Интервју министра финансија др Милорада Катнића за агенцију Блумберг

17. јун (Блумберг) – Црна Гора ће наставити са емитовањем Еуро обвезница од око 200 милиона еура ($285 миллиона) годишње како би осигурала стабилност финансирања буџетског дефицита и ниже трошкове задуживања, рекао је министар финансија Милорад Катнић.

“Планирамо да се и у наредним годинама задужујемо путем емисије еурообвезница, око ЕУР 200 милиона годишње,” рекао је Катнић данас у интервјуу Блумбергу на конференцији у Бечићима.

Црна Гора, најмања од бивших југословенских република, већ је прикупила ЕУР 180 милиона путем емитовања еурообвезница ове године и тај новац ће искористити како би отплатила скупљи или доспјели дуг.

“Само у овој години ћемо потрошити ЕУР 140 милиона за отплату осталих дугова”, казао је Катнић, додајући да земља годишње потроши око 4 процентних поена БДП-а на отплату дуга. “Најбитнија је стопа приноса и да је свако сљедеће задуживање јефтиније”, рекао је он.

Катнић је рекао да нема бојазни да ће дужничка криза Грчке резултирати захтјевом да Црна Гора, која настоји да постане пуноправна чланица Европске уније, престане да користи еуро као своју валуту.

“У интересу је ЕУ и ЕЦБ-а да земље које се прикључују буду стабилне”, рекао је Катнић. “Чак и у случају експлицитног захтјева да напустимо еуро, ми га нећемо напустити”.

Црна Гора је усвојила еуро прије десет година, док је још била дио бивше Југославије, чиме је избјегла финансијски суноврат и цјеновну нестабилност који је погодио Републику Србији.

Прогнозе раста

Црногорска влада се нада да ће доћи до убрзања економског раста у 2012. са око 2.5 процента, колико је износио у овој години, на 5 процената. Раст ће у великој мјери зависити од туризма и изградње, рекао је Катнић.

Глобална финансијска криза је успорила планове државе да много брже смањи буџетски дефицит. Буџетски дефицит ће у овој години достићи 3 процента БДП-а, што представља пад у односу на 3.7 процената колико је износио у 2010. што је изнад почетно планираних 2.6 процената, рекао је министар. Инфлација, која тренутно износи 3.6 процената која је у великој мјери изазвана глобалним растом цијена хране и енергената, би требало да се сведе на 3 процента до краја године, казао је он.

Држава се нада да ће привући стране директне инвестиције у износу од ЕУР 600 милиона или у опсегу од 17 до 18 процената БДП-а ове године, рекао је Катнић.

“Остварен је позитиван тренд у првим мјесецима ове године са ЕУР 45 милиона мјесечно“ рекао је он. “Уколико се остваре велики пројекти у туризму након туристичке сезоне, ове године можемо очекивати значајан прилив страних директних инвестиција.”

Новинар: Гордана Филиповић