еуропа је подручје са врло виском инциденцом и морталитетом од ове болести.
Велики број жена у Црној Гори се први пут јави гинекологу када је болест проширена, и када је лијечење тешко и неизвјесно. Већина ових случајева могла се спрјечити да је болест откривена на вријеме и да се лијечењу приступило благовремено.
Код нас до сада није било организованог скрининг програма. Рано откривање рака грлића материце проводило се у виду опортуног скрининга: свакој жени која се јави гинекологу могуће је узети Папниколау брис.
Наша интенција је усвајање Националног програма за превенцију и рано откривање рака грлића материце, јер овакви програми имају немјерљиву корист, не само са аспекта здравственог система него и читавог друштва. У том циљу Министар здравља је формирао радну групу за израду Националног програма за рано откривање рака грлића материце, чији су чланови еминентни стручњаци из различитих области: епидемиолози, гинеколози, микробиолози и патолози. Радна група је формулисала и спровела пилот пројекат за рано откривање рака грлића материце чије резултате ће презентовати Др Милица Маровић.
Желим да нагласим да организовани скрининг програм има вишеструку добробит, пружа једнак бенефит за све жене, ефективан је, ефикаснији је и дјелотворнији од опортуног.
Циљ добро организованих скрининг програми је откривање и лијечење премалигних промјена и раних стадијума рака грлића материце.
Према данашњим сазнањима, најважнији фактор ризика за настанак рака грлића материце је инфекција онкогеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), тако да вакцина против ХПВ инфекције представља посебно важно достигнуће у борби са раком грлића материце.
Цитолошки брис у оквиру скрининга за рак грлића материце остаје главно средство за откривање постојећих лезија грлића материце. Сматра се да примјена вакцине против ХПВ типова 16 и 18 прије почетка сексуалне активности, уз редован скрининг може да смањи учесталост рака грлића материце за 94%.
У развијеним земљама у којима се скрининг програми успјешно примењују већ неколико деценија, забиљежен је драматичан пад инциденције и смртности од рака грлића материце.
Успјех програма, међутим, не зависи само од оних који га организују, већ прије свега од тога колико су жене информисане и мотивисане за учешће у оваквим пројектима.
Програм подразумијева тимски рад, посвећеност континуираном процесу планирања, информисања, , дијагностике и терапије, у којем све инстанце морају бити укључене и спремне да реагују на прави начин.
Имајући у виду да је ово питање од националног интереса, а да је директан бенефит смањење стопе морбидитета и морталитета од рака грлића материце, Министарство здравља апелује на све здравствене раднике и остале субјекте да се са пуном одговорношћу учествују у креирању и спроводјењу националних програма превенције и раног откривања малигних обољења.
Са жељом и увјерењем да ћемо удруженим напорима успјешно испунити предстојеће обавезе желим вам успјешан рад.
Хвала.